U međuvremenu, monasi manastira žive pod stalnim nadzorom, dok se u narednim danima očekuje i zvanična izjava Jerusalimskog patrijarhata.
Grčko Ministarstvo spoljnih poslova nalazi se u stanju pojačane pripravnosti nakon što su stigle informacije o mogućem širenju nezakonitih zauzimanja zemljišta od strane izraelskih doseljenika na teritoriju koja pripada svetoj eparhijskoj svojini - manastiru prepodobnog Ave Gerasima Jordanskog, koji se nalazi na Zapadnoj obali, nedaleko od Jerihona.
Ova istorijska svetinja, koja se smatra svetionikom pravoslavlja u Svetoj Zemlji, sve češće je meta pritisaka.
Prema najnovijim izveštajima, oblast oko manastira postaje zona tzv. "naseljeničkog potiska", gde se beleži pojačana aktivnost naseljenika iz Izraela.
Zbog ozbiljnosti situacije, u atinskom Ministarstvu spoljnih poslova juče je hitno održan sastanak sa relevantnim diplomatskim činovnicima, predstavnicima Koordinacije za verska pitanja u inostranstvu i stručnim savetnicima za Bliski Istok. Prema diplomatskim izvorima i informacijama iz Jerusalimskog patrijarhata, izraelski doseljenici su postavili improvizovane stražarske punktove u neposrednoj blizini manastira, što se tumači kao prvi korak ka nelegalnom prisvajanju crkvene zemlje.
Zvaničnici Ministarstva izražavaju zabrinutost zbog moguće eskalacije, koja se vidi kao deo šire geopolitičke napetosti u regionu Jerihona. Manastir Ave Gerasima, podignut u 5. veku, severno od Mrtvog mora, nalazi se na teritoriji čiji suverenitet je višedecenijski predmet spora.
Grčka država, podsećaju diplomatski izvori, i ranije je reagovala u sličnim slučajevima, kao što je bio slučaj sa manastirom Svete Katarine na Sinaju, ističući da očuvanje imovine pravoslavnih manastira u inostranstvu predstavlja pitanje nacionalnog značaja. Atina je u takvim situacijama koristila bilateralne kontakte, kao i učestvovanje u međunarodnim forumima u cilju zaštite verskih prava i sloboda.
Ovaj novi slučaj, međutim, otvara dodatno osetljivo pitanje - izostanak javne reakcije Jerusalimskog patrijarhata. Prema izvorima iz crkvenih krugova, Patrijaršija možda ćuti zbog straha od pogoršanja odnosa sa izraelskom državom ili zbog unutrašnjih pritisaka koje trpi od izraelskih vlasti.
Prema dostupnim podacima, u poslednja dva meseca u široj oblasti Jerihona postavljeno je najmanje pet novih naseljeničkih punktova, u okviru organizovanog plana prisvajanja palestinske i crkvene zemlje. Ti punktovi, navodi organizacija "Human Rights Watch", često služe kao predstraža za kasniju nezakonitu gradnju, koja se sprovodi uz prećutnu saglasnost lokalnih izraelskih vlasti.
Grčka diplomatija tako se suočava sa još jednim izazovom u naporima da zaštiti pravoslavno prisustvo na Svetoj Zemlji - prisustvo koje je sada suočeno s krupnim tenzijama u trouglu Izrael -Palestina- pravoslavne svetinje. Ukoliko se pritisci nastave, moguće je da će Atina razmotriti i pokretanje pitanja pred međunarodnim telima poput Ujedinjenih nacija ili UNESCO-a.
U međuvremenu, monasi manastira žive pod stalnim nadzorom, dok se u narednim danima očekuje i zvanična izjava Jerusalimskog patrijarhata.
BONUS VIDEO:Ovde je smešteno neprocenjivo blago SPC: Ljudi kidali komade haljine cara Lazara - evo šta je ostalo
Rabini i jevrejski naučnici iz SAD-a, Ujedinjenog Kraljevstva, EU-a i Izraela potpisali su otvoreno pismo tvrdeći da se "jevrejski narod suočava s ozbiljnom moralnom krizom". Kad je odbio zadatak da obnovi razoreni manastir, jeromonah Kiprijan nije ni slutio da će iste noći doživeti susret sa Svetom Marinom, koja će mu preneti poruku s neba i otkriti izvor vode „za ceo Andros“. Veći deo bratstva manastira na Sinaju samoinicijativno je izabrao novu upravu i zatražio priznanje Jerusalimske patrijaršije, dok arhiepiskop Damjan, uz podršku grčke države, pokreće žalbu Vaseljenskoj patrijaršiji. Poznati pravoslavni misionar i lekar, protojerej Evangelos Papanikolau, optužio je arhiepiskopa Kipra za pretnje i pritiske na patrijarha carigradskog u cilju uklanjanja mitropolita Tihika, što bi moglo izazvati ozbiljne podele u pravoslavnoj crkvi.
shutterstock.com/esfera
Judaizam
06:00 | 31.07.2025
RABINI OSUDILI ODLUKE IZRAELA U RATNOM SUKOBU SA GAZOM- Evo šta im zameraju: Ozbiljna moralna kriza
Duhovna riznica
18:05 | 30.07.2025
"ODBIO SAM DA POSLUŠAM VLADIKU, A ONDA MI JE U SNU DOŠLA OGNJENA MARIJA – CELA SOBA SE ZATRESLA": Iguman Kiprijan svedoči o čudu koje mu je promenilo život
Crkve i manastiri
20:33 | 03.08.2025
RASKOL U JEDNOJ OD NAJVEĆIH PRAVOSLAVNIH SVETINJA: Monasi smenjuju i proteruju igumana manastira Svete Katarine – on se žali Patrijaršiji
Duhovna riznica
23:32 | 03.08.2025
DRAMA U PRAVOSLAVNOM SVETU! Poznati sveštenik šokirao izjavom: "Arhiepiskop Georgije ucenjuje patrijarha Vartolomeja!“
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sveštenik koji služi i pod Ostrogom poručuje da se mir i blagoslov ne traže u onome što nedostaje, već u zahvalnosti za ono što već postoji.
Putujući i propovedajući Jevanđelje, ova dva apostola stigla su na ostrvo Krf, gde su sagradili crkvu u ime Svetog Stefana prvomučenika.
Patrijarh Porfirije i episkop Irinej govorili su o nadi, vaskrsenju i pobedi vere na praznik Spaljivanja moštiju Svetog Save pred hiljadama vernika okupljenih u Hramu na Vračaru.
Pravoslavna vera uči da nijedno stradanje nije bez smisla i da se i kroz bolest čovek može približiti Gospodu.
Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Patrijaršija s velikom zabrinutošću prati razvoj situacije, budući da su raketni napadi i oružani sukobi zabeleženi u neposrednoj blizini svetih mesta, što mogućnost njihovog uništenja više ne ostavlja u domenu teorije.
U vremenu kada turizam potiskuje duhovnost, jedan pravoslavni monah postao je stub zajednice – simbol nade i utehe za meštane, turiste i hodočasnike koji svakodnevno dolaze do ove bele svetinje između neba i mora.
Prema lokalnom predanju, Sveti Rafail, Sveti Nikola i Sveta Irina i danas čine čuda. Verujući svedoče da im se svetitelji javljaju u vidu monaha ili prosjaka, ohrabruju ih i upućuju da dođu u manastir na poklonjenje.
Nakon četiri godine pravnih bitki, manastir Odhigitrija je uspešno iselio stočare koji su odbijali napustiti zemljište, dok je otac Parfenios razjasnio optužbe na račun manastira.
Sveštenik koji služi i pod Ostrogom poručuje da se mir i blagoslov ne traže u onome što nedostaje, već u zahvalnosti za ono što već postoji.
Pravoslavna vera uči da nijedno stradanje nije bez smisla i da se i kroz bolest čovek može približiti Gospodu.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simeona po starom i Svetog apostola Simona Zilota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Gospu Trsatsku, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
