Prijateljstvo nije što i kumstvo, rekao je otac Dušan pa objasnio i zašto.
Kršteni kum u pravoslavlju ima veoma važnu duhovnu i društvenu ulogu. On nije samo svedok čina krštenja, već duhovni roditelj detetu koje se krštava.
Kum preuzima obavezu da duhovno vodi i pomaže detetu u veri i životu. Tokom krštenja, on se odriče đavola i ispoveda veru u ime deteta, ako je ono malo. Kumstvo stvara trajnu vezu između dve porodice, i kum se poštuje kao član porodice – često se kaže da je "kum iznad rođenog brata“, a važi i ona da "kum nije dugme".
Danas je sve češće običaj da se za kuma uzima najbolji prijatelj, međutim, sada upokojeni otac Dušan Kolundžić jednom prikom je objasnio da to ne sme, a nije ni dobro, da bude kriterijum za izbor kuma.
- Da bi neko bio kum, nije dovoljno da je sam kršten i nominalno pripada pravoslavnoj veri, nego da je ličnost od poverenja, čistog života i zrelog doba. Prema ovakvom značaju kumstva, razumljivo je zašto se Crkva borila protiv sujevernog običaja, poznatog i iz narodnih pesama, da roditelji kojima se deca ne drže, polažu novorođenče na raskršće, pa ko prvi naiđe da ga uzme za kuma - isticao je otac Dušan pa podsetio i na reči Svetog Simeona Solunskiog da "treba paziti da vosprijemnici budu pobožni i gotovo učitelji vere“.
Pored ovih osobina kuma, patrijarh Pavle navodi, kaže, i da kumovi ne mogu biti "ni oni koji sami imaju nekrštenu decu, jer ako krštenjem ne žele spasenje svom detetu, kako u tome mogu učestvovati i pomagati tuđem“.
- Naš narod je, od samog početka primanja hrišćanstva, veoma cenio kumstvo i za kumove svojoj deci birao čestite i poštene ljude, osvedočene hrišćane. Kumovanjem na krštenju ulazi se i u duhovno srodstvo, koje počinje od kuma, kumčeta i kumčetovih roditelja, i ide svo do sedmog stepena, kao i krvno srodstvo. Zato i nije, u našem narodu, uobičajeno da kumuju bliži srodnici, da ne bi dolazilo do preplitanja duhovnog i krvnog srodstva. Kumstvo je u našem narodu u izuzetnom poštovanju. Razume se da ovo izuzetno poštovanje i čast koji se ukazuju kumu, proizilaze iz ozbiljnih obaveza koje kum prima na sebe u toku Čina krštenja.
Kaže da se ranije za kuma uzimao najčasniji čovek u selu, kako bi bio dobar duhovni vođa svom kumčetu, međutim, zbog modernog stila života (seobe u grad, inostranstvo) i ovo je promenjeno pa je sad običaj da se za kumove deci uzimaju najbolji prijatelji.
- U savremenim okolnostima kumovi su često i razdvojeni pa takvo kumstvo često ne može da odgovori svojoj najznačajnijoj nameni: da kum bude učitelj života i veroučitelj svome kumčetu, da pazi na njegovo i fizičko i moralno uzrastanje, a ne da ga jednom ili dva puta u godini daruje igračkama i slatkišima. Ne treba mešati kumstvo i prijateljstvo. Mnogi su pogrešili kad su najboljeg prijatelja uzeli i za detinjeg kuma. Prijateljstvo nije što i kumstvo. Sa prijateljem se možeš viđati svaki dan, možeš se sa njim i sporečkati, a često dođe i do raskida prijateljstva. Sa kumom se ne može tako postupati. Kum treba da bude blizu, da bi mogao pratiti život kumčeta, ali ipak ne suviše blizu, da ne postane "običan“ - rekao je otac Dušan pa objsnio:
- Poseta kuma kumovskoj familiji i kumčetu treba uvek da bude izuzetna, u kuću ne dolazi običan gost ili komšija, već duhovni roditelj kumčeta.
Niko vas ne može naterati da učinite rukoblud - to je uvek pitanje vaše slobodne volje. Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena. Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena. Kum daje zavet pred Bogom i Crkvom da će voditi kumče kroz hrišćanski život, ali šta ako on svoju obavezu ne ispunjava. Protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić pojašnjava zbog čega su Apostolska pravila stroga u pogledu prošlosti žene kandidata za sveštenički čin.
Printscreen You tube televizija hram
Duhovna riznica
15:30 | 28.05.2025
VERNICI IZBEGAVAJU DA GOVORE O OVOME, A TIČE SE SVIH: Kako pobediti potrebu koju svi imamo - postoji nekoliko načina
Duhovna riznica
19:10 | 29.05.2025
VELIKA SVEČANOST U PRIZRENU: Objavljen plan programa - celodnevna manifestacija okuplja brojne vernike
Duhovna riznica
19:10 | 29.05.2025
VELIKA SVEČANOST U PRIZRENU: Objavljen plan programa - celodnevna manifestacija okuplja brojne vernike
Duhovna riznica
11:00 | 30.05.2025
DA LI SE MOŽE PONIŠTITI KUMSTVO I PONOVO OBAVITI KRŠTENJE: Sveštenik objasnio šta raditi ako kum ne ispunjava svoje obaveze
Duhovna riznica
10:46 | 17.06.2025
"KO OŽENI RASPUŠTENICU ILI GLUMICU – NE MOŽE BITI SVEŠTENIK": Otac Dušan otkrio zašto su crkvena pravila neumoljiva kada je reč o izboru bračne saputnice
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Izražavajući saučešće, starešina Hrama Uspenja Presvete Bogorodice, protojerej stavrofor Miloš Trišić, poziva na zajedništvo i molitvu za preminule, povređene i sve pogođene ovom strašnom tragedijom.
Papa Lav XIV naglašava da je Isus jedini Spasitelj čovečanstva, dok Majka Božija ostaje posrednica u božanskom planu spasenja.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
Na praznik Svetog Prohora Pčinjskog vernici su se sabrali na svetoj liturgiji koju je služio episkop šabački Jerotej.
U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Jedno pitanje vernice pokrenulo je raspravu: da li sveta tajna krštenja vredi ako je tek u odraslom dobu shvatimo i prihvatimo srcem?
Ako roditelji nisu venčani, oni čine prema hrišćanstvu greh, i tada je čak poželjno dete i krstiti jer se samim činom krštenja sa deteta spiraju i grehovi predaka.
Kum je svedok pred Bogom, posrednik između živih i mrtvih predaka i neko, kao posrednik između čoveka i Gospoda, treba da vodi računa o duhovnom uzdignuću onoga koga krsti.
U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Rođena u selu Selogražde kod Prizrena, mati Evgenija je ceo život posvetila manastirima i molitvi, ostavljajući neizbrisiv trag u Pokajnici i u srcima vernika.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
