Jevreji širom sveta obeležavaju Roš Ašanu – praznik duhovne obnove i početka nove godine, a vernicima je čestitku uputio i patrijarh Porfirije.
Roš Ašana je jedan od najvažnijih i najznačajnijih praznika u jevrejskom kalendaru. Njegovo ime u prevodu znači „glava godine“, a praznik označava početak Nove godine, ali i dan kada je Bog stvorio svet prema jevrejskom verovanju. Roš Ašana se slavi dva dana, i predstavlja duboko duhovno vreme introspekcije, pokajanja, molitve i obnove.
SIMBOLIKA I OBIČAJI
Centralni obred ovog praznika je zvuk šofara – trube napravljene od ovnovog roga, koja se oglašava u sinagogama. Zvuk šofara ima simbolično značenje: duhovno buđenje, poziv na promenu i podsećanje da svaka nova godina donosi novu priliku za bolji život i povratak Bogu.
Tokom praznika, Jevreji se mole, razmišljaju o svojim delima iz prethodne godine, traže oproštaj od Boga i bližnjih, i donose odluke za lični i duhovni napredak. Slavi se uz tradicionalna jela – najpoznatije je jabuka umočena u med, što simbolizuje želju za slatkom i uspešnom godinom. Služe se i okrugli hlebovi (hala), nar (kao simbol plodnosti i zapovesti), a u mnogim zajednicama se održava običaj „Tašliha“ – bacanje mrvica hleba u reku ili more, kao simbol otpuštanja grehova.
DUHOVNI POČETAK
Roš Ašana je i uvod u desetodnevni period pokajanja, koji kulminira praznikom Jom Kipur – Danom pomirenja. Ovi dani predstavljaju vreme kada se, prema jevrejskom verovanju, odlučuje o sudbini svakog pojedinca u godini koja dolazi.
Praznik ima i kozmičku dimenziju – Jevreji veruju da se na ovaj dan obeležava dan stvaranja sveta, što Roš Ašanu čini snažnim podsećanjem na početak svega, ali i pozivom da se svet svakodnevno iznova „stvara“ kroz dobra dela i pravedan život.
Roš Ašana nije samo početak nove godine po jevrejskom kalendaru – to je dubok trenutak zaustavljanja, unutrašnje tišine i promišljanja o životu, oproštaju i obnovi. To je prilika da svi, bez obzira na veru i poreklo, podsetimo sebe na vrednost novog početka i snagu mira koja može da nas poveže i vodi ka svetlijoj budućnosti.
Po projektu arhitekte Mihajla Mitrovića, gradnja je započela 1996. godine, a crkva je osvećena 2001. godine.
Donosimo sve što treba da znate o jednom od najznačajnijih praznika na jevrejskom kalendaru.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Ovaj tekst donosi pregled svih deset zala, njihovo značenje i biblijsku poruku oslobođenja.
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Patrijarh srpski Porfirije uputio je čestitku povodom Roš Ašane, izražavajući poštovanje i pozivajući na mir, dijalog i zajedništvo u ovim izazovnim vremenima.
Ajeti sure Abese 80:24–32 otkrivajući kako Božja briga i prirodni ciklusi oblikuju naš život i svet oko nas.
Od Badnjeg dana do praznika Svete porodice - termini bogosluženja, uključujući službe koje predvodi beogradski nadbiskup, i važne mise po svim crkvama nadbiskupije, za katoličke vernike koji žele da planiraju svoje praznične trenutke.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
Kroz alete 72:25–28, Kuran prikazuje složeni sistem božanske zaštite i uloge poslanika u prenošenju poruka.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Pravoslavci proslavljaju svete mučenike Minu, Ermogena i Evgrafa po starom kalendaru, svetih deset mučenika kritskih po novom. Katolici su u Četvrtoj nedelji Adventa, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama.
Ajeti sure Abese 80:24–32 otkrivajući kako Božja briga i prirodni ciklusi oblikuju naš život i svet oko nas.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
