Život ugodnika Božjeg Stefan Branković je priča o izdaji, gubitku i neuništivoj veri. Onaj koji je bio zaboravljen na zemlji, proslavljen je na nebu.
U bogatoj istoriji srpskog naroda postoje ličnosti čiji život više liči na svetootačke pouke nego na obične istorijske zapise. Jedna od takvih sudbina jeste život despota Stefan Branković, poznatog i kao Sveti Stefan Slepi, koji je, iako lišen vida, jasno video put časti, vere i dostojanstva. Srpska pravoslavna crkva molitveno ga proslavlja 22. oktobra po novom kalendaru, na dan kada se proslavlja i Sveti apostol Jakov.
Rođen oko 1425. godine kao sin despota Đurađ Branković i Jerine, Stefan je odrastao u burnom vremenu kada je Srbija bila stisnuta između Osmanskog carstva i hrišćanske Evrope. Da bi spasao narod, njegov otac je svoju kćerku Maru dao za ženu sultanu Murat II.
Ali i takva žrtva nije bila dovoljna — Stefan i njegov brat Grgur postali su taoci i bili su oslepljeni po sultanovoj naredbi. Tama koja mu je nasilno nametnuta nije ga obeshrabrila. Naprotiv, učinila ga je još istrajnijim u borbi za dostojanstvo svoga naroda.
Godine 1458, nakon smrti najmlađeg brata Lazara, Stefan Slepi postaje despot Srbije. Vladao je uz podršku svoje snaje i odmah pokušao da učvrsti položaj zemlje kroz savez sa Ugarskom. Na Dunavu je rasporedio 8.000 vojnika pod komandom Mihaila Silađija, kako bi zaustavio prodor Turaka.
Međutim, kako to često biva u istoriji malih naroda, odluke o sudbini Srbije donosile su se mimo volje njenih vladara. Na saboru u Trebinju bosanski kralj Stefan Tomaš predložio je brak svog sina Stefan Tomašević sa Jelačom, ćerkom pokojnog despota Lazara, uz miraz — samu despotovinu. Ugarski kralj je tu odluku odobrio, ne pitajući ni despota Stefana ni srpski narod. Samo sedam dana nakon venčanja, 8. aprila 1459. godine, Stefan Slepi je zbačen s trona.
Zbačeni despot napušta otadžbinu i kreće u dug izgnanički život — najpre u Budim, zatim kod sestre Katarine Celjske, potom u Dubrovnik. Godine 1460. odlazi u Albaniju kod slavnog vojskovođe Skenderbeg, gde se ženi njegovom ćerkom Angelinom, kasnije poznatom kao svetiteljka. U braku dobija troje dece — Đorđa, Jovana i Mariju.
Pred kraj života Stefan boravi u Veneciji, a potom u oronulom zamku kraj Udina, simboličnog imena „Beograd“. Tu provodi poslednje godine života u siromaštvu i bolesti, ali sa duhovnim dostojanstvom. Pisao je pisma italijanskim gospodarima, a pomagali su mu Mlečani, Dubrovčani i papa. Upokojio se 9. oktobra 1476. godine.
Njegove mošti, koje su se pokazale netruležnim i čudotvornim, vekovima su bile poštovane u manastiru Krušedol, zadužbini njegovog sina, despota Đorđe Branković, monaškog imena Maksim. Turci su 1716. godine zapalili manastir i spalili veći deo moštiju, ali ono što je ostalo i danas počiva u ovom svetom mestu na Fruškoj gori.
Crkva ga danas slavi kao svetitelja koji je u zemaljskoj tami nosio neugasivo svetlo vere. Njegov život podseća da snaga nije u bogatstvu, ni u vojskama, već u istrajnosti i vernosti Bogu i svom narodu.
U hramu Svetog Spasa u Šibeniku svečano su otkrivene mošti episkopa Nikodima Milaša, velikog teologa i svetitelja Srpske Pravoslavne Crkve.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Čudo u Vlahernskom hramu postalo je temelj jedne od najmoćnijih ikona — simbola zastupništva Majke Božje, anđela i svetih, koji i danas uliva veru i nadu hrišćanima širom sveta.
Praznik posvećen ovom apostolu nosi snažnu poruku nade — čak i kada sumnjamo, Hristos dolazi da nas dotakne svojom istinom.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Recept iz kuvara „Ko posti, dušu gosti“ otkriva kako obični sastojci postaju neodoljiv posni ajvar, savršen za zimnicu, sendviče i tradicionalni domaći namaz pun mirisa i topline manastirskog doma.
Život ugodnika Božjeg Stefan Branković je priča o izdaji, gubitku i neuništivoj veri. Onaj koji je bio zaboravljen na zemlji, proslavljen je na nebu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Sveti apostol Jakov bio je sin Zavedejev i brat Svetog apostola Jovana Bogoslova.
Pre krštenja i prelaska u hrišćanstvo vodila je raskalašan život, bila je plesačica i prostitutka i na taj način se prilično obogatila.
Ovi sveti mučenici najpre su bili prvi velikaši na dvoru cara Maksimijana, a kada su primili hrišćanstvo, život im se preokrenuo.
Praznik posvećen ovom apostolu nosi snažnu poruku nade — čak i kada sumnjamo, Hristos dolazi da nas dotakne svojom istinom.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
Ajeti 46-47 iz Sure Fussilet otkrivaju univerzalnu odgovornost i podsećaju da ništa ne prolazi nezapaženo pred Bogom.
