U KOJIM SITUACIJAMA JE POŽELJNO ODBITI KUMSTVO: Otac Vladimir objašnjava kada je bolje reći "ne" nego pristati

Postoje pozivi koji obraduju, ali i oni koji u čoveku probude tihu nelagodu. Među njima je i poziv na kumstvo. U narodu se često govori da se kumstvo „ne odbija“, da je to gotovo zavet koji se ne preispituje. Ima i onih koji tvrde da je greh odbiti kumstvo. Ipak, mnogi vernici, ostavljeni sami sa sopstvenom savešću, pitaju se: da li je greh reći „ne“? Ili je, naprotiv, ponekad poštenije i odgovornije upravo to?

Na to pitanje jednostavno i bez okolišanja odgovara protojerej Vladimir Dolgih:

- Kumstvo se može odbiti, to nije greh, a u nekim slučajevima čak je i potrebno.

Već u toj rečenici sadržano je razbijanje jedne duboko ukorenjene zablude. Ne zato što kumstvo nije važno, naprotiv - nego baš zato što jeste.

Kada forma zameni suštinu

Otac Vladimir objašnjava da razlozi za odbijanje mogu biti i objektivni i subjektivni. Kao primer navodi situaciju koja, nažalost, nije retka: kakvog smisla ima pristati da budete kum detetu koje roditelji krštavaju samo „da ne bude uroka“, a pri tom uopšte ne nameravaju da žive hrišćanskim životom?

Shutterstock, Republika

 

- Kakvog smisla ima pristati da budete kum detetu koje roditelji krštavaju iz razloga „tako treba“ ili „da ne bude uroka“, a uopšte ne nameravaju da vode hrišćanski način života? Jer dete pre svega vaspitavaju otac i majka njihov autoritet je najznačajniji - naglašava otac Vladimir.

Drugim rečima, kumstvo nije magijski čin koji sam po sebi nešto garantuje. Ono ima smisla samo ako postoji stvarna želja da dete raste u veri. Ako toga nema, kum se lako pretvara u puki ukras crkvenog obreda.

Nisu svi razlozi spoljašnji - neki su duboko lični

Ali, dodaje otac Vladimir, postoji i druga strana, ona lična ljudska.

- Može se ne pristati na kumstvo i iz čisto subjektivnih razloga ako su vam ti ljudi slabo poznati ili su vam duhovno daleki.

U takvom slučaju, svako opštenje postaje napor, a taj napor se neminovno preliva i na samu suštinu kumovske službe. Jer kumstvo nije jednokratan događaj, već dug i ozbiljan put.

Kada čovek iskreno prizna da nema snage

Postoji i još jednostavniji, ali često prećutani razlog: osećaj da čovek jednostavno nema snage da ponese tu odgovornost. I to, kako naglašava sveštenik, nije slabost, već poštenje. Ako neko unapred zna da neće moći da bude istinski oslonac detetu, zar nije časnije to i reći?

Kao živu ilustraciju, otac Vladimir navodi primer kume svoje ćerke. Ona je više puta odbijala predloge da bude kuma.

- Kuma moje ćerke više puta je odbijala predloge da krsti decu svojih poznanika, smatrajući da je bolje biti dobra kuma jednom detetu nego loša nekolicini. Ja je u tome samo podržavam - kaže otac Vladimir.

Regionalna informativna služba Ukrajine

 

Odgovornost je veća od običaja

U svemu tome, podseća, ključna reč je odgovornost. Uloga kuma nije počasna titula, već služenje. A gde ima stvarne odgovornosti, mora postojati i mogućnost da se kaže „ne“, ako čovek zna da tu odgovornost neće moći da iznese.

Zato otac Vladimir i podvlači:

- Misao da je odbiti kumstvo greh nije ništa drugo do crkvenjačka praznoverica.

Možda je, na kraju, pravo pitanje ne da li smemo da odbijemo kumstvo, već da li smemo olako da ga prihvatimo. Jer kumstvo nije teret koji se nosi iz pristojnosti, nego zavet koji se živi. A zaveti, ako su istinski, ne sklapaju se iz straha - već iz zrelosti.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara