Stručnjaci iz celog sveta okupili su se da istraže duhovnu i kulturnu baštinu Mediterana, uz neponovljive priče o tradiciji, istoriji i svakodnevici ovog čarobnog prostora.
U Manastiru Krka održan je međunarodni naučni skup pod nazivom „Mediteranski pejzaž, identitet i život naroda Dalmacije“, u organizaciji Eparhije dalmatinske i Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, uz podršku Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama. Ovaj značajan događaj okupio je stručnjake različitih disciplina kako bi kroz multidisciplinarni pristup produbili razumevanje Mediterana kao kolevke civilizacije, te kulturnog i istorijskog bogatstva Dalmacije.
Foto: SPC
Skup su organizovali Eparhije dalmatinske i Etnografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti, uz podršku Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama
Ideja skupa bila je da se iznova istraže mnogi aspekti Mediterana, koji je kroz vekove povezivao evropske i prekookeanske narode. Tokom skupa su obrađivane teme poput istorije, geografije, demografije i migracija, kao i bogatstvo kulturnog nasleđa, među kojima se izdvajaju arheologija, sakralna arhitektura i narodna kultura. Učesnici su raspravljali o izazovima i prilikama u poljoprivredi, maslinarstvu, stočarstvu, ribarstvu i turizmu, ukazujući na neiscrpan značaj Mediterana za duhovni i materijalni život ljudi koji naseljavaju ove prostore.
U pozdravnoj besedi, mitropolit dalmatinski Nikodim nadahnutim tonom podelio je svoj lični doživljaj Mediterana, govoreći o njemu kao o mestu punom kontrasta.
- Mediteran koga ja pamtim od malih nogu je uvek bio prostor radosti i veselja, često grub i oštar, naizgled bodljikav kao drača, ali u dubini veoma živopisan, lep i mekan. Prepun apsurda, on uvek iznova inspiriše svojom lepotom i slojevitošću - rekao je vladika Nikodim
Foto: SPC
Plenarno predavanje na temu „Mediteran: duh i vreme“ održao je dr Vladimir Roganović, direktor Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama, koji je naglasio simboličku važnost Mediterana kao izvora duhovnosti i kulture.
- Mediteranski duh jedno je od naših ishodišta. Svaki pomen ovog prostora poziva nas na putovanje prema mestu porekla, bilo stvarnom, bilo domaštanom. Posebno su značajni tekstovi nastali na srpskom Mediteranu, koji evociraju minuli svet i daju mu misaonu i emotivnu aktuelnost - rekao je Roganović.
Skup je istakao važnost daljih istraživanja i saradnje stručnjaka, čime se dodatno osvetljava bogatstvo i identitet ovog podneblja. Ovaj događaj nije samo naučna konferencija, već i most koji povezuje prošlost sa sadašnjošću, donoseći dublje razumevanje života i stvaralaštva ljudi Mediterana.
U svojoj besedi posle liturgije, mitropolit dalmatinski Nikodim podsetio je da je po predanju apostol Pavle pohodio dalmatinski kraj i da kao naslednici onih koji su u to davno vreme primili hrišćanstvo od samih apostola, treba da budemo ponosni na tu činjenicu.
Verni narod iz vukovarskog kraja, prisustvovao je liturgiji na praznik Svete prepodobnomučenice Paraskeve, čuvajući tradiciji uz trenutke duhovnog osnaženja i zajedništva koji će im ostati u sećanju.
U drevnom manastiru, zadužbini kneginje Jelene Nemanjić Šubić, vernici će se okupiti iz svih krajeva sveta kako bi zajedno obeležili jedan od najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve, osnažujući vezu s duhovnom i kulturnom baštinom svog naroda.
U drevnoj svetinji, staroj više od šest vekova, hiljade vernika sabralo se da uveliča tradicionalnu manifestaciju, da obnovi svoju veru i pronađe mir, slušajući nadahnutu besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve o preobražaju duše i usklađivanju sa Božjom tvorevinom.
Episkop gornjokarlovački Gerasim služio je liturgiju pod vedrim nebom, blagosiljao slavski kolač i žito, ulivši nadu sabranim vernicima, svedocima snage pravoslavlja koje opstaje u svakom srcu i sećanju, uprkos nepravdama i progonima.
Na četrdesetu godišnjicu završetka gradnje jasenovačkog hrama, koji je nakon skrnavljenja tokom ratnih devedesetih godina obnavljan, sada ponovo osvetljava prošlost i pruža duhovnu utehu svim vernicima, dok se odaje počast nevino stradalim mučenicima.
Hiljade vernika ispunile su hram Svetog Spasa kako bi odale počast novoproslavljenom svetitelju, dok su mitropoliti i episkopi SPC istakli značaj njegovih teoloških dela i neumoran rad na očuvanju pravoslavnog identiteta.
Na samo 130 kilometara od Skoplja, sestre manastira Svetog Georgija čuvaju zanat koji se prenosi šapatom – njihove rukotvorine nose najviši poglavari pravoslavnih crkava.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Hiljade vernika ispunile su hram Svetog Spasa kako bi odale počast novoproslavljenom svetitelju, dok su mitropoliti i episkopi SPC istakli značaj njegovih teoloških dela i neumoran rad na očuvanju pravoslavnog identiteta.
Mitropolit jasno poručuje da Srpska pravoslavna crkva nije organizator festivala FALIŠ, dok prisustvo moderatora optuženog za neprijateljski stav prema srpskom narodu izaziva oštre reakcije i polemike u medijima.
Od tihog monaškog postriga u manastiru Krupi do vođenja eparhije u kojoj su nikli deseci novih hramova – mitropolit banatski Nikanor obeležio jubilej koji otkriva priču života posvećenog Bogu i narodu.
Arhiepiskop vršački i mitropolit banatski ove godine slavi pedeset godina od monaškog postriga i četiri decenije episkopske službe, a iza njega je put kroz ratove, izgnanstva, bogoslovije i hiljade duša koje mu duguju duhovno preobraženje.
Hiljade vernika ispunile su hram Svetog Spasa kako bi odale počast novoproslavljenom svetitelju, dok su mitropoliti i episkopi SPC istakli značaj njegovih teoloških dela i neumoran rad na očuvanju pravoslavnog identiteta.
Novoosvećeni hram Svetih Kirila i Metodija postao je simbol zajedništva i duhovnog mosta između naroda, dok patrijarhove reči podsećaju da ljubav nadilazi sve granice.
Arhimandrit Petar uputio snažne reči podrške monaštvu i vernicima Eparhije budimljansko-nikšićke, poručivši da Crkvu Hristovu ne mogu poraziti ni opsade ni medijski progoni.
Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve istakao je da Srbi vekovima nose pečat Hristov i da identitet čuvaju tamo gde grade hramove, poručivši da različitosti nisu povod za razdvajanje, već darovi koji vode ka zajedništvu.
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Uz idejnog tvorca vladiku Ilariona, vladiku Teodosija i akademika Matiju Bećkovića, prva projekcija filma bila je ispunjena molitvom, uzvišenom atmosferom i svedočanstvom o neumornoj ljubavi srpskog naroda prema Kosovu i Metohiji.
U trenucima životnih izazova često se pitamo kome da se obratimo – svešteniku ili psihoterapeutu? Razumevanje njihove uloge može nam pomoći da pronađemo pravi put duhovnog i psihičkog izlečenja.
U svetu punom brzih i popularnih rešenja, samo oni koji hrabro tragaju kroz Hrista mogu otkriti istinsku radost, spasenje i unutrašnju slobodu – a taj put nisu izabrali mnogi. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. ponedeljak po Duhovima, 6. oktobar.
