Život ugodnika Božjeg Stefan Branković je priča o izdaji, gubitku i neuništivoj veri. Onaj koji je bio zaboravljen na zemlji, proslavljen je na nebu.
U bogatoj istoriji srpskog naroda postoje ličnosti čiji život više liči na svetootačke pouke nego na obične istorijske zapise. Jedna od takvih sudbina jeste život despota Stefan Branković, poznatog i kao Sveti Stefan Slepi, koji je, iako lišen vida, jasno video put časti, vere i dostojanstva. Srpska pravoslavna crkva molitveno ga proslavlja 22. oktobra po novom kalendaru, na dan kada se proslavlja i Sveti apostol Jakov.
Rođen oko 1425. godine kao sin despota Đurađ Branković i Jerine, Stefan je odrastao u burnom vremenu kada je Srbija bila stisnuta između Osmanskog carstva i hrišćanske Evrope. Da bi spasao narod, njegov otac je svoju kćerku Maru dao za ženu sultanu Murat II.
Ali i takva žrtva nije bila dovoljna — Stefan i njegov brat Grgur postali su taoci i bili su oslepljeni po sultanovoj naredbi. Tama koja mu je nasilno nametnuta nije ga obeshrabrila. Naprotiv, učinila ga je još istrajnijim u borbi za dostojanstvo svoga naroda.
Godine 1458, nakon smrti najmlađeg brata Lazara, Stefan Slepi postaje despot Srbije. Vladao je uz podršku svoje snaje i odmah pokušao da učvrsti položaj zemlje kroz savez sa Ugarskom. Na Dunavu je rasporedio 8.000 vojnika pod komandom Mihaila Silađija, kako bi zaustavio prodor Turaka.
Međutim, kako to često biva u istoriji malih naroda, odluke o sudbini Srbije donosile su se mimo volje njenih vladara. Na saboru u Trebinju bosanski kralj Stefan Tomaš predložio je brak svog sina Stefan Tomašević sa Jelačom, ćerkom pokojnog despota Lazara, uz miraz — samu despotovinu. Ugarski kralj je tu odluku odobrio, ne pitajući ni despota Stefana ni srpski narod. Samo sedam dana nakon venčanja, 8. aprila 1459. godine, Stefan Slepi je zbačen s trona.
Zbačeni despot napušta otadžbinu i kreće u dug izgnanički život — najpre u Budim, zatim kod sestre Katarine Celjske, potom u Dubrovnik. Godine 1460. odlazi u Albaniju kod slavnog vojskovođe Skenderbeg, gde se ženi njegovom ćerkom Angelinom, kasnije poznatom kao svetiteljka. U braku dobija troje dece — Đorđa, Jovana i Mariju.
Pred kraj života Stefan boravi u Veneciji, a potom u oronulom zamku kraj Udina, simboličnog imena „Beograd“. Tu provodi poslednje godine života u siromaštvu i bolesti, ali sa duhovnim dostojanstvom. Pisao je pisma italijanskim gospodarima, a pomagali su mu Mlečani, Dubrovčani i papa. Upokojio se 9. oktobra 1476. godine.
Njegove mošti, koje su se pokazale netruležnim i čudotvornim, vekovima su bile poštovane u manastiru Krušedol, zadužbini njegovog sina, despota Đorđe Branković, monaškog imena Maksim. Turci su 1716. godine zapalili manastir i spalili veći deo moštiju, ali ono što je ostalo i danas počiva u ovom svetom mestu na Fruškoj gori.
Crkva ga danas slavi kao svetitelja koji je u zemaljskoj tami nosio neugasivo svetlo vere. Njegov život podseća da snaga nije u bogatstvu, ni u vojskama, već u istrajnosti i vernosti Bogu i svom narodu.
U hramu Svetog Spasa u Šibeniku svečano su otkrivene mošti episkopa Nikodima Milaša, velikog teologa i svetitelja Srpske Pravoslavne Crkve.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Čudo u Vlahernskom hramu postalo je temelj jedne od najmoćnijih ikona — simbola zastupništva Majke Božje, anđela i svetih, koji i danas uliva veru i nadu hrišćanima širom sveta.
Praznik posvećen ovom apostolu nosi snažnu poruku nade — čak i kada sumnjamo, Hristos dolazi da nas dotakne svojom istinom.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Podignut kada srpska država više nije postojala, Krušedol je postao utočište vere, čuvar identiteta i večna kuća znamenitih ličnosti.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Njegove mošti pronađene su dva veka nakon stradanja, a predanje svedoči o isceljenjima koja su se dogodila pred njima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Teodoru Aleksandrijsku po starom kalendaru, dok se po novom praznuju Sveta prvomučenica Tekla i Sveti Siluan Atonski. Katolička crkva obeležava Gospu od Otkupljenja, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Nakon što je, nagovorena od vračare, učinila preljubu, Teodora je napustila dotadašnji život i muža i odlučila da se potpuno posveti pokajanju.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
