Shutterstock/Andrii Anna photographersVenčanje, Ilustracija
Kumstvo se u tradicionalnom smislu ne bira iznova - ono se nasleđuje, prenosi "s kolena na koleno“, tj. sa oca na sina.
U tradiciji srpskog naroda, staro kumstvo predstavlja jednu od najsvetijih veza između porodica – dublju čak i od krvnog srodstva. Kroz vekove, kum nije bio samo svedok na venčanju ili krštenju, već i savetnik, zaštitnik i oslonac u teškim vremenima. Taj poseban odnos nazivamo "starim kumstvom", kada traje generacijama unazad, često i više vekova.
Kumstvo se u tradicionalnom smislu ne bira iznova - ono se nasleđuje, prenosi "s kolena na koleno“, tj. sa oca na sina. Kada otac prenese ovu obavezu svom sinu, on zapravo prenosi i čast i obavezu da se kumovski odnos sa drugom porodicom nastavi i očuva.
Međutim, postavlja se pitanje: šta se dešava ako u porodici nema muških potomaka? Može li kumstvo može naslediti ćerka?
Na ovo pitanje svojevremeno je odgovorio sada upokojeni otac Dušan Kolundžić.
Shutterstock/sweet marshmallow
Ako se žena uda i ode u drugu porodicu, staro kumstvo se može prekinuti
- U našem narodu postoji neko nepisano pravilo, da se kumstvo, razume se kršteno, nasleđuje po muškoj liniji, analogno krsnoj slavi, koja se prenosi sa oca na sina. Obično se smatra, ako kum nema muškog potomstva, da se kumstvo može prekinuti - počeo je on pa nastavio:
- Međutim, to se ne slaže sa osnovnim učenjem hrišćanske crkve o ravnopravnosti polova. Tu je Sveti apostol Pavle izričit: "Nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnoga, nema više muškog ni ženskog jer ste vi svi jedan (čovek) u Hristu Isusu“ (Galatima 3, 28) .
Otac Dušan je konstatovao da, kao što muškarac može da kumuje ženskom detetu, a žena muškom, tako isto kumova ćerka (pogotovo ako je to staro kumstvo, kako se kaže, od pamtiveka) može kumovati i muškoj i ženskoj deci svojih kumova.
- Međutim, kad se ćerka starog kuma uda i ode u drugu porodicu, može se sporazumno potražiti novi kršteni kum. Što se kumovanja na venčanju tiče, ono se potpuno razlikuje od krštenog kumstva. Kum na venčanju je samo svedok, koji će ako bude potrebno, posvedočiti da braku koji se sklapa ne stoje na putu nikakve smetnje ili zabrane i da mladenci u brak stupaju po slobodnoj volji. On u samom činu venčanja nema nikakvu ulogu, na obručenju on menja prstenje, a na venčanju drži sveće.
Shutterstock/Brylynskyi
Nema prepreka da žena bude kuma na venčanju
Svedočenje odnosno kumovanje na venčanju, isticao je otac Dušan, ne vodi u duhovno srodstvo, koje počinje tek krštenjem.
- I ovde su muško i žensko potpuno ravnopravni, pa i žena može biti svedok, kuma na venčanju. Običaj u našem narodu je bio, da je na venčanju prvi svedok – kum, lice koje nije u krvnom ili duhovnom srodstvu sa mladencima. Pored njega je i stari svat, koji može biti, što se najčešće i događa, dalji srodnik mladoženje. Sa crkveno-pravnog stanovišta nema nikakve prepreke da žena kumuje na venčanju, ali je to donedavno bilo neuobičajeno. Na venčanju su bili svedoci kum i stari svat, obojica muškarci. Kao što je bio i dever uz devojku, verenicu - zaključio je otac Dušan.
U pesmi Svetog Vladike Nikolaja "Zidanje Ljubostinje“, carica Milica je na svakom kamenu, koji je Rade Neimar pripremao za uziđivanje u crkvu, palila voštanicu, namenjujući je "jednom, desetorici, jal buljuku celom", ističe sveštenik.
U pravoslavlju, spoljašnji izgled vernika, uključujući i frizuru, ne smatra se presudnim za duhovno spasenje, ali se, ipak, posmatra u svetlu simbolike, skromnosti i poštovanja određenog reda.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika.
Ako zanemarimo prve duhovne rane koje nanosi zlo, pravoslavni svetac upozorava da nečastivi nastavljaju napade sve do poslednjeg daha – reči Svetog Jovana Zlatoustog mogu potpuno promeniti vaš pogled na veru i pokajanje.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Politička stranka "Pravoslavna Rusija" poziva na zakonsku zabranu proslava Noći veštica u školama i javnim mestima, tvrdeći da ovaj praznik negativno utiče na mlade i potkopava hrišćanske i kulturne temelje zemlje.
