Nakon četiri godine pravnih bitki, manastir Odhigitrija je uspešno iselio stočare koji su odbijali napustiti zemljište, dok je otac Parfenios razjasnio optužbe na račun manastira.
Nakon četiri godine pravnih peripetija, manastir Odhigitrija, u Grčkoj, je konačno postigao pobedu u pravnoj borbi, koja je završena presudom o iseljenju stotinu stočara, koji su uprkos isteku ugovora o zakupu, odbijali da napuste svete posede.
Otac Parfenios, iguman manastira, govorio je o svojoj pravnoj borbi, kao i o incidentu koji je izazvao veliku pažnju pre tri godine, kada je anonimna prijava upućena Ekonomskom tužilaštvu tvrdila da manastir prima jedan milion evra subvencija.
Kako je objasnio otac Parfenios, bio je zatečen kada je čuo optužbu, ali je kasnije saznao da je on postao meta jer su stočari koji su imali istečene ugovore zadržavali subvencije koje su njima pripadale, iako su njihovi ugovori davno istekli.
Priča je počela pre pet godina, kada je manastir iznajmljivao zemljište stočarima po vrlo niskoj ceni od 3,5 evra po hektaru godišnje, a stočari su prijavljivali zemljišta i dobijali subvencije. U 2020. većina ugovora je istekla, a manastir je odlučio da zemljište iznese na javnu licitaciju. Stočari su odbili da napuste zemljište, tražili produžetak ugovora koji je manastir tiho odobrio, ali su nastavili da se protive predaji. Iako su uplaćivali novac za najamninu, manastir ga nije primio jer je smatrao da ugovor nije važeći.
Nakon toga manastir je podneo tužbe za iseljenje stočara, koji nisu želeli da napuste posede. Tokom četiri godine sudskih procesa, manastir je morao da se bori protiv neprestane kampanje stočara, koji su organizovali proteste. Nakon svih tužbi, poslednja presuda je doneta 24. septembra 2024. godine, a presuda je bila u korist Manastira Odhigitrija. Pošto su podnosioci prijava tražili da se presuda poništi, sud je odbio njihove zahteve.
U okviru ove pravne borbe, pojavila se i klevetnička prijava protiv igumana, koji je bio ključna ličnost koja je pokušavala da zaštiti manastirske posede. Iako istraga prijave još uvek traje, otac Parfenios je izložio svoj odgovor, ističući da novac o kojem se govori nije otišao njemu, nego stočarima koji su primali subvencije za zemljište koje nisu ni iznajmljivali u skladu sa važećim ugovorima.
Sada, nakon što su pravnim putem rešene sve nepravilnosti i sporne situacije u vezi sa zemljištem, manastir se sprema da pokrene licitaciju za procenu vrednosti zemljišta. Monasi u manastiru obrađuju zemlju, žive po strogim pravilima monaškog života, a takođe pripremaju lekove od maslinovog ulja, bilja i propolisa.
Otac Parfenios, koji je pre nego što je postao monah bio inženjer hemije i imao svoju firmu u Solunu, ima značajnu ulogu u proizvodnji ovih lekova. On je, kao student, upoznao Svetog Paisija na Svetoj Gori, i to je bio trenutak koji ga je odveo u manastir Odhigitrija, jedan od najstarijih manastira na Kritu, koji datira iz 14. veka.
Novi manastir Jovanje izgrađen je 1957. godine, nakon izgradnje jezera, za vreme patrijarha Germana.
Monasi manastira pozivaju nadležne vlasti da preduzmu mere kako bi zaustavile ove akcije.
Sveta gora je za srpski rod najsvetije mesto na planeti, a po čemu je još jedinstveno pročitajte u ovom tekstu
Grčki ustanak 1821. godine nije bio samo borba za oslobođenje od Osmanlija – bio je to i duhovni pokret u kojem je pravoslavna vera igrala ključnu ulogu.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U međuvremenu, monasi manastira žive pod stalnim nadzorom, dok se u narednim danima očekuje i zvanična izjava Jerusalimskog patrijarhata.
Patrijaršija s velikom zabrinutošću prati razvoj situacije, budući da su raketni napadi i oružani sukobi zabeleženi u neposrednoj blizini svetih mesta, što mogućnost njihovog uništenja više ne ostavlja u domenu teorije.
U vremenu kada turizam potiskuje duhovnost, jedan pravoslavni monah postao je stub zajednice – simbol nade i utehe za meštane, turiste i hodočasnike koji svakodnevno dolaze do ove bele svetinje između neba i mora.
Prema lokalnom predanju, Sveti Rafail, Sveti Nikola i Sveta Irina i danas čine čuda. Verujući svedoče da im se svetitelji javljaju u vidu monaha ili prosjaka, ohrabruju ih i upućuju da dođu u manastir na poklonjenje.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
