Sveta gora je za srpski rod najsvetije mesto na planeti, a po čemu je još jedinstveno pročitajte u ovom tekstu
Sveta gora je planina i poluostrvo u Grčkoj i važi za centar pravoslavnog monaškog života. Na Svetoj gori nalazi se 20 manastira pod jurisdikcijom vaseljenskog patrijarha iz Carigrada.
Oduvek je monaški život na Svetoj gori bio interesantan za nas, a mi vam danas donosimo 10 zanimljivosti koje do sada niste znali.
Po predanju, 44. godine nove ere Bogorodica je pošla na Kipar i lađu je zahvatilo nevreme. Brod je pristao na Svetoj gori, a ona je zamolila svog sina da to mesto bude njen vrt. Monasi posle toga dolaze i naseljavaju poluostrvo. Iako je to Bogorodičin vrt i iako je Sveta gora posvećena Bogorodici, ženama je avatom zabranjen pristup.
Samo monasi imaju pravo da žive na Svetog gori. Danas ih ima oko 2500. Posetioci su dobrodošli, sve dok su muškog pola. Naime, još davne 442. godine je posebnim zakonom Avato ženama zabranjen pristup Svetog gori. Predanje kaže da je ćerka Teodosija Velikog tada posetila manastir Vatoped, a iz ikone se čuo glas Bogorodice koji joj je naredio da odstupi. Taj zakon važi i danas, a ne odnosi se samo na ljude već i na životinje.
Monasi dobijaju pravo samostalne uprave na Atosu 963. godine, i od tog trenutka se njihov broj povećava, a pored grčkih se javljaju i slovenski monasi: ruski, srpski i bugarski. Čak i po propasti Vizantije, u doba turske vladavine, Sveta gora je očuvala slobodu vere i samoupravu. Danas na Svetoj gori postoji 20 manastira. Ukoliko broj monaha u manastiru padne ispod sedam, on postaje grčki. Svaki od manastira bira svog predstavnika u opštini, u kojoj se bira prot, starešina Svete gore. Iznad opštine je Sveta epistasija, vlada, sa četiri predstavnika iz četiri najvažnija manastira: Lavre, Vatopeda, Ivirona i Hilandara. Glavni pečat je rasečen na četiri dela, i svaki od ovih manastira ima po jedan deo pečata.
Vrhovna samouprava i sud se nalaze na Kareji. To je prestonica Svete gore. Reč kareja znači orah. U Kareji su konaci svih manastira, pošta, telegraf, carina, lučna i policijska uprava, prodavnice, ambulanta, restoran i pekara.
Niko na Svetoj gori nije ostao gladan, iako se ne jede meso. Sveta gora je jedino mesto na svetu gde niko ne može da plati obrok ni prenoćište. Monasi će svakoga nahraniti i naći mu mesto da prespava (mnogi manastiri imaju prostorije za goste). Jedino što možete je da manastiru ostavite prilog, u skladu sa svojim željama i mogućnostima. Do kraja ove godine neće biti moguće otići na Svetu goru, a više o tome u odvojenom tekstu.
Posetioci su dakle dobrodošli, ali se mora ispoštovati protokol. Neophodno je najaviti se ranije faksom, dobiti vizu (koja važi četiri dana), do tamo se može stići samo brodom koji plovi jednom dnevno. Zabranjeno je pecanje, sunčanje, kupanje u moru. Nema asfaltiranih puteva, mobilni uglavnom nemaju domet, jede se dva puta dnevno u tačno određeno vreme. Tačno su određena i mesta na kojima je dozvoljeno pušenje. Ta mesta, nimalo slučajno, najčešće gledaju na manastirsko groblje.
Najviša tačka Svete gore je Krst Svetog Atanasija Velikog, postavljen na 2033 metra nadmorske visine. Dolazak do vrha Svete gore je mali planinarski podvig, posebno za one koji nisu planinari. Uspon je zahtevan, stene oštre, šume se proređuju i na kraju više nema drveća, pa ni hlada. Neki od podvižnika se po oštrim stenama penju bosi. Na samom vrhu Svete gore je mala crkva u čast Svetog Preobraženja. Upravo se na Preobraženje litija tradicionalno penje na Atos, gde se mnogi monasi i poklonici pričešćuju i zajedno mole.
Kako na Svetoj gori ne važe svetovni zakoni, ni vreme se ne meri na isti način. Iako žive usred Grčke, Svetogorci dane broje po starom, julijanskom kalendaru. Ali, oni ne broje samo dane na stari način, već i sate! U zvaničnoj upotrebi je vizantijsko računanje vremena, po kom dan počinje zalaskom sunca. To znači da se “pasulj za ručak” zapravo jede u prepodnevnim časovima. Jedino manastiri Vatoped i Iviron više ne računaju vreme na taj način.
Srpski manastir na Svetoj gori je Hilandar, osnovan pre više od 800 godina, i jedan je od četiri glavna svetogorska manastira. Smatra se da je vrednost hilandarske riznice veća od svih ostalih dragocenosti u srpskom posedu zajedno. Hilandarska biblioteka je osnovana kada i manastir. U ovom centru srpske duhovnosti se nalazi jedna od najbrojnijih zbirki slovenskih rukopisa. Tu su čuvani Hilandarski listići, Marijin kodeks, Miroslavljevo jevanđelje, Vukanovo jevanđelje, Radoslavljevo jevanđelje, a pretpostavlja se i Sinajski psaltir.
Sveti Simeon duhovno je, monaško ime Stefana Nemanje, utemeljivača dinastije Nemanjića. Rođen je u Ribnici kod Podgorice oko 1114. godine.
Fascinanta životna priča o jednoj od najintrigantnijih ličnosti naše savremene istorije.
U međuvremenu je osnovao bratstvo "Sveti Martin", udruženje hrišćanskih umetnika koje danas broji oko 700 članova. Urednik je časopisa "Sveta umetnost" i autor nekoliko knjiga.
Monasi manastira pozivaju nadležne vlasti da preduzmu mere kako bi zaustavile ove akcije.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Od čišćenja kuće i posta prvorođenih do obredne večere koja pripoveda izlazak iz Egipta - običaji Pashe kriju slojeve značenja koje mnogi ne poznaju.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Sve što treba da znate o pashalnom sederu, simboličnoj hrani i starim tradicijama.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Snažan udar od 4,9 stepeni pokrenuo je seriju slabijih potresa u kratkom razmaku, dok stručnjaci prate razvoj situacije i upozoravaju da će naredni sati biti ključni, iako za sada nema izveštaja o šteti i povređenima.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
U pravoslavnoj tradiciji, post je vekovima čuvan kao dragoceno sredstvo očišćenja.
Mnogi veruju da se ovim rečima zapravo priziva spokoj za telo koje se vraća zemlji, iz koje je i postalo, ali to nije tako.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Sve što treba da znate o pashalnom sederu, simboličnoj hrani i starim tradicijama.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
Mekane kore, bogat fil od oraha i čokolade i delikatan fondan sa malinom koji dokazuje da post može biti savršenog ukusa.
