Shutterstock/Belizar/PeopleImages.com - Yuri A/kuzmaphotoMuškarac sa dugom kosom
U pravoslavlju, spoljašnji izgled vernika, uključujući i frizuru, ne smatra se presudnim za duhovno spasenje, ali se, ipak, posmatra u svetlu simbolike, skromnosti i poštovanja određenog reda.
Nekada se činilo da su pravila jasna - muuškarci su nosili kratku kosu, a žene dugu.
Ta podela nije bila samo stvar estetike, već je proisticala iz duboko ukorenjenih običaja, društvenih očekivanja i verskih načela. Danas, međutim, svedoci smo sve češće prisutne slike muškaraca sa dugom kosom i žena sa kratkim frizurama.
Ova promena izaziva različite reakcije – od potpune podrške izrazu lične slobode do zabrinutosti za očuvanje tradicije. U tom kontekstu, mnogi se pitaju – kakav odnos pravoslavlje ima prema ovom fenomenu?
U pravoslavlju, spoljašnji izgled vernika, uključujući i frizuru, ne smatra se presudnim za duhovno spasenje, ali se, ipak, posmatra u svetlu simbolike, skromnosti i poštovanja određenog reda.
Shutterstock/Veronika Kraeva
Apostol Pavle je govorio da žena treba da ima dugu kosu
Apostol Pavle, u Poslanici Korinćanima (1. Kor. 11:14-15), navodi da je "sramota za muškarca da pušta dugu kosu“, dok za ženu kaže da joj "kosa služi kao pokrivalo“.
Ove reči vekovima su tumačene kao uputstvo o prirodnom redu i razlikama među polovima, koje se odražavaju i kroz fizički izgled.
Kakav je stav SPC po ovom pitanju jednom prilikom je na sajtu Svetosavlje odgovorio sada upokojeni otac Dušan.
- Nikakva frizura, sama po sebi, pa i muška frizura kod žene, i ženska kod muškaraca, nije greh. Međutim, ženska frizura može da izaziva sablazan kod oba pola, pa samim tim može da proizvede greh zavisti ili požude. Sveti apostol Pavle je, pri samom osnivanju hrišćanskih opština, pogotovo kad su one osnivane u mešovitom sastavu stanovništva, među Jevrejima i mnogobožačkim Grcima, na primer u Korintu, savetovao: "A ženi je slava ako ima dugačku kosu? Jer joj je kosa data umesto pokrivala“ (1. Kor. 11, 15) - objasnio je on pa nastavio:
Shutterstock/Lalandrew
Muškarac sa dugom kosom
- Šišanje kose kod žena, apostol je smatrao sramotom. Ako je nepoželjno da žene nose muška odela, tako isto nije lepo videti ženu ošišanu "na muško“. Nije pristojno ni da muškarci nose dugačke kose, opet po savetu Svetog Pavla: "Zar vas i sama priroda ne uči da je mužu sramota ako ima dugačku kosu, a ženi je slava ako ima dugačku kosu“? Nažalost, danas se sve to izobličilo. Gospod je čoveka stvorio kao muško i žensko, sa atributima muškosti i ženstvenosti, pa bi tako trebalo da se ponašaju oba pola i danas.
U pesmi Svetog Vladike Nikolaja "Zidanje Ljubostinje“, carica Milica je na svakom kamenu, koji je Rade Neimar pripremao za uziđivanje u crkvu, palila voštanicu, namenjujući je "jednom, desetorici, jal buljuku celom", ističe sveštenik.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Kada je sveštenoslužitelj završio litrugiju pred bitku, ističe otac Ljubo, on je na otpustu pomenuo Svetog Vita (Vida) , a mi danas uz to ime dodajemo Svetog kneza Lazara i kosovske mučenike.
Predstavnici OCA tvrde da crkva pripada vernicima i da će hram ostati otvoren za sve koji žele da učestvuju u bogosluženju u duhu kanonskog jedinstva i vere.
Reči svetitelja iz Grčke razotkrivaju najopasniju prevaru tame: đavo postaje moćan samo ako mu damo pravo i poverujemo u njegovu silu. Ali kada mu se suprotstavimo sa smirenjem i verom – on nestaje poput praha.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Predstavnici OCA tvrde da crkva pripada vernicima i da će hram ostati otvoren za sve koji žele da učestvuju u bogosluženju u duhu kanonskog jedinstva i vere.
Reči svetitelja iz Grčke razotkrivaju najopasniju prevaru tame: đavo postaje moćan samo ako mu damo pravo i poverujemo u njegovu silu. Ali kada mu se suprotstavimo sa smirenjem i verom – on nestaje poput praha.
Na periferiji ruske prestonice, između svetlosti mozaika i senki istorije, uzdiže se hram koji čuva duhovnu snagu nacije i duboke simbole neispričanih sudbina.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
Rođen na Blagovesti, praznik na koji se i upokojio, ovaj duhovni gorostas proveo je ceo život između progonstva, molitve i borbe za istinu. Zbog svojih stavova bio je sklanjan, saslušavan i tiho gonjen – a danas ga narod slavi kao sveca koji i dalje menja ljudske sudbine.
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
