Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
U islamskom učenju leži jasna poruka o odnosu čoveka i Boga – o predanosti, vernosti i razumevanju Božije volje. Kuran nas kroz ajet 40:66-68 iz sure Ghafir podseća da je obožavanje rezervisano isključivo za Stvoritelja i da je čovekovo postojanje deo višeg, savršeno uređenog Božijeg plana. Kroz slike stvaranja i života, od prašine do starosti, naglašava se ne samo mudrost Božija, već i odgovornost svakog čoveka da prepozna i prihvati tu istinu.
66. O Muhammede!
Reci: "Meni je zabranjeno, o tome su mi došli jasni dokazi od Gospodara mog, da se klanjam onima kojima se, pored Alaha, klanjate, a naređeno mi je da se pokoravam Gospodaru svetova."
67. On vas stvara od zemlje, zatim od kapi semena, zatim od ugruška, zatim čini da se kao dojenče rađate, i da do muževnog doba stignete, i da starci postanete – a neki od vas umiru pre – i da do suđenog časa poživite kako biste mogli shvatiti.
68. Život i smrt njegovo su delo! A kad nešto odluči, samo za to rekne: "Budi!" i ono bude.
Ovi ajeti ne samo da upućuju na osnovnu islamsku obavezu – potpunu predanost Bogu – već i filozofski razmatraju proces ljudskog postojanja. Kuran opisuje čoveka kao stvorenje koje prolazi kroz niz faza: od prašine i začeća, preko detinjstva i zrelosti, do starosti i smrti. Time se ističe Božija svemoć i mudrost u oblikovanju života, ali i univerzalna istina o prolaznosti ljudskog postojanja.
Posebno je značajno isticanje Božije volje nad životom i smrću: dovoljno je da On kaže - Budi! - i sve što postoji dolazi na svet, što simbolizuje Njegovu apsolutnu kontrolu i nemoć čoveka da sam određuje sudbinu.
Stihovi 40:66-68 nas pozivaju na razumevanje Istine kroz prizmu Božije moći i redosleda života, podsećajući vernika da je predanost Bogu jedini put ka duhovnoj jasnoći i unutrašnjem miru. Istovremeno, Kuran naglašava da su svi ljudi, bez obzira na svoj vek ili sudbinu, deo iste Božije logike i plana, što podstiče etičku odgovornost, zahvalnost i strpljenje pred životnim iskušenjima.
U svetu koji često nagrađuje samo vidljivo i trenutno, poruka ovih ajeta ostaje trajno relevantna. Ona poziva na razmišljanje o suštini života, smrti i božanskog reda koji sve obuhvata, podsećajući svakog vernika da se istinska mudrost i unutrašnji mir nalaze u prihvatanju Božije volje i potpunoj predanosti Stvoritelju.
Stihovi iz knjige The Qur'an – 365 Selections For Daily Reading za 6. oktobar podsećaju nas na skrivene darove prirode i važnost zahvalnosti.
Stihovi iz sure Ez-Zumer (36–38) podsećaju vernika da jedino potpuno poverenje u Alaha donosi mir i sigurnost koju ništa prolazno ne može zameniti.
Ajeti 40:2–3 iz Sure Ghafir podsećaju vernike da sagledaju svoje postupke i pokažu kako Božija pravda i blagodet idu ruku pod ruku.
Tri ajeta iz sure Ghafir (40:7–9) otkrivaju poruku Kurana: meleci posreduju za vernike, nagrađuju dobra dela i vode ka unutrašnjem miru i večnom spasenju.
Ajet 40 iz Sure Ghafir jasno poručuje da nijedno zlo ne ostaje nekažnjeno, dok vera i dobra dela muškaraca i žena otvaraju vrata Dženeta u obilju bez granica.
Ajeti iz sure Ghafir, izdvojeni za 19. oktobar, upozoravaju da oni koji ignorišu znakove Alaha rizikuju Džehenem, dok zahvalnost i svakodnevna pokornost otvaraju put ka unutrašnjem miru.
U jednoj kratkoj rečenici sadržano je upozorenje koje se tiče svakodnevnih odluka, tuđih uticaja i unutrašnjeg rasula koje ljudi često ne prepoznaju na vreme.
U srpskoj duhovnoj tradiciji, osmi dan po Vaskrsu, zauzima posebno mesto.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Od razgovora sa ocem do vizije neba i Zemlje - ajeti 6:74-75 otkrivaju moć vere, hrabrosti i unutrašnjeg preispitivanja.
Ajeti sure El-Enam (6:63–64), izdvojeni za 17. mart, razotkrivaju unutrašnji preokret između iskrene molitve u opasnosti i brzog zaborava nakon spasa, otvarajući složenu sliku ljudske nedoslednosti.
Ajeti 6:61-62 iz sure El-Enam podsećaju da nijedna duša ne prolazi mimo Allahove volje, da meleki prate svaki trenutak i da svaki vernik mora biti spreman za konačni obračun pred Stvoriteljem.
Ajeti 5:75‑76 ukazuju na razliku između poštovanja poslanika i čistog obožavanja, otkrivajući lekciju o ljudskoj skromnosti i božanskoj moći
"Bojte se ljudi koji plaču za mrtvima, a ubijaju žive", citirao je otac Željko svoju baku, posle onoga što je doživeo ispred crkve.
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
Sukob predsednika SAD i pape Lava XIV podsetio je na niz dugogodišnjih sporova američkih predsednika i poglavara Katoličke crkve - od rata i migracija do pitanja života i vere.
Izjave poglavara Rimokatoličke crkve o nasilju izazvale burne reakcije u Izraelu, gde verski lideri upozoravaju na opasne posledice takvih stavova, dok Vatikan odgovara bez direktnog suočavanja sa optužbama.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
