Grčki vernici slave i sećaju se priče Svete Anastasije Farmakolitrije, koja je pomogla igumaniji manastira da jednu monahinju izbavi od delovanja nečastivih sila.
Jedna plemenita i lepa devojka iz Kapadokije bila je verena. Međutim, devojka se pokajala i nije želela svog verenika. Da bi je on prestao uznemiravati, otišla je u manastir gde je igumanija bila Sveta Irina Hrisovalante, blizu Konstantinopolja, i tamo se povukla u monaštvo.
Njen verenik nije mogao nikako da je izvede iz manastira. Zbog toga je pronašao velikog vrača i obećao mu mnogo novca ako uspe da devojku navede da napusti manastir i natera je da postane njegova žena. Zbog vradžbina tog vrača, žena je izgubila razum. Obilazila je ceo manastir i dozivala verenika njegovim imenom. Zaklinjala se da će se utopiti ako joj ne otvore vrata da ga nađe.
Svetiteljka Irina Hrisovalante, igumanija, gledala je njeno stanje, plakala je i govorila: "Ugrožena sam, jadna, jer zbog nemara pastira vukovi otimaju ovce. Ali, podli đavolu, uzalud se mučiš. Hristos neće dozvoliti da me progutaš".
Tada je okupila sestrinstvo i poučila ih da se čuvaju od veština đavola. Nakon toga je naredila svima da poste celu nedelju i da se mole. Svaka od njih čitavog dana u svojoj keliji molila za začaranu sestru.
Kad se završi molitva domaćin uzima kolač, preseče ga unakrst (krstoobrazno) odozdo i onda sa jednim od gostiju, koji stoje uz dolibašu, obično to bude najstariji, najdraži gost ili prijatelj, srodnik ili komšija, lomi kolač.
Jednom prilikom je Averkije ušao u idolski hram i polupao sve lažne idole. Gnevni neznabošci spremali su mu linč. Prema predanju, tri mladića su se zaletela ka njemu urlajući, u nameri da ga ubiju, a tada je Averkije uspeo da iz njih izgna demone, te su se oni tog momenta umirili i ozdravili.
bude molitva, neka se ljudi okupe ali da tu nema ogovaranja, opijanja, pušenja cigareta...Čim neko zapali cigaru na slavi, to više nije krsna slava. Jer "ko puši, đavolu kadi", kaže Sveti Justin Ćelijski. To je greh, kao i opijanje i prejedanje, priča otac Grigorije.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Mnogi istraživači su pokušali da odgonetnu značenej crteža na Trškoj crkvi, međutim niko do danas sa sigurnošću ne može da tvrdi da zna njihovo značenje.
Kad se završi molitva domaćin uzima kolač, preseče ga unakrst (krstoobrazno) odozdo i onda sa jednim od gostiju, koji stoje uz dolibašu, obično to bude najstariji, najdraži gost ili prijatelj, srodnik ili komšija, lomi kolač.
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?