Bog nas kroz ljude podučava.
Čovek je, po svojoj prirodi, socijalno biće. Rođeni smo da budemo jedni uz druge – da delimo reči, tišine, osmehe i suze. Bez obzira na to koliko ponekad težimo samoći, čoveku je potreban čovek. Nisu svi ljudi koje srećemo tu da nas usreće – ali ni oni koji nas razočaraju nisu greška. I oni su deo šire slike koju ne vidimo odmah, ali koju Bog pažljivo oslikava svakim susretom, svakom emocijom.
U svetu u kom često idealizujemo međuljudske odnose, zaboravljamo da su i razočaranja – lekcije. Neko dolazi u naš život kao svetlost, neko kao senka. I jedno i drugo su neophodni da bismo prepoznali šta nas istinski ispunjava, ali i da bismo postali otporniji, mudriji, dublji.
Božji plan nije uvek put posut ružama. Ponekad nam pošalje ljude koji nas povrede ne zato što želi da patimo, već zato što zna da ćemo kroz tu bol rasti. Rane koje zadobijemo u tim odnosima često postaju mesta gde svetlost najjače prodre. Tamo gde boli – tamo i isceljenje najviše vredi.
Ne možemo birati sve ljude u svom životu. Ali možemo birati da učimo iz svakog susreta. Jer i loši odnosi imaju svoju svrhu – da nas nauče da cenimo dobre. Da nas podsete koliko je dragoceno imati nekog iskrenog uz sebe. I da nas, na kraju, vode ka onome što smo oduvek tražili – mir sa sobom i sa svetom.
Bog nas kroz ljude podučava. Neko je poslat da bude blagoslov, neko da bude izazov. A sve su to putevi ka sopstvenoj celovitosti. Jer bez drugih – ne bismo ni znali ko smo.
Starac Emilijan je govorio da se na ljude, kakvi god bili, nikad ne treba žaliti.
"Onaj ko se žali na ljude oko sebe strada zato što ne razume da su oni pored kojih živi upravno ono što mu je potrebno za isceljenje".
Najpouzdanije svedočanstvo o životu Marije Magdaline daje nam Sveto Jevanđelje, pogotovo što sva četvorica jevanđelista obraćaju pažnju na nju.
Ljubav nije samo emocija, već pokretač života, smisao postojanja i temelj svakog zdravog odnosa, bilo da je reč o porodici, prijateljstvu, partnerstvu ili zajednici.
Svetac je posečen 362. godine.
Službe su iste kao i prethodna dva dana.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Sve što mu je Bog otkrivao primao je u svoje srce i verno prenosio narodu, pozivajući ga na pokajanje, povratak veri i nadi u Božju milost.
Otac Dejan upozorava da mnogi vernici prave grešku očekujući neki natprirodi znak, zbog čega neretko odlažu donošenje važnih odluka.
Uprkos pritiscima tadašnje vlasti i cara Ahava, kao i carice Jezavelje, koja je progonila proroke, Sveti Ilija nije odstupio od istine.
Ova poslastica nekada je često krasila porodične trpeze, a recept koji se prenosio generacijama i danas čuva ukus domaće kuhinje.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Briga je postala stalni saputnik savremenog čoveka, tiha senka koja ga prati i danju i noću.
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Otac Dejan upozorava da mnogi vernici prave grešku očekujući neki natprirodi znak, zbog čega neretko odlažu donošenje važnih odluka.
Uprkos pritiscima tadašnje vlasti i cara Ahava, kao i carice Jezavelje, koja je progonila proroke, Sveti Ilija nije odstupio od istine.
Donosimo celu molitvu jednom od najvećih starozavetnih proroka, kome se pravoslavni vernici vekovima obraćaju tražeći pokajanje, duhovno ukrepljenje, očuvanje vere, ali i Božiju zaštitu od suše, oluja, bolesti i drugih nevolja.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Kako je nastalo verovanje da prorok Ilija upravlja gromovima i munjama i šta o njegovom uznesenju govori Stari zavet.
Donosimo celu molitvu jednom od najvećih starozavetnih proroka, kome se pravoslavni vernici vekovima obraćaju tražeći pokajanje, duhovno ukrepljenje, očuvanje vere, ali i Božiju zaštitu od suše, oluja, bolesti i drugih nevolja.
Biblijski opis ognjenih kola i uznesenja velikog starozavetnog proroka vekovima privlači pažnju vernika: kakvo je to "nebo", gde se nalazi raj i zašto Crkva ovaj događaj vidi kao praobraz Hristovog Vaznesenja?
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
