Jevreji širom sveta obeležavaju Roš Ašanu – praznik duhovne obnove i početka nove godine, a vernicima je čestitku uputio i patrijarh Porfirije.
Roš Ašana je jedan od najvažnijih i najznačajnijih praznika u jevrejskom kalendaru. Njegovo ime u prevodu znači „glava godine“, a praznik označava početak Nove godine, ali i dan kada je Bog stvorio svet prema jevrejskom verovanju. Roš Ašana se slavi dva dana, i predstavlja duboko duhovno vreme introspekcije, pokajanja, molitve i obnove.
SIMBOLIKA I OBIČAJI
Centralni obred ovog praznika je zvuk šofara – trube napravljene od ovnovog roga, koja se oglašava u sinagogama. Zvuk šofara ima simbolično značenje: duhovno buđenje, poziv na promenu i podsećanje da svaka nova godina donosi novu priliku za bolji život i povratak Bogu.
Tokom praznika, Jevreji se mole, razmišljaju o svojim delima iz prethodne godine, traže oproštaj od Boga i bližnjih, i donose odluke za lični i duhovni napredak. Slavi se uz tradicionalna jela – najpoznatije je jabuka umočena u med, što simbolizuje želju za slatkom i uspešnom godinom. Služe se i okrugli hlebovi (hala), nar (kao simbol plodnosti i zapovesti), a u mnogim zajednicama se održava običaj „Tašliha“ – bacanje mrvica hleba u reku ili more, kao simbol otpuštanja grehova.
DUHOVNI POČETAK
Roš Ašana je i uvod u desetodnevni period pokajanja, koji kulminira praznikom Jom Kipur – Danom pomirenja. Ovi dani predstavljaju vreme kada se, prema jevrejskom verovanju, odlučuje o sudbini svakog pojedinca u godini koja dolazi.
Praznik ima i kozmičku dimenziju – Jevreji veruju da se na ovaj dan obeležava dan stvaranja sveta, što Roš Ašanu čini snažnim podsećanjem na početak svega, ali i pozivom da se svet svakodnevno iznova „stvara“ kroz dobra dela i pravedan život.
Roš Ašana nije samo početak nove godine po jevrejskom kalendaru – to je dubok trenutak zaustavljanja, unutrašnje tišine i promišljanja o životu, oproštaju i obnovi. To je prilika da svi, bez obzira na veru i poreklo, podsetimo sebe na vrednost novog početka i snagu mira koja može da nas poveže i vodi ka svetlijoj budućnosti.
Po projektu arhitekte Mihajla Mitrovića, gradnja je započela 1996. godine, a crkva je osvećena 2001. godine.
Donosimo sve što treba da znate o jednom od najznačajnijih praznika na jevrejskom kalendaru.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Ovaj tekst donosi pregled svih deset zala, njihovo značenje i biblijsku poruku oslobođenja.
Komadi uvijenih kora ređaju se uspravno, a hladan sirup dodaje se tek kada se kolač polako osuši u rerni; postoji i verzija sa tiritom, starinskom smesom od jaja i brašna.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U poruci povodom jevrejskog praznika slobode i nade, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj zajedničkog života, međusobnog poštovanja i univerzalnih vrednosti koje spajaju pripadnike različitih vera u savremenom društvu.
Na proslavi u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, poglavar Srpske pravoslavne crkve izneo je duboke misli o značaju jedinstva i slobode u srpskom identitetu, osvetljavajući vrednosti koje čine srpski narod jedinstvenim i postojanim kroz vekove.
Poglavar SPC: izražavamo molitvenu želju da praznične dane i one koji im slede provedete u miru i blagostanju slaveći Boga. . Snaga vere Mojseja i naroda Izraela nama, pravoslavnim hrišćanima ukazuje na put prema prazniku nad praznicima za koji se pripremamo, a to je Vaskrs.
U poruci je istakao sećanje na stvaranje sveta i čoveka i uputio molitvu Svevišnjem Tvorcu za obilje duhovnog mira, blagoslova i dobrog zdravlja.
Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
Znak krsta je za vernike podsetnik na veru i Božije prisustvo, a njegovo mesto nije samo u crkvi ili za vreme molitve već i u mnogim svakodnevnim trenucima.
Viktorija Sinis je nekada verovala da joj takav način života donosi slobodu i finansijsku sigurnost, a onda je donela odluku koja joj je promenila život.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, posle svete liturgije i lomljenja slavskog kolača, vernici su prošli ulicama grada moleći se za mir, zdravlje i napredak.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete pravedne Joakima i Anu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Foka. Katolička crkva obeležava Svetog Tomu od Vilanove, kao i Svetog Mauricija i njegove drugove, mučenike, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
