OTVARAJU SE PITANJA KOJA SVI IZBEGAVAJU: Otac Darko Đogo oštro reaguje na Cerićevu ideju o osnivanju bosanske pravoslavne crkve

Nakon što su reči bivšeg poglavara Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafe Cerića o "obnovi bosanske pravoslavne crkve" odjeknule širom regiona, među prvima su oštro reagovali vladike Srpske pravoslavne crkve - episkop bihaćko-petrovački Sergije i mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije. Ubrzo potom svoj glas je podigao i protojerej-stavrofor prof. dr Darko Đogo, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Svetog Vasilija Ostroškog u Foči.                  

Njegove reči nose težinu ne samo trenutne polemike već i šireg pogleda na odnose, pamćenje i način na koji se prošlost tumači i prepravlja.

Republika

 

Ko zapravo govori i zašto baš sada?

- Mustafa Cerić nikada nije bio značajno ime ni islamskih nauka, bio je tu i tamo, u zapadnom i arapskom svetu, taman toliko koliko da nauči manire oba sveta i kako da predstavi stvar muslimana u Jugoslaviji i tu i tamo - istakao je otac Darko na početku, a potom dodao:

- Islamskim naukama se još malo i bavio do kraja osamdesetih, a onda se sasvim predao aktivizmu, i to prvenstveno političkom (što, uostalom, u islamu i nije tako retko: razlika između vere, društva i politike uslovna je tamo i vrlo prozirna). To što mu s vremena na vreme - a o Božiću i Svetom Stefanu naročito - padnu na pamet pojedine ideje koje bi bile humoristične da ne podsećaju na NDH - to je stvar jednog posebnog osećanja koji naše muslimane, bar one poput Cerića, ne napušta ni danas i kao da svedoči o zaostacima hrišćanskog, naročito pravoslavnog kalendara u Cerićevim venama: počesto je bivalo da o Božiću i Svetom Stefanu započne neki vojni napad ili pokolj (setimo se samo Kravice), kao da sve nekadašnje svetinje i danas žuljaju one koji su ih napustili.

 Otac Darko dalje nastavlja:

- Nepogrešivo se javljaju o Nikoljdanima, Mitrovdanima i Božićima, ali sa obrnutim porivom - ne da slave i raduju se, već da zatamne i unište. Koliko se dobri ljudi sete da čestitaju praznik i pokažu da nije samo mržnja ono što postoji među ljudima i narodima, toliko se neljudi jave sa svojim destruktivnim fantazmagorijama, poput Cerića.

Zašto se provokacije uvek javljaju baš o praznicima?

Otac Darko ne osporava samo težinu Cerićevih reči, već pokušava da pokaže obrazac u kojem se određene provokacije javljaju baš u dane koji za pravoslavne imaju posebnu simboličku vrednost. Njegova poenta nije u ličnoj polemici, već u ukazivanju na ponavljanje istih gestova i poruka, koje, po njegovom tumačenju, više govore o unutrašnjem nemiru nego o stvarnoj brizi za dijalog ili istoriju.

Republika

 

"Krštena Srbija" i spor oko pamćenja

- Cerićevo javljanje nema nikakvu težinu na praktičnom planu, jer od kada se prvi put pominje ime Bosona/Bosna, ono se pominje kao deo "krštene Srbije", tj. jedan od srpskih zavičaja, drag nam i neotuđiv od celine srpske otadžbine. Ovo javljanje samo služi da prikrije ono što vidimo i znamo - da naš muslimanski svet u procesu etnogeneze traži svoje ime i identitet (Bošnjaci? Bosanci? Muslimani? Koja je veza s Turskom), stisnut između hiljada fantazija koje najsmešnije dođu na videlo kada, obučeni u janjičare, proslavljaju pad srpske kraljevine Bosne i grada Jajca, paralelno tvrdeći da su naslednici te kraljevine čiji su se svi kraljevi odreda zvali, poput "praroditelja im gospode srpske" - Stefan. Pa ako već neće sa nama da slave nemanjićkog i kotromanićkog zaštitnika Svetog Stefana, neka se dobre komšije najpre pozabave sobom i slože svoje identitetsko kazivanje u jednu smislenu i istorijski dokazivu celinu. Zasad to još nisu uspeli.

Da li je "obnova" samo drugo ime za prepakivanje prošlosti?

Otac Darko smatra da se iza ideje o "obnovi" ne krije realan crkveni ili istorijski projekat, već potreba da se sopstvene nedoumice prekriju spoljašnjim provokacijama. Umesto razgovora o zajedničkom nasleđu, dobijamo, kako on vidi, pokušaj da se prošlost presloži po trenutnoj potrebi.

Kad provokacija postane povod da se istorija ponovo čita

- Zahvaljujem Mustafi Ceriću jer, zaista, mi Srbi isuviše mnogo i često propuštamo da se bavimo i tom srpskom kraljevinom, spisima i nasleđem još od srednjeg veka, kroz osmanski period do danas. Svaki put kada Cerić i ostali sarajevski zlobnici smisle neku intrigu, mi se trgnemo i više pozabavimo onim zapuštenim i zaboravljenim. No, Bogu hvala, o istoriji Srpske crkve na prostoru Huma i Bosne sve više se piše i razbijaju se laži koje je smislila austrougarska propaganda ne bi li muslimansko stanovništvo, traumatizovano oslobođenjem od Turske, pridobila za sebe (V. T. Kraljačić: Kalajev režim u BiH, više izdanja) - istakao je otac Darko Đogo u reakciji objavljenoj na njegovom Telegram kanalu.

Foto: Religija.rs

 

Provokacija, kaže otac Darko, ponekad deluje kao podsetnik da se sopstvena zapostavljena baština mora iznova čitati, istraživati i tumačiti. Umesto povlačenja, on u tome vidi razlog da se još ozbiljnije govori o istoriji Crkve i naroda na prostoru Huma i Bosne.

- A što se tiče Crkve, neka se ne brine bivši reis i neuspešni političar. Srpska svetosavska crkva od veka je u Bosni svoja na svome, tu je da svedoči istinsku veru Hristovu i vrata su joj otvorena svima koji žele da se vrate veri predaka svojih.

Završnica njegove poruke izlazi iz okvira dnevne polemike i vraća se na osnovnu tvrdnju: Crkva, po njegovom shvatanju, ne zavisi od političkih projekata ni od medijskih izjava. Ona postoji kao svedok kontinuiteta i kao otvorena vrata za one koji u tom kontinuitetu žele da pronađu svoje mesto. U tom smislu, čitava reakcija oca Darka Đoga nije samo odgovor Mustafi Ceriću, već i podsećanje da se pitanja vere i istorije ne rešavaju sloganima, već strpljivim pamćenjem i odgovornošću prema nasleđu.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara