Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
U miru i tišini, onako kako je proveo i ceo život, 26. juna svoje zemaljsko putovanje završio je starac Simeon Svetogorac. Posle teške bolesti, veliki podvižnik koji je preko četrdeset godina proveo u svetogorskoj pustinji, vratio se da provede svoje poslednje dane među svojim sunarodnicima. Iako su mu zdravlje i starost poslednjih godina otežavali svakodnevne aktivnosti, njegova prisutnost uvek je donosila mir i radost svima koji su ga sreli.
Printscreen/Youtube
Monaške isposnice u stenama Karulje
Rođen u Pričeviću kod Valjeva, Simeon Krajinović, velikoshimnik, proveo je život u predanosti i molitvi, posvećen Gospodu i molitvama za svoj narod. Višedecenijsko podvižništvo u Karulji, tom surovom i stenovitom predelu Atosa, oblikovalo je njegov karakter jednostavnosti i dečije nevinosti. Ova sveta pustinja, gde na liticama vise isposničke kelije poput ptičijih gnezda, bila je njegov dom, njegovo utočište.
Printscreen/YouTube
Simeon Karuljski Svetogorac
Karulja je jedinstveno mesto na Svetoj gori, sa desetak monaških isposnica, gde se život odvija u potpunoj skromnosti. Monasi u svojim pećinskim kelijama, žive u tišini i molitvi. Košare koje vise preko čekrka, spuštaju se do mora, nudeći monaške rukotvorine putnicima na brodićima, koji zauzvrat ostavljaju hranu ili novac. U jednoj od tih skromnih kelija, starac Simeon je provodio svoj život, moleći se svakodnevno za srpski rod i za ceo svet.
Shutterstock
Hilandar
Odlazak starca Simeona Svetogorca donosi tugu, ali i osećaj dubokog poštovanja prema životu posvećenom veri i ljubavi prema bližnjima. Njegova jednostavnost, dečija nezlobivost i duboka duhovnost ostaviće neizbrisiv trag u srcima svih koji su imali sreću da ga upoznaju i da ih blagosilja.
Nekadašnji reprezentativac i prvotimac Crvene zvezde, krstio se u 22. godini, a u 33. je doživeo potpunu transformaciju i krenuo duhovnim putem, na kome služi kao primer da istinska sreća i ispunjenje dolaze iz duhovne posvećenosti.
Starješina hrama koji ovih dana privlači pažnju vernika zbog dočeka moštiju Svetog Justina Ćelijskog i mesto sabiranja pred polazak Spasovdanske litije, i vikar patrijarha Porfirija svojim životom i delom svedoči o neugasivom plamenu vere i posvećenosti, vodeći vernike putem duhovne obnove i mira.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Uživajte u autentičnom receptu svetogorskih monaha uz ovaj jednostavan i ukusan obrok od ribe i pirinča u kom se savršeno nadopunjuju ukusi pažljivo odabranih začina.
Kroz nepokolebljivu veru i predanost, ova svetiteljka ostaje svetionik pravoslavlja, pokazujući snagu i lepotu bogoljubive majke koja je vodila svoju porodicu putem pravičnosti i ljubavi.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
Podignuta 1969. godine prilozima srpskih doseljenika, svetinja bi uskoro mogla da dobije priznanje, kao potvrdu značaja nasleđa koje Srbi čuvaju daleko od otadžbine.
Osvećenje obnovljene svetinje, svečana Liturgija, priznanja zaslužnim dobrotvorima i obnova parohijskog doma obeležili su duhovne svečanosti kojima je proslavljena povezanost vere, naroda i Crkve.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
