Umesto dijaloga i traženja rešenja za sablazan koja potresa jedan od najstarijih manastira u hrišćanskom svetu, Carigradska i Jerusalimska patrijaršija ušli su u otvorenu polemiku, ostavljajući vernike u nedoumici kome da veruju i gde da traže duhovni oslonac.
Kao da nije bio dovoljan dosadašnji ruglu izloženi položaj Crkve i pravoslavne vere uopšte, zbog bolnih događaja koji su se zbivali i zbivaju u istorijskom manastiru Svete Katarine na Sinaju – sa jedne strane igumanom, a sa druge monasima – u tu nečasnu raspravu umešala su se i dva patrijarhata, Carigradski i Jerusalimski, i tako se upotpunio tragi-komični prizor.
Prvi otvoreno pruža podršku igumanu Damijanu, uprkos onome što je zvanično i pismeno obelodanjeno i potpisano od strane njegove duhovne dece, dok se drugi svrstao na stranu monaha, te je tako nastala još jedna situacija nalik raskolu između dve istorijske patrijaršije.
Wikipedia
Manastir Svete Katarije na Sinaju
Pitanje odgovornosti igumana i monaha
Ono što je do sada otkriveno i što se neprestano javno objavljuje sa obe strane izaziva mnoštvo pitanja, kako u vezi sa igumanom Damijanom, koji se na tom mestu nalazi već pola veka, tako i u vezi sa monasima koji mu se protive.
Grčki dnevni list Ethnikos Kirikas postavlja pitanje: gde su bili sve ove godine monasi? Iz njihovih obelodanjenih optužbi proizlazi da su vrlo dobro i u detalje poznavali stanje – zašto su, dakle, ćutali, a sada odjednom sve izneli?
Prigovor u ovakvim slučajevima glasi da su imali trpljenja, ali i poslušanja prema igumanu i duhovnom ocu, jer bi ih u suprotnom „obezglavio“, pošto je on imao apsolutnu vlast.
Nesloga unutar crkvenih struktura
Poznato je koliko je velika toksičnost koja se rađa i vlada u takvim sredinama, uključujući i same patrijaršije, arhiepiskopije i mitropolije. Govorimo o čitavim krugovima koji se zaklanjaju iza velikih i svetih institucija.
Oni koji poznaju ljude, ustanove i prilike – i kojih nije malo – jednostavno se žaloste zbog ovakvog pada, jer o padu je reč. Nesumnjivo je „čudo“ to što Crkva i dalje korača kroz vreme i istoriju, jer je njen kormilar sam Načelnik i Osnivač, Hristos.
Ako bi se, ne daj Bože, oslanjala na patrijarhe, mitropolite, igumane i ostale velikoshimnike ili makar i maloshimnike, davno bi se raspala – kao što se svakodnevno raspadaju kolektivna tela i organizacije koje vode nesposobni i korumpirani starešine.
Saopštenja iz obe patrijaršije
I dalje važi Hristova žalba: „Zbog vas huli se ime moje među narodima“ – i to se, evo, još jednom zbiva i u ovom slučaju.
Otvorena je još jedna rana, koja se, kao i obično, teško zaceljuje. Danas, munjevitom brzinom širenja vesti, „svi narodi“ odmah su saznali da se dva poglavara istorijskih Crkava javno sukobljavaju, umesto da se sastanu i dogovore kako bi našli način da se prekine ruglo Crkve i sablazan vernika.
U vremenu u kojem je „ljubav mnogih ohladnela“, oni izlaze na megdan i bave se sitnom politikom.
Saopštenje Fanara, odnosno Prvoprestolne Crkve, glasi:
„Po čitanju pisma Njegovog Preosveštenstva Arhiepiskopa Sinajskog g. Damijana, izražena je podrška njemu od strane Vaseljenske Patrijaršije, koja ga smatra zakonitim i kanonskim Arhiepiskopom i igumanom, dok nastavlja da priznaje od davnina postojeći status Svetog manastira Sinaja.“
To je, kako piše Ethnikos Kirikas, bilo neumesno i necelishodno, jer će dodati još jednu negativnu „mrlju“ u zaostavštinu Vaseljenskog Patrijarha Vartolomeja, koji bi bilo žalosno i nepravedno da u istoriji ostane zabeležen kao Patrijarh rascepa i podela, a ne kao patrijarh saglasja i jedinstva.
KHALED DESOUKI / AFP / Profimedia
Iguman Damjan
S druge strane, patrijarh Teofil nije propustio priliku, već se brzo upustio u igru podrivanja Carigradske patrijaršije i prevage, izdajući saopštenje u kojem stoji da:
„Patrijarh Jerusalimski u potpunosti podržava Sinajsko bratstvo, priznajući prava Otaca Svetog manastira, kao što su ona utvrđena njegovim osnovnim pravilima i očuvana u njegovoj viševekovnoj monaškoj tradiciji. Ta podrška se izražava u okvirima duhovne i kanonske jurisdikcije koju Patrijarh Jerusalimski vrši nad Svetim manastirom Sinaja.“
Vernici u nedoumici i sablazni
Tako narod, a naročito mladi, sa razlogom i obeshrabreni posmatraju šta čine i govore oni koji su dužni da budu oci i učitelji u veri, u ljubavi, u jedinstvu, u duhu Crkve i u „umu Hristovom“.
Istina, kad je već došlo dovde, šta da čovek kaže i šta da prokomentariše? Gde da se nada i kome da veruje?
Veći deo bratstva manastira na Sinaju samoinicijativno je izabrao novu upravu i zatražio priznanje Jerusalimske patrijaršije, dok arhiepiskop Damjan, uz podršku grčke države, pokreće žalbu Vaseljenskoj patrijaršiji.
Poznati pravoslavni misionar i lekar, protojerej Evangelos Papanikolau, optužio je arhiepiskopa Kipra za pretnje i pritiske na patrijarha carigradskog u cilju uklanjanja mitropolita Tihika, što bi moglo izazvati ozbiljne podele u pravoslavnoj crkvi.
Oci manastira Svete Katarine na Sinaju tvrde da su nasilno izbačeni iz svete obitelji, da su im polomljeni vrata i prozori, dok je arhiepiskop Damjan i njegovi saradnici sve to posmatrao sa podsmehom.
Na prvi pogled mnogima deluje da je svejedno kojoj se zajednici priklanjaju, ali protojerej-stavrofor Slobodan Zeković naglašava da razlika između onoga što je istinska Crkva i onoga što to nije može odlučivati o večnom životu.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Svetogorski monasi upozoravaju da oni ne smeju biti uvučeni u crkvene sukobe, dok ukrajinski mitropolit Epifanije traži međunarodnu i panpravoslavnu potvrdu svog položaja.
Ruski mediji tvrde da Milatovićev susret sa patrijarhom carigradskim Vartolomejom nije bio samo protokolaran već da ima za cilj vršenje pritiska na Srpsku pravoslavnu crkvu i moguću legitimaciju raskolničkih struktura u Crnoj Gori,
Trodnevni boravak carigradskog patrijarha u Letoniji, susreti sa državnim vrhom i oštre poruke protiv Moskve, prema oceni analitičara, stvaraju uslove za novu veliku krizu u pravoslavnom svetu.
Samo nekoliko meseci nakon što su obnovile liturgijsko jedinstvo, dve drevne patrijaršije, jerusalimska i antiohijska, ponovo su u sukobu zbog jurisdikcije u Kataru.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
