Uobičajeno je da se Sveta tajna kštenja prima u detinjstvu, ali odrasli koji se nisu ranije krstili mogu to učiniti u bilo kom životnom dobu - uključujući i trudnice.
Krštenje je jedna od sedam svetih tajni u pravoslavnoj crkvi i predstavlja duhovno rođenje čoveka. Kroz čin krštenja, osoba postaje član Crkve, oslobađa se od istočnog greha i prima blagodat Svetog duha. Krštenje se obavlja trostrukim potapanjem u vodu "u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“, što simbolizuje smrt starog čoveka i vaskrsenje u novom životu sa Hristom.
Uobičajeno je da se krštenje obavlja u detinjstvu, ali odrasli koji se nisu ranije krstili mogu to učiniti u bilo kom životnom dobu - uključujući i trudnice.
U pravoslavlju ne postoji zvanična zabrana ili prepreka da se trudnica krsti. Naprotiv, ako žena iskreno želi da se krsti, Crkva će to podržati. Ipak, u nekim sredinama postoji izvesna nedoumica, pa čak i sujeverje koje obeshrabruje trudnice da se krste, zbog raznih narodnih verovanja, a ne crkvenih pravila. Crkva te stavove ne podržava, oni se ne temelje na učenju Svetih otaca, već na običajima koji su često pogrešno protumačeni.
Ako je trudnica u stanju da fizički i duhovno prisustvuje krštenju, nema razloga da se ono odlaže. Krštenje može čak biti duhovno ohrabrenje i blagoslov za majku pred rođenje deteta.
Otac Dragan je jednom prilikom na sajtu "Svetosavlje" objasnio da nekrštena trudna žena i treba da se krsti.
- Naravno da nekrštena trudna žena može i treba da se krsti. Ljude obično zbunjuje činjenica da ima još jedno živo biće sa njom - objasnio je otac Dragan.
Važno je napomenuti da krštenjem trudnice ne dolazi automatski i do krštenja deteta u utrobi. Iako dete nesumnjivo prima blagodati kroz majčin duhovni napredak, sama Sveta Tajna krštenja se prima lično i svesno (u meri u kojoj je to moguće — kod dece kroz kuma i veru roditelja). Dakle, dete će nakon rođenja morati da bude kršteno kao i svako drugo.
- Ne treba to da zbunjuje, jer se krštenje odnosi samo na one koji su rođeni, odnosno krštava se samo onaj čije se ime spominje na krštenju - istakao je otac Dragan.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Ljubav nije samo emocija, već pokretač života, smisao postojanja i temelj svakog zdravog odnosa, bilo da je reč o porodici, prijateljstvu, partnerstvu ili zajednici.
Bog nas kroz ljude podučava.
Svi su stradali zbog Hrista i bili uvenčani vencem slave u vreme cara Dekija.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
Sama reč "krštenje" znači pogruženje i zato Crkva od apostolskih vremena poznaje samo jedan puni i ispravan način vršenja ove Svete tajne.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Srpska pravoslavna parohija Svete Trojice u Kolumbiji bila je svedok snažnog duhovnog preobražaja: mladi ljudi iz Medeljina, zakoračili su u drevnu tradiciju i primili dar Duha Svetoga.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
Protojerej objašnjava kako je strah prerastao u pogrešno tumačenje crkvenih pravila.
Krštenje je početak, temelj, ali ne i završetak duhovnog puta.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Sama reč "krštenje" znači pogruženje i zato Crkva od apostolskih vremena poznaje samo jedan puni i ispravan način vršenja ove Svete tajne.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Pravoslavni vernici slave Svetog Teodosija Velikog po starom kalendaru i Svetu Kseniju Rimljanku po novom. Katolici se sećaju Svetog Franje Saleškog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
