Kroz nepokolebljivu veru i predanost, ova svetiteljka ostaje svetionik pravoslavlja, pokazujući snagu i lepotu bogoljubive majke koja je vodila svoju porodicu putem pravičnosti i ljubavi.
U srcu istočne hrišćanske duhovne tradicije, razmišljanje o pravičnosti jedne bogoljubive majke predstavlja polazište za razumevanje lične hrišćanske vrline unutar porodice. Prepodobna Anastasija Srpska, majka Svetog Save, svojom postojanom ljubavlju, kao vrhunskom vrlinom, neprestano isijava svetlost i daruje spasenje svima onima koji za njim žude.
Wikipedia
Mozaik sa prikazom Prepodobne Anastasije Srpske nalazi se u u Hramu Prepodobnog Simeona Mirotočivog
Prepodobna Anastasija, svetovnog imena Ana, rođena 1125. godine u porodici plemićkog porekla. Rani život ove svete žene obavijen je velom tajne, što verovatno odražava njenu želju da njena najveća postignuća budu duhovne prirode. Kao što je Blagoslovena Djeva Marija rodila Hrista, tako je Ana, kao mlada princeza, rodila Savu, hristolikog spasitelja pravoslavnog srpskog naroda.
Oko 1150. godine, Ana se udala za velikog srpskog župana Stefana Nemanju, čime je učvrstila političke i religiozne veze između Kraljevine Srbije i Vizantijskog carstva. Poput Jelisavete, majke Jovana Krstitelja, Ana je rodila svog sina Savu u poznim godinama (imala je skoro 50), usrdno moleći Gospoda za to blagosloveno dete.
Foto: SPC
Ikona Svetog Save
Na praznik Blagovesti, 25. marta 1196. godine, zajedno sa suprugom, Ana je primila monaški čin, preuzimajući ime Anastasija. Preostale godine svog života provela je u manastiru Kuršumlija, gde je mirno usnula u Gospodu 21. juna 1200. godine, u 75. godini života.
Prepodobna Anastasija Srpska ostavila je dubok trag u srpskoj pravoslavnoj tradiciji. Njen život, ispunjen vrlinama posvećene vere i ljubavi prema Gospodu, osvetljava put ka spasenju i postaje uzor svima onima koji teže duhovnom ispunjenju.
Centralna figura ove freske, jedan je od sedam velikih angela serafima i igrao je ključnu ulogu u najvažnijim hrišćanskim događajima, od najave rođenja Presvete Bogorodice Marije i Isusa Hrista, do prenošenja vesti o Hristovom vaskrsenju, čime je postao simbol nade, vere i čuda.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
Episkop lipjanski i vikar patrijarha Porfirija, posetio je srpski manastir na Svetoj gori, gde je služio arhijerejsku liturgiju povodom praznika Svetog Jovana Šangajskog, podsećajući na važnost duhovne veze sa ovim svetim mestom i monaškim nasleđem Svetog Save.
Iako se astrološki znakovi mogu naći na freskama pojedinih hrišćanskih svetilišta, dok crkva osuđuje astrologiju kao đavolsko delo, njihovo prisustvo nema veze sa okultizmom. Ovi prikazi su deo srednjovekovne astronomije i kosmologije, a ne astrologije, pojašnjava otac Goran.
Naziv Tucindan potiče iz starog običaja da se pečenica nekada nije klala na uobičajen način, već se "tukla" – krupicom soli ili ušicama od sekire, nakon čega se pripremala za pečenje.
Jurnjava švajcarskim putevima okončana je kod stepenica crkve Nojdorf, gde je dvadesetosmogodišnji vozač izgubio kontrolu nad vozilom i izazvao saobraćajnu nezgodu.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Petrova crkva kod Novog Pazara, najstarija bogomolja u Srbiji, bila je svedok krštenja Rastka Nemanjića, odricanja Stefana Nemanje od prestola i mnogih ključnih događaja srpske prošlosti.
U jedno od najvećih srpskih svetilišta, vladari su ulazili kroz posebne kapije, koje su posle ceremonije zapečaćene, ostavljajući za sobom legende koje i danas nadahnjuju srpski narod.
Sveti prikaz lika Presvete Bogorodice Trojeručice donosi milost, isceljenje i nadu vernicima širom sveta, a njene čudotvorne kopije krase mnoge hramove, uključujući i malu crkvu Svetog Save na Vračaru.
Naziv Tucindan potiče iz starog običaja da se pečenica nekada nije klala na uobičajen način, već se "tukla" – krupicom soli ili ušicama od sekire, nakon čega se pripremala za pečenje.
Beseda vladike žičkog Stefana iz 1980. pred praznik očeva postavlja pitanje koje ne zastareva: da li deca odrastaju uz primer vere ili samo uz običaje bez sadržaja.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu velikomučenicu Anastasiju po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sabor Svetih 70 apostola. Katolici proslavljaju spomendan Svete Anđele Folinjske, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
U Nedelju Svetih Otaca, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Božijoj prisutnosti i jedinstvu – a mladom jereju ukazano je posebno poverenje i blagoslov.
Mališanima stigle hiljade poklona iz Verskog dobrotvornog starateljstva i humanitarne organizacije „Naši Srbi“ iz Čikaga, uz podsećanje na ljubav i dar života kroz pravoslavne vrednosti.
