Sveta gora je za srpski rod najsvetije mesto na planeti, a po čemu je još jedinstveno pročitajte u ovom tekstu
Sveta gora je planina i poluostrvo u Grčkoj i važi za centar pravoslavnog monaškog života. Na Svetoj gori nalazi se 20 manastira pod jurisdikcijom vaseljenskog patrijarha iz Carigrada.
Oduvek je monaški život na Svetoj gori bio interesantan za nas, a mi vam danas donosimo 10 zanimljivosti koje do sada niste znali.
Po predanju, 44. godine nove ere Bogorodica je pošla na Kipar i lađu je zahvatilo nevreme. Brod je pristao na Svetoj gori, a ona je zamolila svog sina da to mesto bude njen vrt. Monasi posle toga dolaze i naseljavaju poluostrvo. Iako je to Bogorodičin vrt i iako je Sveta gora posvećena Bogorodici, ženama je avatom zabranjen pristup.
Samo monasi imaju pravo da žive na Svetog gori. Danas ih ima oko 2500. Posetioci su dobrodošli, sve dok su muškog pola. Naime, još davne 442. godine je posebnim zakonom Avato ženama zabranjen pristup Svetog gori. Predanje kaže da je ćerka Teodosija Velikog tada posetila manastir Vatoped, a iz ikone se čuo glas Bogorodice koji joj je naredio da odstupi. Taj zakon važi i danas, a ne odnosi se samo na ljude već i na životinje.
Monasi dobijaju pravo samostalne uprave na Atosu 963. godine, i od tog trenutka se njihov broj povećava, a pored grčkih se javljaju i slovenski monasi: ruski, srpski i bugarski. Čak i po propasti Vizantije, u doba turske vladavine, Sveta gora je očuvala slobodu vere i samoupravu. Danas na Svetoj gori postoji 20 manastira. Ukoliko broj monaha u manastiru padne ispod sedam, on postaje grčki. Svaki od manastira bira svog predstavnika u opštini, u kojoj se bira prot, starešina Svete gore. Iznad opštine je Sveta epistasija, vlada, sa četiri predstavnika iz četiri najvažnija manastira: Lavre, Vatopeda, Ivirona i Hilandara. Glavni pečat je rasečen na četiri dela, i svaki od ovih manastira ima po jedan deo pečata.
Vrhovna samouprava i sud se nalaze na Kareji. To je prestonica Svete gore. Reč kareja znači orah. U Kareji su konaci svih manastira, pošta, telegraf, carina, lučna i policijska uprava, prodavnice, ambulanta, restoran i pekara.
Niko na Svetoj gori nije ostao gladan, iako se ne jede meso. Sveta gora je jedino mesto na svetu gde niko ne može da plati obrok ni prenoćište. Monasi će svakoga nahraniti i naći mu mesto da prespava (mnogi manastiri imaju prostorije za goste). Jedino što možete je da manastiru ostavite prilog, u skladu sa svojim željama i mogućnostima. Do kraja ove godine neće biti moguće otići na Svetu goru, a više o tome u odvojenom tekstu.
Posetioci su dakle dobrodošli, ali se mora ispoštovati protokol. Neophodno je najaviti se ranije faksom, dobiti vizu (koja važi četiri dana), do tamo se može stići samo brodom koji plovi jednom dnevno. Zabranjeno je pecanje, sunčanje, kupanje u moru. Nema asfaltiranih puteva, mobilni uglavnom nemaju domet, jede se dva puta dnevno u tačno određeno vreme. Tačno su određena i mesta na kojima je dozvoljeno pušenje. Ta mesta, nimalo slučajno, najčešće gledaju na manastirsko groblje.
Najviša tačka Svete gore je Krst Svetog Atanasija Velikog, postavljen na 2033 metra nadmorske visine. Dolazak do vrha Svete gore je mali planinarski podvig, posebno za one koji nisu planinari. Uspon je zahtevan, stene oštre, šume se proređuju i na kraju više nema drveća, pa ni hlada. Neki od podvižnika se po oštrim stenama penju bosi. Na samom vrhu Svete gore je mala crkva u čast Svetog Preobraženja. Upravo se na Preobraženje litija tradicionalno penje na Atos, gde se mnogi monasi i poklonici pričešćuju i zajedno mole.
Kako na Svetoj gori ne važe svetovni zakoni, ni vreme se ne meri na isti način. Iako žive usred Grčke, Svetogorci dane broje po starom, julijanskom kalendaru. Ali, oni ne broje samo dane na stari način, već i sate! U zvaničnoj upotrebi je vizantijsko računanje vremena, po kom dan počinje zalaskom sunca. To znači da se “pasulj za ručak” zapravo jede u prepodnevnim časovima. Jedino manastiri Vatoped i Iviron više ne računaju vreme na taj način.
Srpski manastir na Svetoj gori je Hilandar, osnovan pre više od 800 godina, i jedan je od četiri glavna svetogorska manastira. Smatra se da je vrednost hilandarske riznice veća od svih ostalih dragocenosti u srpskom posedu zajedno. Hilandarska biblioteka je osnovana kada i manastir. U ovom centru srpske duhovnosti se nalazi jedna od najbrojnijih zbirki slovenskih rukopisa. Tu su čuvani Hilandarski listići, Marijin kodeks, Miroslavljevo jevanđelje, Vukanovo jevanđelje, Radoslavljevo jevanđelje, a pretpostavlja se i Sinajski psaltir.
Sveti Simeon duhovno je, monaško ime Stefana Nemanje, utemeljivača dinastije Nemanjića. Rođen je u Ribnici kod Podgorice oko 1114. godine.
Fascinanta životna priča o jednoj od najintrigantnijih ličnosti naše savremene istorije.
U međuvremenu je osnovao bratstvo "Sveti Martin", udruženje hrišćanskih umetnika koje danas broji oko 700 članova. Urednik je časopisa "Sveta umetnost" i autor nekoliko knjiga.
Monasi manastira pozivaju nadležne vlasti da preduzmu mere kako bi zaustavile ove akcije.
Na panelu u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog otvorena su pitanja o tome zašto savremeni čovek traži spas u brzoj terapiji, a zaboravlja put ka sebi, tišini, Bogu i istinskom zdravlju.
Rezultati su prevazišli sva očekivanja - čak 60 posto ispitanika izjavilo je da prati hrišćansku televiziju, sluša hrišćanske radio stanice i podkaste, čita hrišćanske portale, koristi hrišćanske društvene mreže i prati sadržaje sa hrišćanskih "YouTube" kanala.
Pravi put do duhovnog i emotivnog ispunjenja ne leži u tome koliko nas drugi vole, već u našem odnosu prema sopstvenom srcu i vrednostima koje negujemo.
Sveštenik Aleksandar Čavka ispričao je neobičnu priču, koju je čuo od svog prijatetelja - profesora, a njegovo kazivanje vam prenosimo u celosti.
Vradžbine, čini, amajlije i slični činovi su, prema pravoslavlju, pokušaji manipulacije nevidljivim silama koje ne dolaze od Boga.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
U vremenu sve većih globalnih napetosti, mnogi vernici sve češće posežu za zapisanim upozorenjima svetih otaca. Od Svetog Pajsija do starca Jefrema, njihove poruke danas zvuče kao odjek stvarnosti koja se upravo pred nama odvija.
Na panelu u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog otvorena su pitanja o tome zašto savremeni čovek traži spas u brzoj terapiji, a zaboravlja put ka sebi, tišini, Bogu i istinskom zdravlju.
Pravi put do duhovnog i emotivnog ispunjenja ne leži u tome koliko nas drugi vole, već u našem odnosu prema sopstvenom srcu i vrednostima koje negujemo.
Sveštenik Aleksandar Čavka ispričao je neobičnu priču, koju je čuo od svog prijatetelja - profesora, a njegovo kazivanje vam prenosimo u celosti.
Vradžbine, čini, amajlije i slični činovi su, prema pravoslavlju, pokušaji manipulacije nevidljivim silama koje ne dolaze od Boga.
Sveštenik Aleksandar Čavka ispričao je neobičnu priču, koju je čuo od svog prijatetelja - profesora, a njegovo kazivanje vam prenosimo u celosti.
Molitva - kao vid komunikacije sa Bogom, anđelima i svecima, naša je direktna linija sa nebom, bilo da smo srećni, tužni, u problemu ili nam je život ispunjen i sve ide kako treba.
Šta za Crkvu i crkveno poimanje čoveka i ljudskog društva znači napredak na polju kibernetike i veštačke inteligencije?
Na kraju sveštenik poentira zaključkom o zdravom rasuđivanju. Nikada ne znamo šta je pozadina događaja, koji nam naizgled deluje očigledan.
Sa bogatim slojevima keksa, voća i glazure od posne čokolade, ovaj desert ne samo da poštuje pravila posta, već ih pretvara u pravu rapsodiju ukusa. Jednom kada je probate, pravićete je i van posta.
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
U vremenu sve većih globalnih napetosti, mnogi vernici sve češće posežu za zapisanim upozorenjima svetih otaca. Od Svetog Pajsija do starca Jefrema, njihove poruke danas zvuče kao odjek stvarnosti koja se upravo pred nama odvija.
