Shutterstock/Andrii Anna photographersVenčanje, Ilustracija
Kumstvo se u tradicionalnom smislu ne bira iznova - ono se nasleđuje, prenosi "s kolena na koleno“, tj. sa oca na sina.
U tradiciji srpskog naroda, staro kumstvo predstavlja jednu od najsvetijih veza između porodica – dublju čak i od krvnog srodstva. Kroz vekove, kum nije bio samo svedok na venčanju ili krštenju, već i savetnik, zaštitnik i oslonac u teškim vremenima. Taj poseban odnos nazivamo "starim kumstvom", kada traje generacijama unazad, često i više vekova.
Kumstvo se u tradicionalnom smislu ne bira iznova - ono se nasleđuje, prenosi "s kolena na koleno“, tj. sa oca na sina. Kada otac prenese ovu obavezu svom sinu, on zapravo prenosi i čast i obavezu da se kumovski odnos sa drugom porodicom nastavi i očuva.
Međutim, postavlja se pitanje: šta se dešava ako u porodici nema muških potomaka? Može li kumstvo može naslediti ćerka?
Na ovo pitanje svojevremeno je odgovorio sada upokojeni otac Dušan Kolundžić.
Shutterstock/sweet marshmallow
Ako se žena uda i ode u drugu porodicu, staro kumstvo se može prekinuti
- U našem narodu postoji neko nepisano pravilo, da se kumstvo, razume se kršteno, nasleđuje po muškoj liniji, analogno krsnoj slavi, koja se prenosi sa oca na sina. Obično se smatra, ako kum nema muškog potomstva, da se kumstvo može prekinuti - počeo je on pa nastavio:
- Međutim, to se ne slaže sa osnovnim učenjem hrišćanske crkve o ravnopravnosti polova. Tu je Sveti apostol Pavle izričit: "Nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnoga, nema više muškog ni ženskog jer ste vi svi jedan (čovek) u Hristu Isusu“ (Galatima 3, 28) .
Otac Dušan je konstatovao da, kao što muškarac može da kumuje ženskom detetu, a žena muškom, tako isto kumova ćerka (pogotovo ako je to staro kumstvo, kako se kaže, od pamtiveka) može kumovati i muškoj i ženskoj deci svojih kumova.
- Međutim, kad se ćerka starog kuma uda i ode u drugu porodicu, može se sporazumno potražiti novi kršteni kum. Što se kumovanja na venčanju tiče, ono se potpuno razlikuje od krštenog kumstva. Kum na venčanju je samo svedok, koji će ako bude potrebno, posvedočiti da braku koji se sklapa ne stoje na putu nikakve smetnje ili zabrane i da mladenci u brak stupaju po slobodnoj volji. On u samom činu venčanja nema nikakvu ulogu, na obručenju on menja prstenje, a na venčanju drži sveće.
Shutterstock/Brylynskyi
Nema prepreka da žena bude kuma na venčanju
Svedočenje odnosno kumovanje na venčanju, isticao je otac Dušan, ne vodi u duhovno srodstvo, koje počinje tek krštenjem.
- I ovde su muško i žensko potpuno ravnopravni, pa i žena može biti svedok, kuma na venčanju. Običaj u našem narodu je bio, da je na venčanju prvi svedok – kum, lice koje nije u krvnom ili duhovnom srodstvu sa mladencima. Pored njega je i stari svat, koji može biti, što se najčešće i događa, dalji srodnik mladoženje. Sa crkveno-pravnog stanovišta nema nikakve prepreke da žena kumuje na venčanju, ali je to donedavno bilo neuobičajeno. Na venčanju su bili svedoci kum i stari svat, obojica muškarci. Kao što je bio i dever uz devojku, verenicu - zaključio je otac Dušan.
U pesmi Svetog Vladike Nikolaja "Zidanje Ljubostinje“, carica Milica je na svakom kamenu, koji je Rade Neimar pripremao za uziđivanje u crkvu, palila voštanicu, namenjujući je "jednom, desetorici, jal buljuku celom", ističe sveštenik.
U pravoslavlju, spoljašnji izgled vernika, uključujući i frizuru, ne smatra se presudnim za duhovno spasenje, ali se, ipak, posmatra u svetlu simbolike, skromnosti i poštovanja određenog reda.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Tominu nedelju po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Lava IX, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
