Život ugodnika Božjeg Stefan Branković je priča o izdaji, gubitku i neuništivoj veri. Onaj koji je bio zaboravljen na zemlji, proslavljen je na nebu.
U bogatoj istoriji srpskog naroda postoje ličnosti čiji život više liči na svetootačke pouke nego na obične istorijske zapise. Jedna od takvih sudbina jeste život despota Stefan Branković, poznatog i kao Sveti Stefan Slepi, koji je, iako lišen vida, jasno video put časti, vere i dostojanstva. Srpska pravoslavna crkva molitveno ga proslavlja 22. oktobra po novom kalendaru, na dan kada se proslavlja i Sveti apostol Jakov.
Rođen oko 1425. godine kao sin despota Đurađ Branković i Jerine, Stefan je odrastao u burnom vremenu kada je Srbija bila stisnuta između Osmanskog carstva i hrišćanske Evrope. Da bi spasao narod, njegov otac je svoju kćerku Maru dao za ženu sultanu Murat II.
Ali i takva žrtva nije bila dovoljna — Stefan i njegov brat Grgur postali su taoci i bili su oslepljeni po sultanovoj naredbi. Tama koja mu je nasilno nametnuta nije ga obeshrabrila. Naprotiv, učinila ga je još istrajnijim u borbi za dostojanstvo svoga naroda.
Godine 1458, nakon smrti najmlađeg brata Lazara, Stefan Slepi postaje despot Srbije. Vladao je uz podršku svoje snaje i odmah pokušao da učvrsti položaj zemlje kroz savez sa Ugarskom. Na Dunavu je rasporedio 8.000 vojnika pod komandom Mihaila Silađija, kako bi zaustavio prodor Turaka.
Međutim, kako to često biva u istoriji malih naroda, odluke o sudbini Srbije donosile su se mimo volje njenih vladara. Na saboru u Trebinju bosanski kralj Stefan Tomaš predložio je brak svog sina Stefan Tomašević sa Jelačom, ćerkom pokojnog despota Lazara, uz miraz — samu despotovinu. Ugarski kralj je tu odluku odobrio, ne pitajući ni despota Stefana ni srpski narod. Samo sedam dana nakon venčanja, 8. aprila 1459. godine, Stefan Slepi je zbačen s trona.
Zbačeni despot napušta otadžbinu i kreće u dug izgnanički život — najpre u Budim, zatim kod sestre Katarine Celjske, potom u Dubrovnik. Godine 1460. odlazi u Albaniju kod slavnog vojskovođe Skenderbeg, gde se ženi njegovom ćerkom Angelinom, kasnije poznatom kao svetiteljka. U braku dobija troje dece — Đorđa, Jovana i Mariju.
Pred kraj života Stefan boravi u Veneciji, a potom u oronulom zamku kraj Udina, simboličnog imena „Beograd“. Tu provodi poslednje godine života u siromaštvu i bolesti, ali sa duhovnim dostojanstvom. Pisao je pisma italijanskim gospodarima, a pomagali su mu Mlečani, Dubrovčani i papa. Upokojio se 9. oktobra 1476. godine.
Njegove mošti, koje su se pokazale netruležnim i čudotvornim, vekovima su bile poštovane u manastiru Krušedol, zadužbini njegovog sina, despota Đorđe Branković, monaškog imena Maksim. Turci su 1716. godine zapalili manastir i spalili veći deo moštiju, ali ono što je ostalo i danas počiva u ovom svetom mestu na Fruškoj gori.
Crkva ga danas slavi kao svetitelja koji je u zemaljskoj tami nosio neugasivo svetlo vere. Njegov život podseća da snaga nije u bogatstvu, ni u vojskama, već u istrajnosti i vernosti Bogu i svom narodu.
U hramu Svetog Spasa u Šibeniku svečano su otkrivene mošti episkopa Nikodima Milaša, velikog teologa i svetitelja Srpske Pravoslavne Crkve.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Čudo u Vlahernskom hramu postalo je temelj jedne od najmoćnijih ikona — simbola zastupništva Majke Božje, anđela i svetih, koji i danas uliva veru i nadu hrišćanima širom sveta.
Praznik posvećen ovom apostolu nosi snažnu poruku nade — čak i kada sumnjamo, Hristos dolazi da nas dotakne svojom istinom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Kalinika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhiđakon Evplo. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Klare Asiške, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik našeg vremena upozoravao je da problem ne mora biti u bahatosti i otvorenoj oholosti, već u uverenju da smo dovoljno dobri, zbog čega prestajemo da preispitujemo sopstvene postupke i slabosti.
Kada je odrastao, ostavio je sve i krenuo da propoveda Jevanđelje, pozivajući ljude da se okrenu Hristu.
Snažno podrhtavanje tla magnitude 7,4 pogodilo je zapad Kolumbije. U mnogim gradovima oštećene su zgrade i istorijski objekti, dok su stanovnici u strahu bežali na ulice, a spasilačke ekipe krenule u potragu za mogućim preživelima.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Kalinika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhiđakon Evplo. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Klare Asiške, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada je odrastao, ostavio je sve i krenuo da propoveda Jevanđelje, pozivajući ljude da se okrenu Hristu.
Pravoslavci danas obeležavaju Svete apostole Prohora, Nikanora, Timona i Parmena po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhidiakon Lavrentije. Katolička crkva obeležava praznik Svetog Lovrenca, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Njihova imena vezuju se za početke širenja Hristove vere i apostolsku službu.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Manastir obeležava 540 godina od osnivanja, 270 godina od osvećenja hrama i dve decenije od obnove monaškog života, uz podsećanje na njegovu veliku duhovnu i kulturnu ulogu kroz istoriju.
Umesto mlevenog mesa, koriste se sočni komadi svinjetine i mnogo crnog luka, a završni korak receptu daje poseban ukus.
Protojerej Mihail Bregvadze tvrdi da je odluka povezana sa okolnostima smrti, dok majka pokojnice odbacuje njegove navode i traži da se ne iznose nepotvrđene tvrdnje o ovoj porodičnoj tragediji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
