Na ikoni Hrista Pantokratora, Hristos je prikazan u poprsju, frontalno. On levom rukom drži zatvoreni, ukoričen sa biserima i dragim kamenjem jevanđelistar i blagoslovi desnom rukom.
Ikona Hrista Pantokratora koja se čuva u riznici manastira Hilandar je najlepši Hrist na planeti, na proslavi 2000 godina hrišćanstva u Atini i Jerusalimu izabran je za planetarni znak.
Ikona Hristosa Pantokratora, kao i ikona Bogorodice Odigitrije, radovi su izuzetnog umetničkog kvaliteta, visoko obdarenog umetnika, izrađena oko 1260.-1270.
Na ikoni Hrista Pantokratora, Hristos je prikazan u poprsju, frontalno. On levom rukom drži zatvoreni, ukoričen sa biserima i dragim kamenjem jevanđelistar i blagoslovi desnom rukom.
Stroga, monumentalna forma Hristosa sa kosim licem, čvrstim vratom sa svojom šematskom mitologijom, mišićavim dlanom desne ruke sa velikim zglobovima na dugačkim a tankim prstima, odnosi se na dela ikonopisaca druge polovine 13. veka.
U prikazu lica, uprkos umoru na površini slike, zelena boja je ograničena i funkcioniše kao senka, dok čelo široke glave dominira sa osvetljenim linearnim svetlima na čelu i oko očiju. Treba napomenuti da se način na koji se rasvetljava i radi na čelu i oko očiju prepoznaju u slikama Vatopedskog manastira u drugoj polovini 13. veka.
Monumentalni lik, Hristovo duboko, duboko refleksivno lice, filantrop u izrazu, plastična izrada raspona lica i tela klasifikuju ikonu u remek-dela vizantijskog slikarstva i povezuju je sa izvanrednim zidnim slikama Sopoćana .
Ipak, anonimni umetnik-ikonopisac, koji treba da se smatra jednim od najznačajnijih vizantijskih umetnika, ostavlja utisak da u ovoj ikoni manastira Hilandara oživljava izražajne kvalitete i vizuelne vrline slika ranohrišćanskog perioda, kao što je enkaustična predstava Hristosa Pantokratora (prva polovina 6. veka) iz manastira Sinaja Galavaris.
Pošto su prvi Hrišćani bili stalno proganjani, jer Hrišćanstvo nije bilo priznato, morali su se skrivati i sporazumevati često s tajnim simbolima kojima su samo oni znali značenje. Iza impozantne gvozdene kapije, nekoliko stotina metara pre samog manastira, nalaze se serpentine obrasle lekovitim biljem i cvećem neverovatnog izgleda i još neverovatnijih boja. Kancelarija za poklonike Svetog manastira Hilandara obaveštava sve zainteresovane poklonike da su termini za posetu manastiru popunjeni do kraja 2025. godine. Njegova filozofija, prožeta duhovnim blagoslovima, poziva nas da pronađemo unutrašnji mir i ispunjenje, čineći svet oko nas srećnijim, mirnijim i obogaćenijim.
Wikipedia
Duhovna riznica
21:57 | 26.01.2025
KRST NIJE ODUVEK BIO SIMBOL HRIŠĆANA, OBLIK OVE ŽIVOTINJE JE PREDSTAVLJAO HRISTA: Vernici su ga crtali i međusobno se prepoznavali po njemu
Crkve i manastiri
12:55 | 26.01.2025
OVDE SU SE SRELE TRUDNA BOGORODICA I MAJKA SVETOG JOVANA KRSTITELJA: Iza kapije se nalazi svetinja, čija lepota oduzima dah
Duhovna riznica
12:23 | 30.01.2025
VAŽNE NOVOSTI IZ MANASTIRA HILANDAR: Poseta neće biti moguća do kraja 2025. godine, evo ko ipak može da ode
Duhovna riznica
13:30 | 04.02.2025
21 ODGOVOR SVETOGORCA NA NAJVAŽNIJA PITANJA: Evo šta ukazuje na bolest duše i koja navika je najštetnija
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ajeti 41:34-38 iz sure Fussilet nas podsećaju da materijalno ne štiti dušu, da vera i dobra dela otvaraju vrata večne nagrade, dok oni koji odbacuju božanske poruke rizikuju ozbiljnu kaznu.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatoust nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bližini Boga.
U Patrijaršijskom dvoru održan je značajan susret koji naglašava zajedničke vrednosti pravoslavlja i islama, istinu, ljubav i poštovanje kao temelj međusobnog razumevanja u vremenu duhovne zaboravnosti.
U ime patrijarha Porfirija, episkop lipljanski i vojni Dositej održao je dirljivu besedu o veri, služenju i žrtvi čoveka koji je život posvetio Otadžbini.
Svetom Evlampiju je zbog verovanja u Hrista odsečena glava, a Sveta Evlampija je izdahnula pre posečenja od posledica mučenja koje je pretrpela.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Slavni holivudski glumac i reditelj je boravio na Svetoj gori od 27. do 29. juna.
Kroz nepokolebljivu veru i predanost, ova svetiteljka ostaje svetionik pravoslavlja, pokazujući snagu i lepotu bogoljubive majke koja je vodila svoju porodicu putem pravičnosti i ljubavi.
Divac je na Svetu goru došao zajedno sa članovima Upravnog odbora i saradnicima fondacije – Čuvajmo Hilandar fondacija SAD, a sastao se sa arhimandritom Metodijem i monasima srpske carske lavre.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatoust nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bližini Boga.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.
Recept iz kuvara „Ko posti, dušu gosti“ otkriva kako obični sastojci postaju neodoljiv posni ajvar, savršen za zimnicu, sendviče i tradicionalni domaći namaz pun mirisa i topline manastirskog doma.
