Shutterstock/Belizar/PeopleImages.com - Yuri A/kuzmaphotoMuškarac sa dugom kosom
U pravoslavlju, spoljašnji izgled vernika, uključujući i frizuru, ne smatra se presudnim za duhovno spasenje, ali se, ipak, posmatra u svetlu simbolike, skromnosti i poštovanja određenog reda.
Nekada se činilo da su pravila jasna - muuškarci su nosili kratku kosu, a žene dugu.
Ta podela nije bila samo stvar estetike, već je proisticala iz duboko ukorenjenih običaja, društvenih očekivanja i verskih načela. Danas, međutim, svedoci smo sve češće prisutne slike muškaraca sa dugom kosom i žena sa kratkim frizurama.
Ova promena izaziva različite reakcije – od potpune podrške izrazu lične slobode do zabrinutosti za očuvanje tradicije. U tom kontekstu, mnogi se pitaju – kakav odnos pravoslavlje ima prema ovom fenomenu?
U pravoslavlju, spoljašnji izgled vernika, uključujući i frizuru, ne smatra se presudnim za duhovno spasenje, ali se, ipak, posmatra u svetlu simbolike, skromnosti i poštovanja određenog reda.
Shutterstock/Veronika Kraeva
Apostol Pavle je govorio da žena treba da ima dugu kosu
Apostol Pavle, u Poslanici Korinćanima (1. Kor. 11:14-15), navodi da je "sramota za muškarca da pušta dugu kosu“, dok za ženu kaže da joj "kosa služi kao pokrivalo“.
Ove reči vekovima su tumačene kao uputstvo o prirodnom redu i razlikama među polovima, koje se odražavaju i kroz fizički izgled.
Kakav je stav SPC po ovom pitanju jednom prilikom je na sajtu Svetosavlje odgovorio sada upokojeni otac Dušan.
- Nikakva frizura, sama po sebi, pa i muška frizura kod žene, i ženska kod muškaraca, nije greh. Međutim, ženska frizura može da izaziva sablazan kod oba pola, pa samim tim može da proizvede greh zavisti ili požude. Sveti apostol Pavle je, pri samom osnivanju hrišćanskih opština, pogotovo kad su one osnivane u mešovitom sastavu stanovništva, među Jevrejima i mnogobožačkim Grcima, na primer u Korintu, savetovao: "A ženi je slava ako ima dugačku kosu? Jer joj je kosa data umesto pokrivala“ (1. Kor. 11, 15) - objasnio je on pa nastavio:
Shutterstock/Lalandrew
Muškarac sa dugom kosom
- Šišanje kose kod žena, apostol je smatrao sramotom. Ako je nepoželjno da žene nose muška odela, tako isto nije lepo videti ženu ošišanu "na muško“. Nije pristojno ni da muškarci nose dugačke kose, opet po savetu Svetog Pavla: "Zar vas i sama priroda ne uči da je mužu sramota ako ima dugačku kosu, a ženi je slava ako ima dugačku kosu“? Nažalost, danas se sve to izobličilo. Gospod je čoveka stvorio kao muško i žensko, sa atributima muškosti i ženstvenosti, pa bi tako trebalo da se ponašaju oba pola i danas.
U pesmi Svetog Vladike Nikolaja "Zidanje Ljubostinje“, carica Milica je na svakom kamenu, koji je Rade Neimar pripremao za uziđivanje u crkvu, palila voštanicu, namenjujući je "jednom, desetorici, jal buljuku celom", ističe sveštenik.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Prepodobni Isakije Ispovednik upokojio se oko 383. godine, ostavivši za sobom primer nepokolebljive vere, hrabrosti i spremnosti da istinu brani bez obzira na cenu.
Od 2020. godine sa lica Bogorodice "Utešiteljke" u Grčkoj neprestano teku suze, a pred ikonom svakodnevno dolaze ljudi koji traže utehu, nadu i odgovore.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Od 2020. godine sa lica Bogorodice "Utešiteljke" u Grčkoj neprestano teku suze, a pred ikonom svakodnevno dolaze ljudi koji traže utehu, nadu i odgovore.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 2. sedmice po Duhovima otkriva se odnos muškarca i žene kao odraz višeg jedinstva, u kome se bliskost uzdiže u duhovnu dimenziju koja prevazilazi uobičajeno poimanje.
Između Golupca i Đerdapa, u manastiru iz 14. veka, susreću se tišina, predanje o svetiteljima i ispovesti vernika koji tvrde da su ovde doživeli ono što nisu mogli da objasne nigde drugde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
