U zvaničnom izveštaju koji je potpisao direktor Uprave za zdravstvo i higijenu Vatikana, Andrea Arkanđeli, navodi se da je papa već ranije imao ozbiljne zdravstvene probleme: akutnu respiratornu insuficijenciju izazvanu obostranom upalom pluća, bronhiektazije (oštečenja disajnih puteva), povišen krvni pritisak i dijabetes tipa 2.
Tanjug/AP Photo/Kirsty Wigglesworth
Bolnica u kojoj je bio smešten papa Franja
Papa se probudio u šest časova ujutru, a već oko sedam se požalio na naglu slabost. Lekari su odmah posumnjali na moždani udar, prenosi Corriere della Sera.
- Moždani udar je oštećenje mozga uzrokovano poremećajem u cirkulaciji – ili zbog začepljenja, ili pucanja krvnog suda - objašnjava dr Frančeska Romana Pecela, neurolog sa bolnice San Kamilo u Rimu i generalni sekretar Italijanskog udruženja za moždani udar.
U papinom slučaju, smatra se da je u pitanju bio hemoragijski moždani udar – vrsta udara kod kojeg puca krvni sud u mozgu, što često dovodi do brzog pogoršanja stanja i velikog rizika po život u prvom satu.
- Kod ovakvog udara, moždano tkivo se naglo ošteti i svaka sekunda je bitna – što pre reagujete, veće su šanse za oporavak - ističe doktorka.
Papa Franjo, koji je preminuo na Uskršnji ponedeljak u 88. godini života, još za života je detaljno isplanirao jednostavne pogrebne obrede, odričući se nekih složenijih i drevnih rituala koji tradicionalno prate smrt rimskog pontifeksa.
Manje od mesec dana nakon što je preživeo dvostruku upalu pluća, Sveti Otac je preminuo od posledica moždanog udara i srčane insuficijencije. Njegov oproštaj sa Trga Svetog Petra ostaje snažno svedočanstvo vere koja je prevazišla bolest.
U dokumentu koji je napisao dve godine pre smrti, papa Franja ostavio je dirljivu poruku o patnji, miru i molitvi, ali i zamolio da mu grob bude jednostavan, bez ikakvih ukrasa — u jednoj od najznačajnijih bazilika Rima, uz samo jedno ime: „Franciscus“
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Doktor Sergio Alfier potvrdio je da je tokom lečenja u bolnici poglavar katoličke crkve preživeo dva kritična trenutka, kada mu je život bio u opasnosti.
Prema najnovijim medicinskim izveštajima iz Vatikana, papa Franja se oporavlja i više nije u kritičnom stanju. Ipak, još uvek nije poznato kada će biti otpušten iz bolnice.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Jedna jevanđeljska misao, u tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, postaje merilo unutrašnje iskrenosti i granica između ispovedanja i formalnosti.
