Kum daje zavet pred Bogom i Crkvom da će voditi kumče kroz hrišćanski život, ali šta ako on svoju obavezu ne ispunjava.
U srpskoj tradiciji, kum, pogotovo kršteni, doživljava se kao svetinja. U narodu se često kaže: "Bog na nebu, kum na zemlji" - i to nije samo izreka, već duboko ukorenjeno verovanje koje oslikava mesto i značaj kuma u duhovnom i društvenom životu jednog čoveka.
Kum je ne samo svedok na krštenju ili venčanju već duhovni vodič, oslonac i moralna figura čija je uloga izuzetno važna.
Posebno u slučaju krštenja, kada kum preuzima odgovornost da duhovno vodi i pomaže svom kumčetu da raste u veri, očekuje se da njegova uloga bude aktivna i trajna. Kum daje zavet pred Bogom i Crkvom da će voditi kumče kroz hrišćanski život, a to nije zavet koji se olako shvata.
Međutim, sve češće se u savremenom društvu postavlja pitanje: Šta ako kum ne ispunjava svoje obaveze? Ako se udalji, ne održava kontakt, ne pokazuje interesovanje ili čak pokaže životni put suprotan hrišćanskim vrednostima, da li je to kumstvo i dalje važeće? Može li se raskinuti? Da li neko može biti "ponovo kršten“ sa novim kumom?
SPC ovde zauzima jasan stav - krštenje se vrši jednom u životu i ne ponavlja se.
Na to je jednom prilikom ukazao i sada već upokojeni otac Dušan, jednoj vernici koja je, nezadovoljna ponašanjem svog kuma sa kojim i nema kontakt, postavila ovo pitanje.
- U našem narodu se kršteno kumstvo veoma poštuje. Postoji čak i uzrečica: "Pred kumovom se tarabom kapa skida“, „Bog – pa kum". Sigurno da si na svom krštenju, zajedno sa kumom, govorila Simvol Pravoslavne vere, čiji deseti član glasi: "Ispovedan jedno krštenje za opraštanje grehova". Krštenje je jedno i neponovljivo. To kaže i Sveti apostol Pavle: "Jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje“. Dakle, krštenje se ne može ponoviti, a nema ni razloga, jer je izvršeno od pravoslavnog sveštenika, po pravoslavnom činu krštenja, uz učešće kuma pravoslavne vere, koji se, zajedno sa tobom, odrekao Satane i svih dela njegovih, prihvatio sjedinjenje sa Hristom i ispovedio veru u Svetu Trojicu - objasnio je otac Dušan i napomenuo da je žena dužna, bez obzira na sve, da poštuje kuma i izrazio uverenje da će se odnosi između dve porodice stabilizovati..
Kumstvo se u tradicionalnom smislu ne bira iznova - ono se nasleđuje, prenosi "s kolena na koleno“, tj. sa oca na sina.
On se odmalena držao vere Hristove i život provođio u postu, molitvi i dobrim delima.
Pričešću se prilazi s najvećom pažnjom i najdubljim osećajem nedostojnosti i nadom u Božju pomoć, istakao je otac Dimitrije.
Smirenje, trudoljublje i uzdržanje ovog svetog oca bilo je i ostalo redak primer za podražavanje ogromnog broja monaha.
Poznata pod imenom Isus Mladenac, freska se nalazi na severnom zidu crkve i predstavlja jedini živopis unutar ove pećinske svetinje.
Ovaj dan posvećen je jednom od dvanaestorice Hristovih učenika, apostolu Tomi, poznatom i kao Neverni Toma.
Poglavar Rimokatoličke crkve sa govornice pozvao međunarodnu zajednicu da zaštiti nevine od brutalne ratne strategije koja pogađa milione ljudi i poručio da je obezbeđivanje hrane moralna obaveza čitavog čovečanstva.
Ova neuroza se ne razvija u odsustvu vere, već često upravo u verskoj sredini.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Ova neuroza se ne razvija u odsustvu vere, već često upravo u verskoj sredini.
Brojni pojedinci, bilo iz ličnih razočaranja, racionalističkog pristupa ili pod uticajem naučnih i filozofskih pravaca, donose zaključak da Boga nema.
"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Kada mladenci stanu pred oltar, krunisanje postaje trenutak u kojem ljubav dobija svetost, a njihov dom — neprolazni blagoslov.
