Nakon četiri godine pravnih bitki, manastir Odhigitrija je uspešno iselio stočare koji su odbijali napustiti zemljište, dok je otac Parfenios razjasnio optužbe na račun manastira.
Nakon četiri godine pravnih peripetija, manastir Odhigitrija, u Grčkoj, je konačno postigao pobedu u pravnoj borbi, koja je završena presudom o iseljenju stotinu stočara, koji su uprkos isteku ugovora o zakupu, odbijali da napuste svete posede.
Otac Parfenios, iguman manastira, govorio je o svojoj pravnoj borbi, kao i o incidentu koji je izazvao veliku pažnju pre tri godine, kada je anonimna prijava upućena Ekonomskom tužilaštvu tvrdila da manastir prima jedan milion evra subvencija.
Kako je objasnio otac Parfenios, bio je zatečen kada je čuo optužbu, ali je kasnije saznao da je on postao meta jer su stočari koji su imali istečene ugovore zadržavali subvencije koje su njima pripadale, iako su njihovi ugovori davno istekli.
Priča je počela pre pet godina, kada je manastir iznajmljivao zemljište stočarima po vrlo niskoj ceni od 3,5 evra po hektaru godišnje, a stočari su prijavljivali zemljišta i dobijali subvencije. U 2020. većina ugovora je istekla, a manastir je odlučio da zemljište iznese na javnu licitaciju. Stočari su odbili da napuste zemljište, tražili produžetak ugovora koji je manastir tiho odobrio, ali su nastavili da se protive predaji. Iako su uplaćivali novac za najamninu, manastir ga nije primio jer je smatrao da ugovor nije važeći.
Nakon toga manastir je podneo tužbe za iseljenje stočara, koji nisu želeli da napuste posede. Tokom četiri godine sudskih procesa, manastir je morao da se bori protiv neprestane kampanje stočara, koji su organizovali proteste. Nakon svih tužbi, poslednja presuda je doneta 24. septembra 2024. godine, a presuda je bila u korist Manastira Odhigitrija. Pošto su podnosioci prijava tražili da se presuda poništi, sud je odbio njihove zahteve.
U okviru ove pravne borbe, pojavila se i klevetnička prijava protiv igumana, koji je bio ključna ličnost koja je pokušavala da zaštiti manastirske posede. Iako istraga prijave još uvek traje, otac Parfenios je izložio svoj odgovor, ističući da novac o kojem se govori nije otišao njemu, nego stočarima koji su primali subvencije za zemljište koje nisu ni iznajmljivali u skladu sa važećim ugovorima.
Sada, nakon što su pravnim putem rešene sve nepravilnosti i sporne situacije u vezi sa zemljištem, manastir se sprema da pokrene licitaciju za procenu vrednosti zemljišta. Monasi u manastiru obrađuju zemlju, žive po strogim pravilima monaškog života, a takođe pripremaju lekove od maslinovog ulja, bilja i propolisa.
Otac Parfenios, koji je pre nego što je postao monah bio inženjer hemije i imao svoju firmu u Solunu, ima značajnu ulogu u proizvodnji ovih lekova. On je, kao student, upoznao Svetog Paisija na Svetoj Gori, i to je bio trenutak koji ga je odveo u manastir Odhigitrija, jedan od najstarijih manastira na Kritu, koji datira iz 14. veka.
Novi manastir Jovanje izgrađen je 1957. godine, nakon izgradnje jezera, za vreme patrijarha Germana.
Monasi manastira pozivaju nadležne vlasti da preduzmu mere kako bi zaustavile ove akcije.
Sveta gora je za srpski rod najsvetije mesto na planeti, a po čemu je još jedinstveno pročitajte u ovom tekstu
Grčki ustanak 1821. godine nije bio samo borba za oslobođenje od Osmanlija – bio je to i duhovni pokret u kojem je pravoslavna vera igrala ključnu ulogu.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dvadesetpetogodišnji Pantelis Diamantakis stradao je tokom gašenja velikog požara na Kritu, a njegova smrt posebno je potresla celo ostrvo, jer je poticao iz porodice u kojoj su se sveštenički poziv i služenje Crkvi prenosili kroz više generacija.
Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.
Istraga otkriva da je klirik Kritske pravoslavne crkve, koji je u početku važio za žrtvu kriminalaca, postao saučesnik u prisvajanju imovine od 1,5 miliona evra i učesnik mafijaških poslova koji uključuju trgovinu narkoticima, oružjem i ucene.
Poglavar Crkve Krita uputio je snažnu poruku Vladi Grčke, upozoravajući da intervencije koje narušavaju Statutarnu povelju i ugrožavaju autonomiju Crkve ne mogu biti tolerisane, naglašavajući principijelnu odbranu crkvene slobode.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
