Schutterstock/Mircea Moira Schutterstock/maxim ibragimovAko je krštena trudnica, nije kršteno i dete u njenoj utrobi
Uobičajeno je da se Sveta tajna kštenja prima u detinjstvu, ali odrasli koji se nisu ranije krstili mogu to učiniti u bilo kom životnom dobu - uključujući i trudnice.
Krštenje je jedna od sedam svetih tajni u pravoslavnoj crkvi i predstavlja duhovno rođenje čoveka. Kroz čin krštenja, osoba postaje član Crkve, oslobađa se od istočnog greha i prima blagodat Svetog duha. Krštenje se obavlja trostrukim potapanjem u vodu "u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“, što simbolizuje smrt starog čoveka i vaskrsenje u novom životu sa Hristom.
Uobičajeno je da se krštenje obavlja u detinjstvu, ali odrasli koji se nisu ranije krstili mogu to učiniti u bilo kom životnom dobu - uključujući i trudnice.
U pravoslavlju ne postoji zvanična zabrana ili prepreka da se trudnica krsti. Naprotiv, ako žena iskreno želi da se krsti, Crkva će to podržati. Ipak, u nekim sredinama postoji izvesna nedoumica, pa čak i sujeverje koje obeshrabruje trudnice da se krste, zbog raznih narodnih verovanja, a ne crkvenih pravila. Crkva te stavove ne podržava, oni se ne temelje na učenju Svetih otaca, već na običajima koji su često pogrešno protumačeni.
katerina12605 Schutterstock/New Africa
Ako je krštena trudnica, nije kršteno i dete u njenoj utrobi
Ako je trudnica u stanju da fizički i duhovno prisustvuje krštenju, nema razloga da se ono odlaže. Krštenje može čak biti duhovno ohrabrenje i blagoslov za majku pred rođenje deteta.
Otac Dragan je jednom prilikom na sajtu "Svetosavlje" objasnio da nekrštena trudna žena i treba da se krsti.
- Naravno da nekrštena trudna žena može i treba da se krsti. Ljude obično zbunjuje činjenica da ima još jedno živo biće sa njom - objasnio je otac Dragan.
Važno je napomenuti da krštenjem trudnice ne dolazi automatski i do krštenja deteta u utrobi. Iako dete nesumnjivo prima blagodati kroz majčin duhovni napredak, sama Sveta Tajna krštenja se prima lično i svesno (u meri u kojoj je to moguće — kod dece kroz kuma i veru roditelja). Dakle, dete će nakon rođenja morati da bude kršteno kao i svako drugo.
- Ne treba to da zbunjuje, jer se krštenje odnosi samo na one koji su rođeni, odnosno krštava se samo onaj čije se ime spominje na krštenju - istakao je otac Dragan.
Ljubav nije samo emocija, već pokretač života, smisao postojanja i temelj svakog zdravog odnosa, bilo da je reč o porodici, prijateljstvu, partnerstvu ili zajednici.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
Protojerej Viktor Nikišov objašnjava kako je nastao ovaj običaj, kakve veze ima sa Isusom Hristom i kakvo duhovno značenje ima u pravoslavnoj tradiciji.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
Njihova žitija svedoče o stradanju i nepokolebljivoj vernosti Hristu, a Crkva ih molitveno proslavlja kao primer postojanosti u veri čak i pred najtežim mukama.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Karpa i Papila, Svetu Zlatu Meglensku i Svetu Bosiljku Pasjansku po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Dimitrija. Katolička crkva pominje Svetog Fulka iz Pjaćence i Svetog Dimitrija Sremskog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
Protojerej Viktor Nikišov objašnjava kako je nastao ovaj običaj, kakve veze ima sa Isusom Hristom i kakvo duhovno značenje ima u pravoslavnoj tradiciji.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Nisu se odrekli Hrista ni pred najtežim mukama, a njihovo stradanje za vreme cara Dioklecijana obeležio je događaj koji je mnoge naveo da poveruju u Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
