Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U danima kada Srpska pravoslavna crkva poziva na mir, pokajanje i zajedništvo, Split je postao svedok nemilog prizora koji je duboko potresao srpsku pravoslavnu zajednicu u Dalmaciji. Napad na učesnike manifestacije „Dani srpske kulture“, u organizaciji Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“, kada je grupa maskiranih mladića nasilno prekinula skup, ostavio je gorak ukus ne samo među pravoslavnim vernicima, već i među svima koji veruju u dostojanstvo čoveka kao ikone Božije.
Reagujući ovim povodom, Eparhija dalmatinska je u svom saopštenju jasno osudila čin mržnje i podsetila da ljubav prema sopstvenom narodu nikada ne sme da se gradi na preziru prema drugome. Crkva, kao čuvar duhovnog identiteta i most između naroda, pozvala je na razumno sagledavanje događaja, naglasivši da prava vera ne poznaje granice mržnje, već samo put pomirenja, razumevanja i poštovanja svakog čoveka, bez obzira na njegovu nacionalnost ili veru.
– Incident koji se dogodio u Splitu, kada je grupa od pedeset maskiranih ljudi nasilno prekinula kulturnu manifestaciju u organizaciji Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“, izazvao je burne reakcije u javnosti i prilično uznemirio srpsku zajednicu – navodi se u saopštenju Eparhije dalmatinske.
U tekstu se dalje ističe da su mnoge ličnosti iz kulturnog i političkog života reagovale, ali da, pored osuda, – nije nedostajalo ni onih koji su napadače podržali.
– Takvi pojedinci, kako se navodi, pokušali su da opravdaju nasilje – govoreći da su „Dani srpske kulture“ direktna provokacija, a da su huligani koji su počinili ovo zlodelo pravi domoljubi koji brane hrvatsku državu i vrednosti na kojima se ona zasniva – navodi se u saopštenju.
Eparhija upozorava da je takav način razmišljanja klasičan primer zamene teza, jer – voleti svoj narod i zemlju ne znači mrzeti one koji ne pripadaju većini, već poštovati bogatstvo raznolikosti koje na ovom području koegzistiraju i prihvatiti činjenicu da nisu svi hrvatski državljani iste nacionalnosti, ali to ne znači da zbog toga manje vole svoj rodni kraj. –
U nastavku se podseća da su tradicija i kultura srpskog naroda u Hrvatskoj utkane u svaki segment njene istorije te da to svedoče viševekovni pravoslavni hramovi i mnoštvo znamenitih Srba koji su ostavili neizbrisiv trag na ovim prostorima.
Eparhija jasno poručuje da istoriju nije moguće prekrojiti, bez obzira na pokušaje da se iz nje izbrišu manjine:
– Koliko god bi neki voleli da tu istoriju prekroje i ispišu neke nove stranice u kojima neće biti mesta za manjine, ostaje nada da će u budućnosti manjina biti upravo oni, ljudi zarobljeni u raljama prošlosti, koji mržnju pravdaju patriotizmom i prizivaju neka prošla, loša vremena.
Posebno zabrinjava, kako se navodi, činjenica da su među učesnicima incidenta pretežno mladi ljudi koji – nemaju nikakve veze sa dešavanjima devedesetih godina, kao sa lanjskim snegom u Splitu i Dalmaciji. – Ova opomena, ističe se, pokazuje da se seme netrpeljivosti prenosi i na generacije koje bi morale da budu oslobođene tereta prošlosti.
Na kraju saopštenja, Eparhija dalmatinska jasno izražava svoj stav:
– Stoga najoštrije osuđujemo ovaj događaj i ovakve incidente, sa nadom da se oni više neće ponoviti i da će država Hrvatska reagovati shodno zakonima, a ne samo tunjavim saopštenjima objavljenim reda radi preko društvenih mreža.
Eparhija je ovim pozivom poslala snažnu poruku ne samo vernicima, nego i društvu u celini, da je jedini put koji vodi napretku onaj utemeljen na istini, pravdi i ljubavi prema bližnjem. Jer, kako nas uči Sveto Jevanđelje, "blaženi su mirotvorci, jer će se sinovima Božijim nazvati."
Stručnjaci iz celog sveta okupili su se da istraže duhovnu i kulturnu baštinu Mediterana, uz neponovljive priče o tradiciji, istoriji i svakodnevici ovog čarobnog prostora.
Vernici su u tišini odali počast mučenicima kusonjskim, stvarajući duboko emotivnu atmosferu koja inspiriše Srbe u Hrvatskoj da čuvaju sećanje svojih predaka.
Na liturgiji u Svetouspenskom manastiru, koju su služili episkopi Konstantin, Nikon i Heruvim, vernici i ugledni predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj doživeli su duhovno osnaženje, jačajući veru, jezik i kulturu.
Mitropolit jasno poručuje da Srpska pravoslavna crkva nije organizator festivala FALIŠ, dok prisustvo moderatora optuženog za neprijateljski stav prema srpskom narodu izaziva oštre reakcije i polemike u medijima.
Hiljade vernika ispunile su hram Svetog Spasa kako bi odale počast novoproslavljenom svetitelju, dok su mitropoliti i episkopi SPC istakli značaj njegovih teoloških dela i neumoran rad na očuvanju pravoslavnog identiteta.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
Mitrovdan je izuzetno poštovana krsna slava u mnogim domovima.
Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Posebno mesto u pravoslavnom shvatanju milostinje zauzima briga o bolesnima i nemoćnima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
U prisustvu velikog broja vernika i sveštenstva, mitropolit kruševački služio je čin velikog osvećenja novog hrama posvećenog Svetoj velikomučenici Nedelji, podignutog trudom i ljubavlju vernog naroda.
U Sabornom hramu Svete Trojice služena je svečana liturgija, prikazan film o istoriji Eparhije, predstavljeno kapitalno izdanje „Šematizam“, a ceo grad disao je u znaku molitve i zahvalnosti.
Izražavajući saučešće, starešina Hrama Uspenja Presvete Bogorodice, protojerej stavrofor Miloš Trišić, poziva na zajedništvo i molitvu za preminule, povređene i sve pogođene ovom strašnom tragedijom.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Posni kolači iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. postaju prava poslastičarska molitva koja okuplja porodicu.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
