POSETILI SMO ČETVRTU NAJVEĆU SINAGOGU NA SVETU! Ona je jedno od najimpresivnijih arhitektonskih zdanja u regionu, a evo i zašto! (FOTO, VIDEO)

Segedinska sinagoga, smeštena u srcu grada Segedina, praktično "u komšiluku” Srbije, predstavlja jedno od najimpresivnijih arhitektonskih zdanja u regionu i nezaobilaznu tačku na turističkoj mapi svakog ljubitelja kulture, istorije i sakralne umetnosti.

 

 

Na samo dva sata vožnje od Beograda, ova građevina otvara vrata jednog posebnog sveta u kome se prepliću duhovnost, umetnost i istorija jevrejske zajednice.

Kratak istorijat

Republika

 

Današnja Velika (Nova) sinagoga u Segedinu podignuta je 1907. godine, u periodu kada je grad doživljavao snažan urbanistički i kulturni procvat. Projektovao ju je čuveni mađarski arhitekta Lipot Baumhorn, najplodniji graditelj sinagoga u Evropi, ostavivši iza sebe više od 20 remek-dela širom nekadašnje Austrougarske.

Nova sinagoga je izgrađena nakon što je prethodna, iz 1840. godine, postala premala za potrebe veoma aktivne i bogate jevrejske zajednice u Segedinu. U vreme svog nastanka bila je ponos grada, a i danas se smatra jednim od najvećih i najlepših sakralnih objekata u Mađarskoj.

Četvrta po veličini sinagoga na svetu

Segedinska sinagoga nosi impresivnu titulu — četvrta je po veličini sinagoga na svetu.

Republika

 

Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.

Arhitektura i specifičnosti

Ovo zdanje je savršen primer eklektičnog stila, u kome se prepliću elementi secesije, neoromanike, mađarske narodne ornamentike i orijentalnih uticaja. Posetioce dočekuje biblijskim citatom na mađarskom i hebrejskom jeziku uklesanim na pročelju zgrade: "Ljubi bližnjeg svog..". 

Svaki detalj unutar sinagoge ima svoj smisao i simboliku:

Wikipedia/Pataki Márta

 

Kupola: masivna i svetla, oslikana motivima koji simbolizuju stvaranje sveta, okružena staklenim panelima kroz koje boje prodiru poput svetlosnih slapova.

Staklene vitraže dizajnirao je istaknuti mađarski umetnik Mikše Roa, koji je  jedan od najvećih evropskih majstora vitraža, poznat po radu i u Budimpešti i Beču.

Enterijer: nežne boje, zlatni ornamenti, floralni motivi i hebrejski natpisi stvaraju atmosferu dostojanstvenog mira.

Wikipedia/Pataki Márta

 

Svojom lepotom se ističu detalji kao što su gornji deo bime koji je napravljen od jerusalimskog mermera, drvena vrata Zavetnog kovčega izrađena od bagremovine iz doline Nila, menore ukrašene poludragim kamenjem te stilizovani prikazi biljaka iz biblijskih vremena na unutrašnjim zidovima. 

Simbolika i duhovnost

Baumhorn je želeo da sinagoga bude ne samo molitveni prostor, već i snažan simbol povezanosti neba i zemlje. Kružni oblici, svetlost koja uvek pada pod određenim uglom i bogatstvo boja imaju funkciju da posetioca podsete na sklad, jedinstvo i večnost.

Zanimljivo je i to da je sinagoga projektovana tako da povezuje dve važne ideje Jevrejstva: modernost i tradiciju. Ona je savremenik evropske secesije, ali čvrsto vezana za biblijske motive i identitet zajednice koja ju je izgradila.

Danas – čuvar kulture i nasleđa

Republika

 

Danas je Segedinska sinagoga otvorena za turiste, koncerte, izložbe i kulturne događaje. Iako je broj pripadnika jevrejske zajednice u Segedinu manji nego nekada, sinagoga i dalje živi kao spomenik jednom vremenu, njegovoj kulturi i duhovnosti.

Za posetioce iz Srbije predstavlja idealno jednodnevno putovanje, jer je blizu, lako dostupna i ostavlja dubok utisak svojom lepotom i istorijom.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara