Srpska pravoslavna crkva 16. januara u kalendaru izdvaja ime koje ne pripada bučnim istorijskim poglavljima istorije hrišćanstva, ali nosi težinu čitave jedne epohe - Svetog proroka Malahiju. Njegov praznik prolazi tiše od mnogih drugih, bez velikih sabora i masovnih hodočašća, ali poruka koju nosi ima snagu da i danas probudi savest i podigne pogled iznad svakodnevice.
Malahija je poslednji starozavetni prorok po vremenu. Pojavio se posle povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva, u trenutku kada se činilo da je najveća drama već prošla i da narod može da odahne. Međutim, upravo tada počinje ona tiša, ali opasnija kriza - kriza ravnodušnosti. Vera se vraćala u naviku, služba u formu, a savest u senku. U takvo vreme stupa mladi prorok, o kome predanje govori da je bio neobično lep i da su ga ljudi zvali „anđelom“ - bilo zbog izgleda, bilo zbog čiste duše, a možda i zato što je, kako se verovalo, zaista razgovarao s anđelom Božjim.
Prorok koji je govorio bez ulepšavanja
Ti susreti nisu bili skriveni samo za njega. Predanje kaže da su i drugi ponekad čuli glas anđela, ali nisu bili udostojeni da vide lice. Ono što je Malahija čuo, to je i govorio. Bez ulepšavanja. Bez ublažavanja. Vikao je na nezahvalni Izrailj, ali i na bezakone sveštenike, podsećajući da vera nije ukras, već odgovornost. U tome je njegova poruka iznenađujuće bliska savremenom čoveku: ne može se živeti od imena i spoljašnjosti, a iznutra ostati prazan.
Posebno mesto u njegovom proroštvu zauzima najava dolaska Jovana Krstitelja. Oko pet vekova pre Hrista, Malahija jasno govori o onome koji će doći kao Preteča, kao glas koji budi i priprema put. Time on stoji na samoj ivici Novog zaveta, kao čovek koji zatvara jedno veliko poglavlje i najavljuje drugo, još veće.
Prorok Dana Strašnoga suda
Ipak, ako bi trebalo jednom rečenicom opisati njegovu glavnu temu, onda bi to bio - Sud. Malahija je prorok Dana Strašnoga suda. Ne kao pretnje, nego kao opomene. Njegove reči ne služe da uplaše, već da razbude. Da podsete da istorija nije niz slučajnosti i da ljudski život nije bez posledica.
Zanimljivo je i to da se, prema predanju, Malahija Bogu predstavio još u mladosti. Posle njega, u Izrailju više nije bilo proroka sve do Jovana Krstitelja. Kao da se nebo na neko vreme utišalo, ostavljajući ljudima prostor da razmisle o onome što je već rečeno.
Zato 16. januar nije samo podsećanje na jednog starozavetnog pravednika. To je dan koji tiho postavlja pitanje svakome od nas: da li smo veru sveli na naviku i formu, ili je ona i dalje živi razgovor sa Bogom? Malahija, „anđeo među ljudima“, i danas, posle toliko vekova, ne prestaje da podseća da prava opasnost ne dolazi uvek spolja - često se ušunja kroz ravnodušnost, ćutanje savesti i mir koji ne pita ništa.
Susret patrijarha Porfirija i princa Gazija na obali Jordana i sećanje na kosovsko-metohijsku svetinju otvorili su put daru bez presedana - odluci jordanskog kralja da SPC ustupi zemljište na prostoru od izuzetnog značaja za hrišćane.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
