Posle teškog istjazanja, sudija osudi prve dve sestre na sažeženje, a Irinu zadrža još neko vreme nadajući se, da će je moći oskvrniti.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas obeležava dan Svetih mučenica Agapije, Hionije i Irine.
Bile su sestre rođene, iz okoline Akvileje.
Kad je car Dioklecijan bio u Akvileji, naredio je da se pogubi znameniti duhovnik Hrisogon. U to vreme, neki stari prezviter Zoil imao je viđenje kojim mu se otkri, gde se nalazi nesahranjeno telo Hrisogonovo.
Požuri starac, nađe telo mučenikovo, položi ga u sanduk i držaše u svom domu. Trideseti dan posle toga javi mu se sveti Hrisogon i izvesti ga, da će u toku devet dana one tri devojke mučenički postradati, a da će i on u tom vremenu nastradati.
"Isto to izvešće primi u viđenju i Anastasija Uzorešitelnica, koja beše pošla za svojim učiteljem Hrisogonom. I zaista posle devet dana i starac Zoil prestavi se, i one tri sestre izvedene behu na sud pred cara. Car savetovaše svete devojke, da se poklone idolima, no one sve otkazaše i ispovediše svoju tvrdu veru u Hrista", piše u žitijama.
Irina reče caru kako je glupo klanjati se stvarima od kamena i drveta, koje su poručene, za pogođenu cenu, da se naprave rukama kakvog smrtnog čoveka.
Razjaren car baci ih u tamnicu. A kada car pođe u Makedoniju, povedoše za njim sve robove i sužne, među kojima i ove tri svetice. Dade ih car nekom vojvodi Dulkitiju na istjazanje.
Ovaj vojvoda, raspaljen mračnom strašću, htede da oskrvni device, no kada je hteo da uđe k njima u tamnicu, u vreme dok su se one molile Bogu, "njemu se uze pamet, te napade na crne kotlove i lonce ispred vrata da grli i ljubi, te tako sav ode garav i crn".
Kada je car za ovo čuo naredio je da drugi vojvoda Sisinije, preduzme suđenje ovim sestrama. Posle teškog istjazanja, sudija osudi prve dve sestre na sažeženje, a Irinu zadrža još neko vreme nadajući se, da će je moći oskvrniti.
"No kada posla Irinu po vojnicima u bludilište, angeli Božji spasoše ovu čistu devicu, vratiše vojnike, a nju izvedoše na jedno brdo".
Sutradan izađe vojvoda s vojnicima ka tome brdu, no ne mogavši se uspeti, naredi, te Irinu strelama ustreliše. Sveta Anastasija prikupi sva tri tela na jedno mesto i česno ih sahrani.
Sve tri sestre su postradale oko 304 god.
Nekada se gotovo podrazumevalo da žena po sklapanju braka automatski uzima muževljevo prezime.
Prema učenju Crkve, svako svesno sprečavanje začeća smatra se narušavanjem prirodnog reda koji je Bog uspostavio.
Posle osmodnevnog proslavljanja vaskrsenja Hrista iz mrtvih, izlaze hrišćanke devetoga dana na grobove svojih srodnika: da ih spomenu u molitvama, da im objave vaskrs Vaskrsitelja, i da im ponovo pobusaju grobove, pisao je Sveti Nikolaj Velimirović.
U molitvi se roditeljska ljubav pretvara u zaštitu, snagu i blagoslov.
Nisu svaka tuga i svako ganuće znak duhovnog napretka.
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vasilija Amasijskog po starom i Prenos moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Isaije, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Priča o Marti i Mariji i momentu kada ih je posetio Isus Hrist je dobro poznata svima koji su čitali Bibliju i slušali bogosluženja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vasilija Amasijskog po starom i Prenos moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Isaije, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetitelj je bio žrtva zeta cara Konstantina.
Vladika Atanasije otkriva zbog čega se, kada dođe do ovakvog susreta praznika, ceo bogoslužbeni poredak prilagođava Vaskrsu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola i jevanđelistu Marka po starom, i Svetog apostola i jevanđelistu Jovana Bogoslova po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Device Marije Posrednice svih milosti, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznate velike praznike.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Docent Moskovske duhovne akademije objasnio je zbog čega pravoslavlje ne posmatra rad kao apsolutnu vrednost i zašto čovekov trud može biti i blagoslov i razlog za osudu.
Vladika Atanasije otkriva zbog čega se, kada dođe do ovakvog susreta praznika, ceo bogoslužbeni poredak prilagođava Vaskrsu.
U Patrijaršiji SPC potpisan je Memorandum o osnivanju Univerziteta koji će spojiti teološke studije sa medicinom, pravom, umetnošću i tehničkim naukama, dok je patrijarh srpski poručio da obrazovanje mora da oblikuje i čoveka, a ne samo stručnjaka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
