Život ugodnika Božjeg Stefan Branković je priča o izdaji, gubitku i neuništivoj veri. Onaj koji je bio zaboravljen na zemlji, proslavljen je na nebu.
U bogatoj istoriji srpskog naroda postoje ličnosti čiji život više liči na svetootačke pouke nego na obične istorijske zapise. Jedna od takvih sudbina jeste život despota Stefan Branković, poznatog i kao Sveti Stefan Slepi, koji je, iako lišen vida, jasno video put časti, vere i dostojanstva. Srpska pravoslavna crkva molitveno ga proslavlja 22. oktobra po novom kalendaru, na dan kada se proslavlja i Sveti apostol Jakov.
Rođen oko 1425. godine kao sin despota Đurađ Branković i Jerine, Stefan je odrastao u burnom vremenu kada je Srbija bila stisnuta između Osmanskog carstva i hrišćanske Evrope. Da bi spasao narod, njegov otac je svoju kćerku Maru dao za ženu sultanu Murat II.
Ali i takva žrtva nije bila dovoljna — Stefan i njegov brat Grgur postali su taoci i bili su oslepljeni po sultanovoj naredbi. Tama koja mu je nasilno nametnuta nije ga obeshrabrila. Naprotiv, učinila ga je još istrajnijim u borbi za dostojanstvo svoga naroda.
Godine 1458, nakon smrti najmlađeg brata Lazara, Stefan Slepi postaje despot Srbije. Vladao je uz podršku svoje snaje i odmah pokušao da učvrsti položaj zemlje kroz savez sa Ugarskom. Na Dunavu je rasporedio 8.000 vojnika pod komandom Mihaila Silađija, kako bi zaustavio prodor Turaka.
Međutim, kako to često biva u istoriji malih naroda, odluke o sudbini Srbije donosile su se mimo volje njenih vladara. Na saboru u Trebinju bosanski kralj Stefan Tomaš predložio je brak svog sina Stefan Tomašević sa Jelačom, ćerkom pokojnog despota Lazara, uz miraz — samu despotovinu. Ugarski kralj je tu odluku odobrio, ne pitajući ni despota Stefana ni srpski narod. Samo sedam dana nakon venčanja, 8. aprila 1459. godine, Stefan Slepi je zbačen s trona.
Zbačeni despot napušta otadžbinu i kreće u dug izgnanički život — najpre u Budim, zatim kod sestre Katarine Celjske, potom u Dubrovnik. Godine 1460. odlazi u Albaniju kod slavnog vojskovođe Skenderbeg, gde se ženi njegovom ćerkom Angelinom, kasnije poznatom kao svetiteljka. U braku dobija troje dece — Đorđa, Jovana i Mariju.
Pred kraj života Stefan boravi u Veneciji, a potom u oronulom zamku kraj Udina, simboličnog imena „Beograd“. Tu provodi poslednje godine života u siromaštvu i bolesti, ali sa duhovnim dostojanstvom. Pisao je pisma italijanskim gospodarima, a pomagali su mu Mlečani, Dubrovčani i papa. Upokojio se 9. oktobra 1476. godine.
Njegove mošti, koje su se pokazale netruležnim i čudotvornim, vekovima su bile poštovane u manastiru Krušedol, zadužbini njegovog sina, despota Đorđe Branković, monaškog imena Maksim. Turci su 1716. godine zapalili manastir i spalili veći deo moštiju, ali ono što je ostalo i danas počiva u ovom svetom mestu na Fruškoj gori.
Crkva ga danas slavi kao svetitelja koji je u zemaljskoj tami nosio neugasivo svetlo vere. Njegov život podseća da snaga nije u bogatstvu, ni u vojskama, već u istrajnosti i vernosti Bogu i svom narodu.
U hramu Svetog Spasa u Šibeniku svečano su otkrivene mošti episkopa Nikodima Milaša, velikog teologa i svetitelja Srpske Pravoslavne Crkve.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Čudo u Vlahernskom hramu postalo je temelj jedne od najmoćnijih ikona — simbola zastupništva Majke Božje, anđela i svetih, koji i danas uliva veru i nadu hrišćanima širom sveta.
Praznik posvećen ovom apostolu nosi snažnu poruku nade — čak i kada sumnjamo, Hristos dolazi da nas dotakne svojom istinom.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Navikli smo da veru pretvaramo u spisak zahteva i obećanja, ali Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u jednoj kratkoj misli ruši tu logiku i vraća nas na pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta zapravo znači stati pred Boga bez trgovine i bez računa?
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Tatijanu po starom kalendaru i Svetog Grigorija Bogoslova po novom. Katolici obeležavaju praznik Obraćenja Svetog apostola Pavla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Stihovi 2:284-285 iz Kurana otkrivaju kako svaka misao, delo i osećanje oblikuju našu svakodnevnicu i podsećaju na odgovornost pred Božijom prisutnošću.
U kratkoj, ali nemilosrdno preciznoj pouci, veliki duhovnik pokazuje kako čovek, bežeći od blagodarnosti, sam sebi zatvara vrata smisla – i zašto se Bogu najčešće vraćamo tek kada nas život pritisne do kraja.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Tatijanu po starom kalendaru i Svetog Grigorija Bogoslova po novom. Katolici obeležavaju praznik Obraćenja Svetog apostola Pavla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Pravoslavni vernici slave Svetog Teodosija Velikog po starom kalendaru i Svetu Kseniju Rimljanku po novom. Katolici se sećaju Svetog Franje Saleškog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
