Manastir Svete Katarine na Sinaju – jedno od najstarijih i najvažnijih svetilišta pravoslavnog sveta – prolazio je u prethodnom periodu kroz ozbiljnu upravljačku i duhovnu krizu. Nakon dužeg perioda neslaganja i tenzija unutar bratstva, ali i van njega, izbor novog igumana – arhimandrita Simeona – dočekan je kao nada za obnovu i povratak pravoj duhovnosti.
U svojoj prvoj javnoj izjavi, novi iguman uputio je iskreno izvinjenje svim vernicima i pripadnicima crkvene zajednice. U obraćanju preko medija, posebno ističe da "ako je došlo do sablazni, bilo svesno ili nesvesno, tražim oproštaj od srca". Njegove reči pozivaju na pomirenje, sabornost i povratak temeljnim vrednostima pravoslavnog monaštva.
Pozivajući se na Svetog Jovana Lestvičnika, koji duhovni život opisuje kao „merdevine koje vode ka nebu, dok sa strane demoni bacaju strele“, igumen Simeon podseća da su čak i najrevnosniji duhovnici podložni iskušenjima i padovima. „Oni koji se nalaze na višim stepenicama, padaju teže“, kaže on, ukazujući na odgovornost koju nosi monaški život.
Smatra da je prvi korak ka obnovi vraćanje duhovnog mira u bratstvu i ponovno uspostavljanje kanonskog poretka. Sama činjenica da je izabran jednoglasno od strane monaha vidi kao znak Božije promisli i želje da se prevaziđu podele. Njegova vizija uključuje i jačanje odnosa sa grčkom i egipatskom državom, ali bez kompromisa po pitanju duhovne autonomije i pravoslavne istine.
Govoreći o izazovima savremenog sveta, iguman Simeon se osvrće i na pitanja turizma i modernizacije Sinaja. Jasno poručuje da se manastir mora razvijati bez gubitka svoje duhovne suštine:
- Ne smemo podleći krajnostima. Moramo razumeti savremeni svet, ali ostati verni večnim vrednostima - rekao je arhimandrit Simeon, prenosi portal vimaorthodoxias.gr
Posebnu zahvalnost izražava grčkoj državi, brojnim crkvenim i političkim ličnostima, kao i narodu, koji su doprineli smirivanju situacije i izboru novog igumena bez raskola. Ističe da je njegova komunikacija sa tim strukturama posledica njihove brige za sudbinu manastira, a ne ličnih ambicija.
Na kraju poručuje da manastir Svete Katarine ostaje otvoren za sve – pravoslavne, heterodokse i nevernike – kao mesto molitve, utehe i susreta s neprolaznom svetlošću Hrista. Veruje da će, uz pomoć Božiju i molitve svetih, bratstvo manastira nastaviti da bude „svetionik pravoslavlja u svetu punom tame“.
Uprkos diplomatskim obećanjima i molbama crkvene zajednice, odluka egipatskih vlasti da ugase Manastir Svete Katarine na Sinaju pokrenula je pitanje odgovornosti pravoslavnih patrijaršija, dok međunarodna zajednica ostaje gotovo nema.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Oci manastira Svete Katarine na Sinaju tvrde da su nasilno izbačeni iz svete obitelji, da su im polomljeni vrata i prozori, dok je arhiepiskop Damjan i njegovi saradnici sve to posmatrao sa podsmehom.
