Shutterstock/Maxim Studio/Black Pearl Footage/em_concepts, SPC
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Nažalost, ne dolazi uvek udar s jedne strane. Ponekad se čuju „munje i gromovi“ sa tri različite tačke, a zid koji je vekovima stajao ne pokušava se srušiti silinom, već potkopavanjem. Tako danas izgleda položaj Srpske pravoslavne crkve: gotovo istovremeno pritisnute su tri tačke: Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Crna Gora - svaka sa svojim "projektom", a sve sa istom ambicijom: da se prepravi identitet i preuredi pamćenje.
U Sarajevu nekadašnji poglavar Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić izlazi sa predlogom o osnivanju "Bosanske pravoslavne crkve“. U Zagrebu se, na sam Božić, organizuje prijem povodom osnivanja "Hrvatske pravoslavne crkve". U Podgorici, prema upozorenju ruske Spoljne obaveštajne službe, carigradski patrijarh Vartolomej navodno razmatra dodelu autokefalnosti nepriznatoj „Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi“. Tri različite scene, isti obrazac.
Mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije bez uvijanja je upozorio da je ideja o „bosanskoj pravoslavnoj crkvi“ tekovina NDH i da bi njeno oživljavanje bilo „pogibija za sve Srbe koji žive u BiH i Republici Srpskoj“. Te reči ne zvuče kao retorička figura, već kao istorijska opomena.
Foto: SPC
Vladika Fotije
Sarajevski projekat: vera bez vernika
Protojerej-stavrofor Darko Đogo, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta „Sveti Vasilije Ostroški“ u Foči, za RT Balkan objašnjava da je Mustafa Cerić „proizvod, plod osamdesetih i devedesetih godina, kada je došlo do raspada Jugoslavije i kada je muslimanski svet počeo da se bavi nacionalnim pitanjem“. Podseća da je Cerić u tom periodu dobio istaknutu ulogu u Islamskoj zajednici i političkom životu BiH i da "nikada nije krio da ima političke ambicije“.
Prema njegovim rečima, Cerić je još od kraja osamdesetih zagovarao bosansko-islamistički projekat dominacije muslimana u BiH, pokušavajući kroz saradnju sa SDA da se nametne kao "reis svih Bošnjaka", pa čak i kao "reis čitave Evrope".
- On nema neku političku stranku, ali je prisutan u javnom životu i iznosi ekstremne stavove. To je čovek koji je 1999. godine govorio o Srbima kao o ‘bolesnoj naciji’. Sama činjenica da je on nešto predložio drugoj verskoj zajednici govori da ne poštuje osnovno načelo međureligijskog sporazumevanja – ne mešati se u stvari druge verske zajednice. Neprimereno bi bilo da ja, kao sveštenik SPC, govorim muslimanima kako će organizovati svoju Islamsku zajednicu - kaže otac Darko.
"Pravoslavni, ali ne Srbi"
On smatra da Cerićeva izjava u praktičnom smislu nema stvarnu težinu i da je reč o projektu osmišljenom u Sarajevu, ali upozorava na mnogo opasniji sloj:
- Bio sam sveštenik u Sarajevu i primetio sam da Srbi koji su tokom rata ostali u tom gradu ne pominju svoj srpski identitet, već se skrivaju iza pravoslavlja. Kada vas zovu, govore: ‘moja majka je bila pravoslavna’. Znaju da je reći da si Srbin ili Srpkinja nepoželjno u Sarajevu. Ima onih koji kažu da su pravoslavni, ali nisu Srbi. Zlokobno je što je to način razmišljanja koji se nastavlja na NDH, na Pavelićevu izjavu o osnivanju "Hrvatske pravoslavne crkve". Cerić je to preinačio u "Bosansku pravoslavnu crkvu" - kaše sveštenik Darko Đogo.
Suština tog projekta, dodaje, jeste pokušaj da se Srbi pretvore u "pravoslavne Bošnjake".
Foto: Religija.rs
Sveštenik Darko Đogo
Zagreb i senka NDH
Slična matrica vidi se i zapadnije. Govoreći o inicijativi u Hrvatskoj i prijemu organizovanom na Božić povodom osnivanja „hrvatske pravoslavne crkve“, Đogo kaže da je to „kontinuitet Pavelićeve NDH“.
- Današnja Hrvatska, i pored toga što negira kontinuitet sa NDH, malo-malo pa pokaže da nastavlja tamo gde su oni stali. To su nacionalni projekti koji postoje, a jedan od njih je i pravljenje ‘hrvatske pravoslavne crkve" - istče otac Darko.
Cilj se, po njemu, ne krije: „jedan deo proterati, jedan pohrvatiti“.
Crnogorski front i Carigrad
Treći front otvara se prema Crnoj Gori. Za carigradskog patrijarha Vartolomeja, za koga je ruska Spoljna obaveštajna služba objavila da namerava da dodeli autokefalnost tzv. „crnogorskoj pravoslavnoj crkvi“, Đogo kaže da je „problematičan čovek, koji ne zna šta radi“.
„Tužno je u šta se pretvorila Carigradska patrijaršija. Istina je i da ne postoji ozbiljna struktura u Crnoj Gori za autokefalnost“, dodaje on, podsećajući da je Vartolomej već napravio raskol u Ukrajini i da se njegovi potezi sada prelivaju i na druge prostore.
Kada se tri priče stave jedna pored druge, postaje jasno da ne govorimo o izolovanim incidentima, već o upornom pokušaju da se pod drugim imenima i drugim zastavama ponovi stara operacija: razdvojiti veru od naroda, pa narod preoblikovati po tuđoj meri. Srpska pravoslavna crkva u toj slici nije samo verska institucija, već poslednja linija odbrane istorijskog pamćenja.
Zato ovi udari ne liče na oluju koja prođe i ostavi tišinu. Više liče na dug, strpljiv rad potkopavanja. A pred takvim pritiskom ne ostaje mnogo izbora: ili će se jasno videti šta se brani – ili će se jednog dana neko probuditi i shvatiti da mu je, pod izgovorom „novog početka“, izbrisano i ime i trag.
Saopštenje Sinoda krila tzv. CPC koje predvodi mitropolit Mihailo otvara raspravu o promeni crkvenog kalendara, ali i donosi oštre kazne drugom krilu iste organizacije, uz teške optužbe, poništavanje crkvenih obreda.
Božićno pojanje u dvorani „Lisinski“ najavljeno je kao praznični susret vere i muzike, ali se ubrzo otkrilo da iza događaja stoji projekat vezan za obnovu tzv. Hrvatske pravoslavne crkve – ideje koja ponovo otvara pitanje sudbine Srba, Crkve i istorijskog pamćenja.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
Posle poruka bivšeg reisu-l-uleme i ideje o takozvanoj „Bosanskoj pravoslavnoj crkvi“, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski bez uvijanja govori o manipulacijama, prećutanim stratištima i opasnom prekrajanju istorije.
Tumačeći događaj iz Jevanđelja o Jairovoj kćeri, veliki srpski duhovnik govori o veri koja razbija sumnju, o zabludi onih koji se podsmevaju Hristovim rečima i o jedinoj sigurnosti koja nadživljuje grob.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teodora Tirona po starom i Svetog Teodota Kirinejskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Čada od Mercije, muslimani su u svetom mesecu ramazanu, dok u judaizmu započinje Purim.
Veliki pravoslavni duhovnik i teolog 20. veka objasnio je zašto Gospod ne gleda na naša dobročinstva, ni zla dela, već prepoznaje sliku svoje ikone u čoveku.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Ruski mediji tvrde da Milatovićev susret sa patrijarhom carigradskim Vartolomejom nije bio samo protokolaran već da ima za cilj vršenje pritiska na Srpsku pravoslavnu crkvu i moguću legitimaciju raskolničkih struktura u Crnoj Gori,
Mitropolit Epifanije je optužio SPC da podriva crkveni poredak time što je dala Tomos Makedoncima i zapretio da Ukrajina neće dozvoliti – makedonski scenario.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
Prema tvrdnjama ruske obaveštajne službe, Carigradska patrijaršija namerava da prizna nepriznatu crnogorsku strukturu, čime bi dodatno zamutila granicu između vere i geopolitike.
Na Starom aerodromu svečano obavljen čin koji je okupio stotine vernika i dece – buduća svetinja dobila vidljive znakove vere, a mitropolit poručio da zajedništvo Crkve i škole vodi narod putem Hrista i svetosavskog predanja.
Vernici su se sabrali na Vračaru povodom praznika posvećenog pobedi poštovanja svetih ikona, dok je patrijarh govorio o veri kao temelju svakog ljudskog izbora i upozorio da bez istine Jevanđelja nema ni istinskog života.
Vernici svih generacija osjetili su snagu molitve i zajedništva, podsećajući se da jedini pravi kompas kroz život vodi kroz Hrista, ljubav i nesebično služenje bližnjima.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
