Stručnjaci iz celog sveta okupili su se da istraže duhovnu i kulturnu baštinu Mediterana, uz neponovljive priče o tradiciji, istoriji i svakodnevici ovog čarobnog prostora.
U Manastiru Krka održan je međunarodni naučni skup pod nazivom „Mediteranski pejzaž, identitet i život naroda Dalmacije“, u organizaciji Eparhije dalmatinske i Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, uz podršku Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama. Ovaj značajan događaj okupio je stručnjake različitih disciplina kako bi kroz multidisciplinarni pristup produbili razumevanje Mediterana kao kolevke civilizacije, te kulturnog i istorijskog bogatstva Dalmacije.
Foto: SPC
Skup su organizovali Eparhije dalmatinske i Etnografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti, uz podršku Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama
Ideja skupa bila je da se iznova istraže mnogi aspekti Mediterana, koji je kroz vekove povezivao evropske i prekookeanske narode. Tokom skupa su obrađivane teme poput istorije, geografije, demografije i migracija, kao i bogatstvo kulturnog nasleđa, među kojima se izdvajaju arheologija, sakralna arhitektura i narodna kultura. Učesnici su raspravljali o izazovima i prilikama u poljoprivredi, maslinarstvu, stočarstvu, ribarstvu i turizmu, ukazujući na neiscrpan značaj Mediterana za duhovni i materijalni život ljudi koji naseljavaju ove prostore.
U pozdravnoj besedi, mitropolit dalmatinski Nikodim nadahnutim tonom podelio je svoj lični doživljaj Mediterana, govoreći o njemu kao o mestu punom kontrasta.
- Mediteran koga ja pamtim od malih nogu je uvek bio prostor radosti i veselja, često grub i oštar, naizgled bodljikav kao drača, ali u dubini veoma živopisan, lep i mekan. Prepun apsurda, on uvek iznova inspiriše svojom lepotom i slojevitošću - rekao je vladika Nikodim
Foto: SPC
Plenarno predavanje na temu „Mediteran: duh i vreme“ održao je dr Vladimir Roganović, direktor Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama, koji je naglasio simboličku važnost Mediterana kao izvora duhovnosti i kulture.
- Mediteranski duh jedno je od naših ishodišta. Svaki pomen ovog prostora poziva nas na putovanje prema mestu porekla, bilo stvarnom, bilo domaštanom. Posebno su značajni tekstovi nastali na srpskom Mediteranu, koji evociraju minuli svet i daju mu misaonu i emotivnu aktuelnost - rekao je Roganović.
Skup je istakao važnost daljih istraživanja i saradnje stručnjaka, čime se dodatno osvetljava bogatstvo i identitet ovog podneblja. Ovaj događaj nije samo naučna konferencija, već i most koji povezuje prošlost sa sadašnjošću, donoseći dublje razumevanje života i stvaralaštva ljudi Mediterana.
U svojoj besedi posle liturgije, mitropolit dalmatinski Nikodim podsetio je da je po predanju apostol Pavle pohodio dalmatinski kraj i da kao naslednici onih koji su u to davno vreme primili hrišćanstvo od samih apostola, treba da budemo ponosni na tu činjenicu.
Verni narod iz vukovarskog kraja, prisustvovao je liturgiji na praznik Svete prepodobnomučenice Paraskeve, čuvajući tradiciji uz trenutke duhovnog osnaženja i zajedništva koji će im ostati u sećanju.
U drevnom manastiru, zadužbini kneginje Jelene Nemanjić Šubić, vernici će se okupiti iz svih krajeva sveta kako bi zajedno obeležili jedan od najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve, osnažujući vezu s duhovnom i kulturnom baštinom svog naroda.
U drevnoj svetinji, staroj više od šest vekova, hiljade vernika sabralo se da uveliča tradicionalnu manifestaciju, da obnovi svoju veru i pronađe mir, slušajući nadahnutu besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve o preobražaju duše i usklađivanju sa Božjom tvorevinom.
Episkop gornjokarlovački Gerasim služio je liturgiju pod vedrim nebom, blagosiljao slavski kolač i žito, ulivši nadu sabranim vernicima, svedocima snage pravoslavlja koje opstaje u svakom srcu i sećanju, uprkos nepravdama i progonima.
Na četrdesetu godišnjicu završetka gradnje jasenovačkog hrama, koji je nakon skrnavljenja tokom ratnih devedesetih godina obnavljan, sada ponovo osvetljava prošlost i pruža duhovnu utehu svim vernicima, dok se odaje počast nevino stradalim mučenicima.
U besedi za praznik Hristovog Rođenja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi od prestola slave do vitlejemske pećine, pokazujući kako tišina Božića govori o Božijoj ljubavi prema čoveku više nego ijedna reč.
Pravoslavni vernici danas slave Rođenje Gospoda Isusa Hrista - Božić po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sabor Svetog Jovana Krstitelja. Katolici proslavljaju Svetog Rajmunda Penjafortskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U manastiru Lazarice, pred vernim narodom Dalmatinskog Kosova, doskorašnji iskušenik započeo je put monaškog života, zavetujući se na poslušanje, smirenje i neprekidnu borbu sa sobom.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
Hiljade vernika ispunile su hram Svetog Spasa kako bi odale počast novoproslavljenom svetitelju, dok su mitropoliti i episkopi SPC istakli značaj njegovih teoloških dela i neumoran rad na očuvanju pravoslavnog identiteta.
Mitropolit jasno poručuje da Srpska pravoslavna crkva nije organizator festivala FALIŠ, dok prisustvo moderatora optuženog za neprijateljski stav prema srpskom narodu izaziva oštre reakcije i polemike u medijima.
Pred praznik Rođenja Hristovog, poglavar Srpske pravoslavne crkve nas podseća da mir ne dolazi silom, nego iz srca spremnog da oprosti, primi bližnjeg i obnovi zajedništvo, otvarajući prostor za ljubav i jedinstvo u porodici, Crkvi i društvu.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Osvrćući se na Pravednog Josifa, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas u svojoj besedi za 31. utorak po Duhovima podseća kako vera i poslušnost Bogu oblikuju život i donose proslavu onima koji ga slede, čak i u najmračnijim trenucima.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
