Stručnjaci iz celog sveta okupili su se da istraže duhovnu i kulturnu baštinu Mediterana, uz neponovljive priče o tradiciji, istoriji i svakodnevici ovog čarobnog prostora.
U Manastiru Krka održan je međunarodni naučni skup pod nazivom „Mediteranski pejzaž, identitet i život naroda Dalmacije“, u organizaciji Eparhije dalmatinske i Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, uz podršku Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama. Ovaj značajan događaj okupio je stručnjake različitih disciplina kako bi kroz multidisciplinarni pristup produbili razumevanje Mediterana kao kolevke civilizacije, te kulturnog i istorijskog bogatstva Dalmacije.
Foto: SPC
Skup su organizovali Eparhije dalmatinske i Etnografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti, uz podršku Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama
Ideja skupa bila je da se iznova istraže mnogi aspekti Mediterana, koji je kroz vekove povezivao evropske i prekookeanske narode. Tokom skupa su obrađivane teme poput istorije, geografije, demografije i migracija, kao i bogatstvo kulturnog nasleđa, među kojima se izdvajaju arheologija, sakralna arhitektura i narodna kultura. Učesnici su raspravljali o izazovima i prilikama u poljoprivredi, maslinarstvu, stočarstvu, ribarstvu i turizmu, ukazujući na neiscrpan značaj Mediterana za duhovni i materijalni život ljudi koji naseljavaju ove prostore.
U pozdravnoj besedi, mitropolit dalmatinski Nikodim nadahnutim tonom podelio je svoj lični doživljaj Mediterana, govoreći o njemu kao o mestu punom kontrasta.
- Mediteran koga ja pamtim od malih nogu je uvek bio prostor radosti i veselja, često grub i oštar, naizgled bodljikav kao drača, ali u dubini veoma živopisan, lep i mekan. Prepun apsurda, on uvek iznova inspiriše svojom lepotom i slojevitošću - rekao je vladika Nikodim
Foto: SPC
Plenarno predavanje na temu „Mediteran: duh i vreme“ održao je dr Vladimir Roganović, direktor Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama, koji je naglasio simboličku važnost Mediterana kao izvora duhovnosti i kulture.
- Mediteranski duh jedno je od naših ishodišta. Svaki pomen ovog prostora poziva nas na putovanje prema mestu porekla, bilo stvarnom, bilo domaštanom. Posebno su značajni tekstovi nastali na srpskom Mediteranu, koji evociraju minuli svet i daju mu misaonu i emotivnu aktuelnost - rekao je Roganović.
Skup je istakao važnost daljih istraživanja i saradnje stručnjaka, čime se dodatno osvetljava bogatstvo i identitet ovog podneblja. Ovaj događaj nije samo naučna konferencija, već i most koji povezuje prošlost sa sadašnjošću, donoseći dublje razumevanje života i stvaralaštva ljudi Mediterana.
U svojoj besedi posle liturgije, mitropolit dalmatinski Nikodim podsetio je da je po predanju apostol Pavle pohodio dalmatinski kraj i da kao naslednici onih koji su u to davno vreme primili hrišćanstvo od samih apostola, treba da budemo ponosni na tu činjenicu.
Verni narod iz vukovarskog kraja, prisustvovao je liturgiji na praznik Svete prepodobnomučenice Paraskeve, čuvajući tradiciji uz trenutke duhovnog osnaženja i zajedništva koji će im ostati u sećanju.
U drevnom manastiru, zadužbini kneginje Jelene Nemanjić Šubić, vernici će se okupiti iz svih krajeva sveta kako bi zajedno obeležili jedan od najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve, osnažujući vezu s duhovnom i kulturnom baštinom svog naroda.
U drevnoj svetinji, staroj više od šest vekova, hiljade vernika sabralo se da uveliča tradicionalnu manifestaciju, da obnovi svoju veru i pronađe mir, slušajući nadahnutu besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve o preobražaju duše i usklađivanju sa Božjom tvorevinom.
Episkop gornjokarlovački Gerasim služio je liturgiju pod vedrim nebom, blagosiljao slavski kolač i žito, ulivši nadu sabranim vernicima, svedocima snage pravoslavlja koje opstaje u svakom srcu i sećanju, uprkos nepravdama i progonima.
Na četrdesetu godišnjicu završetka gradnje jasenovačkog hrama, koji je nakon skrnavljenja tokom ratnih devedesetih godina obnavljan, sada ponovo osvetljava prošlost i pruža duhovnu utehu svim vernicima, dok se odaje počast nevino stradalim mučenicima.
Uz sasluženje episkopa Alekseja i Nikona, patrijarh Porfirije služio je liturgiju u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, posle čega je svečanim činom rukopoloženja Crkvi podario novog pastira vere.
Otac Aca, kako ga često zovu, prisutan je u životima svojih vernika ne samo tokom liturgije i osveštanja slavskih kolača, već i kad su im potrebni savet, pomoć i podrška.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Mnogi se plaše da nose stvari pokojnika, verujući da one nose lošu energiju. Sveštenik Andrej Efanov razjašnjava ovu dilemu i otkriva šta Crkva zaista kaže o tome.
Uz sasluženje episkopa Alekseja i Nikona, patrijarh Porfirije služio je liturgiju u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, posle čega je svečanim činom rukopoloženja Crkvi podario novog pastira vere.
Na krsnu slavu jedne od najuglednijih medicinskih ustanova u Srbiji, poglavar Srpske pravoslavne crkve uručio visoko crkveno odlikovanje u znak priznanja za požrtvovanu brigu lekara i medicinskog osoblja.
U Parohijskom domu hrama Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve razgovarao je sa uglednim gostom iz Francuske o stradanju srpskog naroda i potrebi međunarodne podrške za očuvanje svetinja na Kosovu i Metohiji.
Medicinski stručnjaci nisu davali nadu, ali vera i molitve Svetom Zosimu donele su isceljenje. Jasna, kojoj su prognozirali najgore, danas stoji kao živi dokaz da su čuda moguća!
Otac Lavrentije bio je i na sceni emisije "Rumani imaju talenat“, žiri mu se zahvalio i objasnio da ih je u trenutku izmestio iz studija, dajući im osećaj kao da su na nekom drugom uzvišenom mestu.
Nekada nezamenjiv na porodičnim trpezama, ovaj starinski specijalitet i danas oduševljava bogatim ukusom i mirisima detinjstva. Donosimo vam originalan recept iz starih beležnica!
Jaki potresi jačine 4,8 stepeni po Rihteru osetili su se širom Halkidikija, Soluna, pa čak i u susednim državama. Nadležne službe su u pripravnosti, dok monasi mirno poručuju: „Uzdamо se u Boga.“
