HILANDAR JE SAMO JEDNOM NAPRAVIO IZUZETAK U SVOJOJ VEKOVNOJ ISTORIJI: Ovo je jedini civil sahranjen u manastirskoj porti

Dušan Krstić, književnik, slikar, ali i vaspitač u jednom beogradskom dečjem vrtiću, svestrana je ličnost. Njegov roman "Gospodin Roš" za kratko je vreme pobrao simpatije široke čitalačke publike, a sama knjiga donosi neobičnu životnu priču jedne naturalizovane beogradske porodice iz prošlog veka. 

Đorđe Roš, Slovenac poreklom, a iskonski i iskreni Srbin u duši, zaslužan je za posleratnu obnovu Hilandara, vekovnog ognjišta naše duhovnosti i srpskog pravoslavlja.

O Rošovom životu ispredane su mnoge priče, ali je svakako najupečatljiviji podatak da je prvi svetovni čovek koji je sahranjen na Hilandaru. 

- Đorđe Roš je zapravo spasao Hilandar i značajno pomogao da se manastir obnovi. Za sobom je ostavio jako zanimljiv život. Od rane mladosti je bio zaljubljenik u vojsku i avijaciju, tako je i stupio sa sedamnaest godina u Drugi balkanski rat što će ga dalje odvesti do Niže vojne škole i učešća u Prvom svetskom ratu gde je sa majorom Gavrilovićem učestvovao u čuvenoj odbrani Beograda i zapisao Gavrilovićev govor koji će objaviti 1930. u svojum memoarima 'Na dunavskom keju'. Nakon prvog svetskog rata postaje uspešan poslovan čovek, a pored toga i norveški konzul - započinje Dušan svoju priču o Đorđu Rošu, dodajući da je Rošova supruga bila Norvežanka.

Schutterstock

Rošov život obleležila su i mnoga putovanja na kojima je sticao poznanstva sa ljudima iz različitih sfera, ističe Dušan, i dodaje da je Roš bio i mecena slikaru Paji Jovanoviću, ali i da je poznavao Hermana Geringa, drugog čoveka Trećeg Rajha, uz čiju je pomoć nabavljao oružje za Kraljevinu Jugoslaviju.

Na pitanje kako je bračni par Roš, poreklom iz Slovenije, prešao u Beogradu u pravoslavlje, Dušan pojašnjava: 

- Sebastijan i Antonija Roš (roditelji Đorđa) su poreklom bili Slovenci, katolici. U tadašnjoj Srbiji su naišli na jako topao prijem. Sebastijan Roš je u Srbiju došao na poziv kralja Milana kao stručnjak za izgradnju železnice, ali se aktivno uključio i u društveni život. Bio je jedan od osnivača Društva za ulepšavanje Vračara, iz njegovog kamenoloma je vađen kamen za izgradnju velike kamene ograde oko Saborne crkve u Beogradu.

youtube/Dusan Krstic

Sve je to, kaže Dušan, uticalo da ljubav prema pravoslavlju kod bračnog para Roš ojača, te da ga na kraju i prime u veru. Tako se desila i ta velika ljubav prema manastiru Hilandaru, javlja "Una".

Wikipedia

U biografiji Roša ostaće i zabeleženo da je tokom rata spasavao Jevreje.

- Čuvenu porodicu Minh je na ime svog poznanstva sa SS generalom Haroldom Turnerom spasao iz Topovskih Šupa. Minhovi su bili viđeniji ljudi, njihova kuća se nalazila na mestu gde je sada Zavod za zaštitu spomenika u ulici Radoslava Grujića. Đorđe je čuvao to pismo i pokušavao da se neuspešno rehabilituje kod tadašnjih komunističkih vlasti nakon što je bio označen kao persona non granta. Interesantna je činjenica da je pored Jevreja uspevao da spase i komuniste i masone koji su bili internirani u logore za vreme okupacije - ističe Dušan.

Kako kaže, prema svedočenju bližnjih, Đorđe Roš je imao želju da umre na Egejskom moru sa pogledom na Hilandar.

- To mu se i ostvarilo 1977. godine. Pošto je svakodnevno išao iz Uranopolisa na Hilandar, jednog jutra je naprasno pao - kazuje Dušan o Rošovoj smrti upravo na mestu koje je toliko voleo, ali i zadužio.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara