Shutterstock/Belizar/PeopleImages.com - Yuri A/kuzmaphotoMuškarac sa dugom kosom
U pravoslavlju, spoljašnji izgled vernika, uključujući i frizuru, ne smatra se presudnim za duhovno spasenje, ali se, ipak, posmatra u svetlu simbolike, skromnosti i poštovanja određenog reda.
Nekada se činilo da su pravila jasna - muuškarci su nosili kratku kosu, a žene dugu.
Ta podela nije bila samo stvar estetike, već je proisticala iz duboko ukorenjenih običaja, društvenih očekivanja i verskih načela. Danas, međutim, svedoci smo sve češće prisutne slike muškaraca sa dugom kosom i žena sa kratkim frizurama.
Ova promena izaziva različite reakcije – od potpune podrške izrazu lične slobode do zabrinutosti za očuvanje tradicije. U tom kontekstu, mnogi se pitaju – kakav odnos pravoslavlje ima prema ovom fenomenu?
U pravoslavlju, spoljašnji izgled vernika, uključujući i frizuru, ne smatra se presudnim za duhovno spasenje, ali se, ipak, posmatra u svetlu simbolike, skromnosti i poštovanja određenog reda.
Shutterstock/Veronika Kraeva
Apostol Pavle je govorio da žena treba da ima dugu kosu
Apostol Pavle, u Poslanici Korinćanima (1. Kor. 11:14-15), navodi da je "sramota za muškarca da pušta dugu kosu“, dok za ženu kaže da joj "kosa služi kao pokrivalo“.
Ove reči vekovima su tumačene kao uputstvo o prirodnom redu i razlikama među polovima, koje se odražavaju i kroz fizički izgled.
Kakav je stav SPC po ovom pitanju jednom prilikom je na sajtu Svetosavlje odgovorio sada upokojeni otac Dušan.
- Nikakva frizura, sama po sebi, pa i muška frizura kod žene, i ženska kod muškaraca, nije greh. Međutim, ženska frizura može da izaziva sablazan kod oba pola, pa samim tim može da proizvede greh zavisti ili požude. Sveti apostol Pavle je, pri samom osnivanju hrišćanskih opština, pogotovo kad su one osnivane u mešovitom sastavu stanovništva, među Jevrejima i mnogobožačkim Grcima, na primer u Korintu, savetovao: "A ženi je slava ako ima dugačku kosu? Jer joj je kosa data umesto pokrivala“ (1. Kor. 11, 15) - objasnio je on pa nastavio:
Shutterstock/Lalandrew
Muškarac sa dugom kosom
- Šišanje kose kod žena, apostol je smatrao sramotom. Ako je nepoželjno da žene nose muška odela, tako isto nije lepo videti ženu ošišanu "na muško“. Nije pristojno ni da muškarci nose dugačke kose, opet po savetu Svetog Pavla: "Zar vas i sama priroda ne uči da je mužu sramota ako ima dugačku kosu, a ženi je slava ako ima dugačku kosu“? Nažalost, danas se sve to izobličilo. Gospod je čoveka stvorio kao muško i žensko, sa atributima muškosti i ženstvenosti, pa bi tako trebalo da se ponašaju oba pola i danas.
U pesmi Svetog Vladike Nikolaja "Zidanje Ljubostinje“, carica Milica je na svakom kamenu, koji je Rade Neimar pripremao za uziđivanje u crkvu, palila voštanicu, namenjujući je "jednom, desetorici, jal buljuku celom", ističe sveštenik.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 3. sedmice po Vaskrsu osvetljava se trenutak kada apostoli ne dolaze do istine putem razmišljanja, već kroz susret koji ih postavlja pred činjenicu kojoj se više ne traži objašnjenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Simeona, episkopa persijskog, po starom i Svetog mučenika Terentija i druge s njim po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Ozane Kotorske i Blaženog Jakova Zadranina, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 3. sedmice po Vaskrsu osvetljava se trenutak kada apostoli ne dolaze do istine putem razmišljanja, već kroz susret koji ih postavlja pred činjenicu kojoj se više ne traži objašnjenje.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
