Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
U miru i tišini, onako kako je proveo i ceo život, 26. juna svoje zemaljsko putovanje završio je starac Simeon Svetogorac. Posle teške bolesti, veliki podvižnik koji je preko četrdeset godina proveo u svetogorskoj pustinji, vratio se da provede svoje poslednje dane među svojim sunarodnicima. Iako su mu zdravlje i starost poslednjih godina otežavali svakodnevne aktivnosti, njegova prisutnost uvek je donosila mir i radost svima koji su ga sreli.
Printscreen/Youtube
Monaške isposnice u stenama Karulje
Rođen u Pričeviću kod Valjeva, Simeon Krajinović, velikoshimnik, proveo je život u predanosti i molitvi, posvećen Gospodu i molitvama za svoj narod. Višedecenijsko podvižništvo u Karulji, tom surovom i stenovitom predelu Atosa, oblikovalo je njegov karakter jednostavnosti i dečije nevinosti. Ova sveta pustinja, gde na liticama vise isposničke kelije poput ptičijih gnezda, bila je njegov dom, njegovo utočište.
Printscreen/YouTube
Simeon Karuljski Svetogorac
Karulja je jedinstveno mesto na Svetoj gori, sa desetak monaških isposnica, gde se život odvija u potpunoj skromnosti. Monasi u svojim pećinskim kelijama, žive u tišini i molitvi. Košare koje vise preko čekrka, spuštaju se do mora, nudeći monaške rukotvorine putnicima na brodićima, koji zauzvrat ostavljaju hranu ili novac. U jednoj od tih skromnih kelija, starac Simeon je provodio svoj život, moleći se svakodnevno za srpski rod i za ceo svet.
Shutterstock
Hilandar
Odlazak starca Simeona Svetogorca donosi tugu, ali i osećaj dubokog poštovanja prema životu posvećenom veri i ljubavi prema bližnjima. Njegova jednostavnost, dečija nezlobivost i duboka duhovnost ostaviće neizbrisiv trag u srcima svih koji su imali sreću da ga upoznaju i da ih blagosilja.
Nekadašnji reprezentativac i prvotimac Crvene zvezde, krstio se u 22. godini, a u 33. je doživeo potpunu transformaciju i krenuo duhovnim putem, na kome služi kao primer da istinska sreća i ispunjenje dolaze iz duhovne posvećenosti.
Starješina hrama koji ovih dana privlači pažnju vernika zbog dočeka moštiju Svetog Justina Ćelijskog i mesto sabiranja pred polazak Spasovdanske litije, i vikar patrijarha Porfirija svojim životom i delom svedoči o neugasivom plamenu vere i posvećenosti, vodeći vernike putem duhovne obnove i mira.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Uživajte u autentičnom receptu svetogorskih monaha uz ovaj jednostavan i ukusan obrok od ribe i pirinča u kom se savršeno nadopunjuju ukusi pažljivo odabranih začina.
Kroz nepokolebljivu veru i predanost, ova svetiteljka ostaje svetionik pravoslavlja, pokazujući snagu i lepotu bogoljubive majke koja je vodila svoju porodicu putem pravičnosti i ljubavi.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
U Sabornom hramu i na svečanoj akademiji otvorena su ključna pitanja o strpljenju, veri i duhovnom identitetu, uz prisustvo najviših predstavnika crkvenog i javnog života.
Tokom liturgije sa arhijerejima iz Gruzije na Staroj Bežaniji, poglavar SPC ogolio je duhovne zamke savremenog čoveka, upozorio na strasti koje razaraju slobodu i jasno poručio šta je smisao vere.
Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
