Na prvi pogled mnogima deluje da je svejedno kojoj se zajednici priklanjaju, ali protojerej-stavrofor Slobodan Zeković naglašava da razlika između onoga što je istinska Crkva i onoga što to nije može odlučivati o večnom životu.
Među vernicima, a posebno među onima koji nisu deo Crkve, često se može čuti dilema: šta je to kanonska, a šta nekanonska crkva? Pojmovi koji se povremeno mogu čuti u besedama sveštenika i arhijereja nisu uvek jasni laicima. Zato je važno objasniti šta Crkva pod tim pojmovima podrazumeva i zašto nije svejedno kojoj zajednici pripadamo.
Starešina Sabornog hrama Svetog Jovana Vladimira u Baru i arhijerejski namesnik barski, protojerej-stavrofor Slobodan Zeković, podseća da Crkva nije ljudska organizacija, već duhovna stvarnost koju je sam Hristos ustanovio:
– Crkva je, kako ispovedamo u Simvolu vere, jedna, sveta, saborna i apostolska crkva je Telo Hristovo, kome je On glava, a mi, kršteni pravoslavni hrišćani, udovi smo toga Tela.
On naglašava da Crkva postoji u kontinuitetu od vremena Apostola. Posle Silaska Svetog Duha na Pedesetnicu, Apostoli su, po zapovesti Gospodnjoj, pošli po svemu svetu da propovedaju Jevanđelje svim narodima i da ih krštavaju u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
– Oni su blagodat, od Boga darovanu, rukopolaganjem prenosili na svoje učenike i naslednike – episkope, prezvitere i đakone. Tako je nastala crkvena jerarhija, odnosno sveštenstvo. Taj neprekinuti lanac prenošenja blagodati kroz polaganje ruku, od Svetih Apostola do danas, nazivamo Apostolskim prejemstvom – kaže otac Slobodan, prenosi portal savezpn.rs
Otac Slobodan podseća i na istorijski razvoj: Apostoli su osnivali prve hrišćanske zajednice, postavljali episkope, a ovi dalje prezvitere i đakone. Vremenom su se formirali veliki hrišćanski centri – Rim, Konstantinopolj, Aleksandrija, Antiohija i Jerusalim – iz kojih su nastale prve patrijaršije.
U prvim vekovima hrišćanstva, ističe on, trudom velikih Otaca i Učitelja Crkve utvrđeni su dogmati vere i sveti kanoni.
– Bilo je i mnogo lažnih učenja, koja nazivamo jeresima, a koja su na pomenutim Saborima bila osuđivana i odbačena. Oni koji su bili uporni u jeretičkim učenjima izazivali su raskole u Crkvi i postepeno od nje otpadali. Tako su posle Četvrtog vaseljenskog sabora od Crkve otpali monofiziti... U 11. veku došlo je do velikog raskola sa Rimom, koji je takođe otpao od Crkve.
Uprkos iskušenjima, Crkva je čuvala svoje jedinstvo.
– Kako se Crkva širila po svetu, tako su, radi uspešnije misije i organizacije, formirane brojne pomesne crkve, od kojih su neke danas potpuno samostalne u svom unutrašnjem ustrojstvu – autokefalne, dok druge deluju kao autonomne u okvirima nekih od autokefalnih crkava. I pored ove organizacione razdeljenosti, one sve zajedno čine jednu, svetu, sabornu i apostolsku crkvu pravoslavnu.
Ključna razlika između kanonskih i nekanonskih crkava jeste upravo u tome – da li pripadaju tom neprekinutom lancu apostolskog prejemstva i zajedništva u veri i liturgijskom jedinstvu. Zato otac Slobodan zaključuje:
– Jedinstvo Crkve bilo je mnogo puta kroz njenu istoriju izloženo velikim iskušenjima, ali je blagodaću Božijom uvek očuvano i tako će biti i ubuduće, jer je Gospod sazdao Crkvu na čvrstom kamenu vere i vrata paklena neće je nadvladati. Dakle, jedan je Gospod, jedna je i Crkva Njegova – pravoslavna. Zato je od suštinskog značaja da čuvamo jedinstvo Crkve i njen kanonski poredak i da budemo pod njenim okriljem. Jer izvan Crkve nema spasenja.
Mnogi se mole, a ne dobijaju odgovor. Pravoslavni oci otkrivaju kako da vaša molitva zaista dopre do Neba i postane susret sa Živim Bogom. Mnogi turisti iz pravoslavnih zemalja žele da prime Svete tajne u Sabornoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, ali pravila su jasna – a za neke i iznenađujuća. Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima. U regionalnom centru Vest Jorkšira čitava zajednica odlučila je da krene putem apostolske vere – prva liturgija već je služena, a uskoro sledi čin sabornog krštenja 34 vernika.
Printscreen mitropolija
Istorijski razvoj i raskoli
Kanonska i nekanonska crkva – zašto je razlika važna
Duhovna riznica
06:00 | 10.08.2025
KAKO SE ISPRAVNO MOLITI? Sedam pravila koja otvaraju vrata Božje milosti
Duhovna riznica
16:47 | 11.08.2025
NE MOGU DA SE PRIČESTE SVI TURISTI KOJI DOĐU U CRKVU: Otac Slobodan otkrio ko sme, a ko ne može da pristupi Svetim tajnama u našim hramovima
Duhovna riznica
09:48 | 23.08.2025
KO ZAISTA PRVI ULAZI U CARSTVO NEBESKO? Mitropolit Ilarion razbija zablude i otkriva ko je bliži Bogu
Duhovna riznica
13:18 | 23.08.2025
CELA EVANGELISTIČKA CRKVA U ENGLESKOJ PREŠLA U PRAVOSLAVLJE: Neverovatan duhovni preokret – bivši pastor u septembru će biti rukopoložen u đakona
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok mnoge obuzima strah i nesigurnost, svetitelj iz Gruzije ostavlja pouku koja budi nadu: prava snaga nije u onome što dolazi spolja, već u veri koja gori u srcu i ne može biti ugašena.
Na dan kada katolička crkva proslavlja ovu svetiteljku iz 19. veka, mala Beatriz fotografisana je dok spava pored crvene ruže i drži krst – trenutak koji je osvojio hiljade srca i podsetio svet na moć vere, nežnosti i detinjstva.
Tokom istorijskog obraćanja u Knesetu, američki predsednik javno je govorio o Ivankinoj odluci da promeni veru, povezujući porodičnu priču sa političkim savezom između SAD i Izraela.
Čitavog života je pomagao narod i Srpsku crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja.
Dok se širom zemlje širi trend razgovora s "duhovima", iguman Manastira Ribnica snažnim rečima podseća da je jedina istinska veza s upokojenima u molitvi, a ne u obmanama koje otvaraju vrata zlu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Svetogorski monasi upozoravaju da oni ne smeju biti uvučeni u crkvene sukobe, dok ukrajinski mitropolit Epifanije traži međunarodnu i panpravoslavnu potvrdu svog položaja.
Ruski mediji tvrde da Milatovićev susret sa patrijarhom carigradskim Vartolomejom nije bio samo protokolaran već da ima za cilj vršenje pritiska na Srpsku pravoslavnu crkvu i moguću legitimaciju raskolničkih struktura u Crnoj Gori,
Trodnevni boravak carigradskog patrijarha u Letoniji, susreti sa državnim vrhom i oštre poruke protiv Moskve, prema oceni analitičara, stvaraju uslove za novu veliku krizu u pravoslavnom svetu.
Umesto dijaloga i traženja rešenja za sablazan koja potresa jedan od najstarijih manastira u hrišćanskom svetu, Carigradska i Jerusalimska patrijaršija ušli su u otvorenu polemiku, ostavljajući vernike u nedoumici kome da veruju i gde da traže duhovni oslonac.
Dok mnoge obuzima strah i nesigurnost, svetitelj iz Gruzije ostavlja pouku koja budi nadu: prava snaga nije u onome što dolazi spolja, već u veri koja gori u srcu i ne može biti ugašena.
Dok se širom zemlje širi trend razgovora s "duhovima", iguman Manastira Ribnica snažnim rečima podseća da je jedina istinska veza s upokojenima u molitvi, a ne u obmanama koje otvaraju vrata zlu.
Krstni znak je prvo što čovek dobija prilikom krštenja.
Na kraju je dobio rak, patio je, ali je postao uzor strpljenja i istrajnosti dok je i kroz to iskušenje prolazio, pričao je otac Partenije o starcu Pajsiju.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Na kraju je dobio rak, patio je, ali je postao uzor strpljenja i istrajnosti dok je i kroz to iskušenje prolazio, pričao je otac Partenije o starcu Pajsiju.
Liturgiju je služio mitropolit Atanasije, koji je pozvao vernike da slede Hristov put i postanu lovci ljudi radi spasenja duša.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
