Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
U miru i tišini, onako kako je proveo i ceo život, 26. juna svoje zemaljsko putovanje završio je starac Simeon Svetogorac. Posle teške bolesti, veliki podvižnik koji je preko četrdeset godina proveo u svetogorskoj pustinji, vratio se da provede svoje poslednje dane među svojim sunarodnicima. Iako su mu zdravlje i starost poslednjih godina otežavali svakodnevne aktivnosti, njegova prisutnost uvek je donosila mir i radost svima koji su ga sreli.
Printscreen/Youtube
Monaške isposnice u stenama Karulje
Rođen u Pričeviću kod Valjeva, Simeon Krajinović, velikoshimnik, proveo je život u predanosti i molitvi, posvećen Gospodu i molitvama za svoj narod. Višedecenijsko podvižništvo u Karulji, tom surovom i stenovitom predelu Atosa, oblikovalo je njegov karakter jednostavnosti i dečije nevinosti. Ova sveta pustinja, gde na liticama vise isposničke kelije poput ptičijih gnezda, bila je njegov dom, njegovo utočište.
Printscreen/YouTube
Simeon Karuljski Svetogorac
Karulja je jedinstveno mesto na Svetoj gori, sa desetak monaških isposnica, gde se život odvija u potpunoj skromnosti. Monasi u svojim pećinskim kelijama, žive u tišini i molitvi. Košare koje vise preko čekrka, spuštaju se do mora, nudeći monaške rukotvorine putnicima na brodićima, koji zauzvrat ostavljaju hranu ili novac. U jednoj od tih skromnih kelija, starac Simeon je provodio svoj život, moleći se svakodnevno za srpski rod i za ceo svet.
Shutterstock
Hilandar
Odlazak starca Simeona Svetogorca donosi tugu, ali i osećaj dubokog poštovanja prema životu posvećenom veri i ljubavi prema bližnjima. Njegova jednostavnost, dečija nezlobivost i duboka duhovnost ostaviće neizbrisiv trag u srcima svih koji su imali sreću da ga upoznaju i da ih blagosilja.
Nekadašnji reprezentativac i prvotimac Crvene zvezde, krstio se u 22. godini, a u 33. je doživeo potpunu transformaciju i krenuo duhovnim putem, na kome služi kao primer da istinska sreća i ispunjenje dolaze iz duhovne posvećenosti.
Starješina hrama koji ovih dana privlači pažnju vernika zbog dočeka moštiju Svetog Justina Ćelijskog i mesto sabiranja pred polazak Spasovdanske litije, i vikar patrijarha Porfirija svojim životom i delom svedoči o neugasivom plamenu vere i posvećenosti, vodeći vernike putem duhovne obnove i mira.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uživajte u autentičnom receptu svetogorskih monaha uz ovaj jednostavan i ukusan obrok od ribe i pirinča u kom se savršeno nadopunjuju ukusi pažljivo odabranih začina.
Kroz nepokolebljivu veru i predanost, ova svetiteljka ostaje svetionik pravoslavlja, pokazujući snagu i lepotu bogoljubive majke koja je vodila svoju porodicu putem pravičnosti i ljubavi.
Jedna od većih svetinja manastira Hilandara je i bunar Svetog Save. Nalazi se ispod prozora kelije u kojoj se upokojio Sveti Simeon Mirotočivi 1200. godine.
Poseta lavri Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji svedočanstvo je žive duhovne veze Srpske pravoslavne crkve sa svetim mestima Hristovog života, stradanja i vaskrsenja.
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
Protojerej stavrofor Branko Tapušković kaže da je ovaj krst u 13. podgoričku parohiju stigao zahvaljujući ljubavi i dobroti episkopa pakračko-slavonskog Jovana.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
