Prava molitva ne traži uvek mnogo reči, već čisto i ponizno srce.
Molitva u pravoslavlju predstavlja najdublji izraz čovekovog odnosa sa Bogom. To nije samo izgovaranje reči, već susret, razgovor i zajedništvo sa Stvoriteljem. U molitvi se čovek otvara Bogu, otkriva mu svoje misli, zahvaljuje na darovima, moli za oproštaj i traži snagu da živi po njegovoj volji.
Kroz molitvu, duša se čisti, srce se smiruje, a um zadobija svetlost.
Za pravoslavnog hrišćanina, molitva je temelj duhovnog života. Bez nje, čovek ostaje zatvoren u granicama svoga uma i svojih slabosti. Ona nije samo pobožna obaveza, već živa potreba — kao što telo ne može bez vazduha, tako ni duša ne može bez molitve.
Ona povezuje čoveka sa večnim, nadahnjuje ga ljubavlju, učvršćuje u veri i pomaže mu da prepozna Božju volju u svakodnevnim događajima.
Molitva je prisutna u svakom delu hrišćanskog života: u radosti i u tuzi, u poslu i u odmoru, u trenutku iskušenja i u trenutku mira. Ona prožima sve, jer Bog nije prisutan samo u crkvi, već u svakom trenutku i na svakom mestu gde ga čovek priziva.
Zbog toga su sveti oci učili da se čovek treba truditi da neprestano drži srce u molitvi, makar kratkom, tihom rečenicom upućenom Bogu.
Prava molitva ne traži uvek mnogo reči, već čisto i ponizno srce. Kroz nju čovek ne traži samo ispunjenje svojih želja, već pre svega spasenje, mir i zajedništvo sa Bogom. Zato su mnogi podvižnici govorili da je molitva najmoćnije oružje protiv svakog zla i najuzvišeniji izraz ljubavi prema Bogu.
Upravo zato, svaki pravoslavni hrišćanin treba da započinje i završava svoj dan molitvom, da njome osvećuje svaki posao i svaki trenutak života. Jer kroz molitvu sve postaje smisleno, svaka briga lakša, a svaki trud blagosloven.
Kako je govorio shiiguman Jeronim Sanaksarski:
"Započinješ li bilo koji posao, okreni se ka istoku i pomoli se."
Prava ljubav ne bira kome će biti upućena - ona ljubi i neprijatelja, jer vidi u svakom čoveku ikonu Božiju.
Kroz molitvu, pravoslavni hrišćanin stupa u lični odnos sa Bogom, tražeći ne samo pomoć u teškoćama, već pre svega zajednicu, blizinu i osvećenje duše.
Isus je u deci video uzor vere, nevinosti i potpunog poverenja u Boga, koje je neophodno svakome ko želi da bude deo Carstva Nebeskog.
U pravoslavnoj tradiciji, molitvenik se smatra duhovnim saputnikom svakog vernika.
Prava molitva ne traži uvek mnogo reči, već čisto i ponizno srce.
Jednostavan recept koji spaja tradiciju i brzu pripremu, idealan za sve ukućane, uz tajnu dodatne arome koja čini jelo neodoljivim na svakoj pravoslavnoj slavnoj trpezi.
Na opelu bivšeg košarkaša Mornara, pionira ovog sporta u Baru i uzornog hrišćanina, jeromonah Rafailo i vladika Pajsije govorili su o njegovoj veri, ljubavi prema porodici i neugasloj svetlosti koju je ostavio u zajednici.
Čudesa Svetog velikomučenika Dimitrija, koja je zapisao Ava Justin Popović, i danas svedoče da molitva, pokajanje i blagodat Božja pobeđuju i najtvrđa srca i najmračnija vremena.
U besedi za 22. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako doći do unutrašnjeg mira i osloboditi se briga.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
U trenucima kada nema posla, a srce je teško od brige, molitva Svetog Arsenija Kapadokijskog donosi duhovnu snagu, utehu i nadu svima koji traže novi početak i zaštitu Božiju.
Dva moderna preduzetnika ruše mit da vera i napredak ne idu zajedno — pokazujući kako molitva, poštenje i porodične vrednosti mogu biti temelji i duhovnog i poslovnog uspeha.
U besedi za 22. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako doći do unutrašnjeg mira i osloboditi se briga.
Na današnji dan, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja ovog ugornika Božjeg, pravoslavni vernici pozvani su da mu uzdignu molitvu i zatraže Božju pomoć u nevoljama.
Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.
Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
