Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
Srpska pravoslavna crkva danas molitveno proslavlja Svetu mati Angelinu i Svetog despota Jovana, dvoje svetih Brankovića čiji se život ne može čitati kao puka istorija, već kao svedočanstvo vere koja se čuva i onda kada se izgube država, presto i svaka zemaljska sigurnost. Njihov pomen vraća nas u doba u kojem se svetost nije rađala u miru i blagostanju, već u progonstvu, stradanju i tihoj, istrajnoj borbi za očuvanje pravoslavne vere i naroda.
Sveta mati Angelina zauzima posebno mesto u srpskoj crkvenoj istoriji. Kao despotica srpska i ktitorka manastira Krušedola, postala je simbol majčinske snage, duhovne postojanosti i istorijske odgovornosti. Bila je ćerka kneza albanskoga Đurađa Kastriotića Skenderbega, supruga Svetog Stefana Slepog, despota Srpskog, i majka dvojice svetitelja: Svetog Maksima arhiepiskopa i Svetog Jovana, poslednjeg despota Srpskog iz loze Brankovića. Njeno opširno žitije Crkva posebno iznosi 30. jula, dok se danas, uz njen sveti spomen, pažnja usmerava na život njenog sina Jovana – mladog vladara čiji je život bio kratak, ali duboko obeležen služenjem Bogu i narodu.
Sveti Jovan despot bio je drugi sin Svetog Stefana Brankovića i Svete Angeline. Rođen je dok su mu roditelji još živeli u Albaniji, a detinjstvo i mladost proveo je daleko od srpskih zemalja, u oblasti Furlanije, na širem prostoru Tršćanskog zaliva u Italiji, gde se porodica kasnije nastanila. Upravo u tom tuđem prostoru, među inoplemenima i jereticima, Jovan je izrastao u ličnost čvrsto ukorenjenu u pravoslavlju.
U domu svojih roditelja stekao je ne samo lepo svetovno obrazovanje, već pre svega duboko hrišćansko vaspitanje. Monasi, koji su često boravili u kući svetih Brankovića, imali su važnu ulogu u njegovom oblikovanju. Zahvaljujući tom spoju roditeljske vere i monačke duhovnosti, Jovan je uspeo da sačuva čistu veru i čestit život, iako je bio okružen iskušenjima sveta, političkim pritiscima i verskim razdorima.
Nakon smrti njegovog oca Svetog Stefana, Sveta Angelina je 1486. godine, zajedno sa sinovima Jovanom i Maksimom, napustila Furlaniju. Put ih je preko Beča odveo u Budim, a sa sobom su poneli i svete mošti Stefana Slepog. U Budimu ih je primio mađarski kralj Matija, darujući im gradove Kupinovo i Slankamen u Sremu. Tom prilikom despotska titula dodeljena je starijem sinu Đorđu, koji se ubrzo zamonašio i postao monah Maksim, pa je mesto despota Srpskog u Sremu pripalo Jovanovim mladim, ali čvrstim rukama.
Prestoni grad mu je najpre bio Kupinik na Savi, gde su u crkvi Svetog apostola Luke počivale mošti njegovog oca. Zbog čestih turskih napada preko Save, Jovan je prestonicu potom premestio u Berkasovo, nedaleko od manastira Pribine glave.
Kao despot srpski u Sremu, Jovan je vodio dvostruku borbu: oružanu protiv turskih upada sa juga i duhovnu protiv pokušaja rimokatoličkog pounijaćenja pravoslavnog naroda. Iako se nalazio pod vrhovnom vlašću mađarskog kralja, Jovan se pokazao kao izuzetno sposoban vojskovođa, često uspešniji u sukobima s Turcima od mađarskih i mletačkih snaga.
Ipak, njegova najveća borba nije bila vojna, već duhovna. Blagoverni despot želeo je da oslobodi sve porobljene srpske krajeve, ali je bio svestan da njegove snage za to nisu dovoljne. Zato se oslanjao na molitvu i na Crkvu. Pomažući manastire, znao je da se narod ne čuva samo mačem, već i molitvom. Sa majkom Angelinom i bratom Maksimom, ali i samostalno, darivao je svetogorske manastire Svetog Pavla, Hilandar i Esfigmen, manastir Krupu u Dalmaciji, kao i brojne svetinje u Sremu, Bačkoj i Banatu.
Narodno predanje pamti da su Jovan i Maksim podigli ili obnovili manastire Pribinu glavu, Mesić, Fenek, Divše, Beočin, Šišatovac i druge. Tako je Fruška gora, zahvaljujući njihovoj zadužbinskoj delatnosti, postala duhovno utočište naroda koji je ostao bez države, ali ne i bez vere.
Sveti despot Jovan upokojio se mirno u Gospodu 10. decembra 1502. godine u Berkasovu i sahranjen je u crkvi Svetog Luke u Kupinovu, pored svoga svetog oca. Već tri godine kasnije njegovo telo je pronađeno netruležno, pa ga je pravoslavni narod počeo poštovati kao svetitelja. Njegova majka Angelina i brat Maksim poneli su njegove mošti u Vlašku 1505. godine, ali su ih po povratku vratili u Kupinovo, a potom preneli u manastir Krušedol.
U Krušedolu se telo Svetog Jovana pokazalo čudotvornim. Stari zapisi beleže isceljenja, među kojima i ozdravljenje jednog Agarjanina, kao i čudesni oporavak mladića koji je osam godina bio nepokretan. Mošti su u manastiru počivale do 1716. godine, kada su Turci zapalili Krušedol i spalili svetinje Brankovića. Ipak, i posle tog razaranja pronađeni su delovi svetih moštiju, među njima i deo stopala Svetog Jovana, koji se i danas čuvaju u manastiru Krušedolu.
Današnji molitveni spomen Svete mati Angeline i Svetog despota Jovana nije samo sećanje na prošlost, već poziv na razumevanje kako se vera prenosi kroz stradanje, majčinsku žrtvu, vladarsku odgovornost i ličnu svetost. Njihovi životi svedoče da istorija Crkve ne počiva na pobedama sile, već na istrajnosti vere koja nadživljava i carstva i razaranja.
Život ugodnika Božjeg Stefan Branković je priča o izdaji, gubitku i neuništivoj veri. Onaj koji je bio zaboravljen na zemlji, proslavljen je na nebu.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 12. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Svetogorski podvižnik objašnjava zašto naše reči često povređuju i kako male greške u komunikaciji mogu da ostave dugotrajan trag, čak i kada ne želimo da naudimo.
Iako je celog života bio slabog zdravlja, ipak je doživeo osamdesetu godinu.
Brojna grupa vernika iz naše zemlje, kao i iz Rumunije, dobila je blagoslov od predstojatelja jerusalimske patrijaršije.
Poreska uprava je predala Pošti akontaciona rešenja za doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje, a dokumenta se očekuju u narednih 15 dana – šta obveznici treba da provere i kako da reaguju.
Protojerej Sergije Baranov govori o neobičnom susretu kod kapele na Smolenskom groblju i rečima neznanca koje su se, godinama kasnije, pokazale kao znak blagoslova koji se ne zaboravlja.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Iako je celog života bio slabog zdravlja, ipak je doživeo osamdesetu godinu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Kseniju Petrogradsku po starom i Svetog Fotija Velikog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Pavla Mikija i drugove mučenike, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Kada je na dan pogreba svog muža Ksenija obukla njegovu odeću i tako krenula u pogrebnu povorku, rodbina i njeni prijatelji pomislili su da joj je smrt Andreja Fjodoroviča pomračila razum.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom i Svetu mučenicu Agatiju po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetu Agatu Sicilijansku, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Ona je bila luda Hrista radi, a to je najveća ljubav, i proživela je svoj život u velikom poniženju i stradanju, odbačena od ljudi, ali prihvaćena od Boga, poručio je vladika.
Sveti oci često ističu da je vezivanje za snove duhovno opasno, jer može voditi u prelest
Jedan apel poglavara Srpske pravoslavne crkve pretvara molitvu u konkretno delo: krv koja se daruje u beogradskim hramovima postaje nada za nečiji novi početak.
