Stručnjaci iz celog sveta okupili su se da istraže duhovnu i kulturnu baštinu Mediterana, uz neponovljive priče o tradiciji, istoriji i svakodnevici ovog čarobnog prostora.
U Manastiru Krka održan je međunarodni naučni skup pod nazivom „Mediteranski pejzaž, identitet i život naroda Dalmacije“, u organizaciji Eparhije dalmatinske i Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, uz podršku Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama. Ovaj značajan događaj okupio je stručnjake različitih disciplina kako bi kroz multidisciplinarni pristup produbili razumevanje Mediterana kao kolevke civilizacije, te kulturnog i istorijskog bogatstva Dalmacije.
Foto: SPC
Skup su organizovali Eparhije dalmatinske i Etnografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti, uz podršku Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama
Ideja skupa bila je da se iznova istraže mnogi aspekti Mediterana, koji je kroz vekove povezivao evropske i prekookeanske narode. Tokom skupa su obrađivane teme poput istorije, geografije, demografije i migracija, kao i bogatstvo kulturnog nasleđa, među kojima se izdvajaju arheologija, sakralna arhitektura i narodna kultura. Učesnici su raspravljali o izazovima i prilikama u poljoprivredi, maslinarstvu, stočarstvu, ribarstvu i turizmu, ukazujući na neiscrpan značaj Mediterana za duhovni i materijalni život ljudi koji naseljavaju ove prostore.
U pozdravnoj besedi, mitropolit dalmatinski Nikodim nadahnutim tonom podelio je svoj lični doživljaj Mediterana, govoreći o njemu kao o mestu punom kontrasta.
- Mediteran koga ja pamtim od malih nogu je uvek bio prostor radosti i veselja, često grub i oštar, naizgled bodljikav kao drača, ali u dubini veoma živopisan, lep i mekan. Prepun apsurda, on uvek iznova inspiriše svojom lepotom i slojevitošću - rekao je vladika Nikodim
Foto: SPC
Plenarno predavanje na temu „Mediteran: duh i vreme“ održao je dr Vladimir Roganović, direktor Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama, koji je naglasio simboličku važnost Mediterana kao izvora duhovnosti i kulture.
- Mediteranski duh jedno je od naših ishodišta. Svaki pomen ovog prostora poziva nas na putovanje prema mestu porekla, bilo stvarnom, bilo domaštanom. Posebno su značajni tekstovi nastali na srpskom Mediteranu, koji evociraju minuli svet i daju mu misaonu i emotivnu aktuelnost - rekao je Roganović.
Skup je istakao važnost daljih istraživanja i saradnje stručnjaka, čime se dodatno osvetljava bogatstvo i identitet ovog podneblja. Ovaj događaj nije samo naučna konferencija, već i most koji povezuje prošlost sa sadašnjošću, donoseći dublje razumevanje života i stvaralaštva ljudi Mediterana.
U svojoj besedi posle liturgije, mitropolit dalmatinski Nikodim podsetio je da je po predanju apostol Pavle pohodio dalmatinski kraj i da kao naslednici onih koji su u to davno vreme primili hrišćanstvo od samih apostola, treba da budemo ponosni na tu činjenicu.
Verni narod iz vukovarskog kraja, prisustvovao je liturgiji na praznik Svete prepodobnomučenice Paraskeve, čuvajući tradiciji uz trenutke duhovnog osnaženja i zajedništva koji će im ostati u sećanju.
U drevnom manastiru, zadužbini kneginje Jelene Nemanjić Šubić, vernici će se okupiti iz svih krajeva sveta kako bi zajedno obeležili jedan od najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve, osnažujući vezu s duhovnom i kulturnom baštinom svog naroda.
U drevnoj svetinji, staroj više od šest vekova, hiljade vernika sabralo se da uveliča tradicionalnu manifestaciju, da obnovi svoju veru i pronađe mir, slušajući nadahnutu besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve o preobražaju duše i usklađivanju sa Božjom tvorevinom.
Episkop gornjokarlovački Gerasim služio je liturgiju pod vedrim nebom, blagosiljao slavski kolač i žito, ulivši nadu sabranim vernicima, svedocima snage pravoslavlja koje opstaje u svakom srcu i sećanju, uprkos nepravdama i progonima.
Na četrdesetu godišnjicu završetka gradnje jasenovačkog hrama, koji je nakon skrnavljenja tokom ratnih devedesetih godina obnavljan, sada ponovo osvetljava prošlost i pruža duhovnu utehu svim vernicima, dok se odaje počast nevino stradalim mučenicima.
Obnova skita Svetog Vasilija na hilandarskom pristaništu i više od decenije pomoći manastiru Hilandaru bili su među najvažnijim razlozima za odlikovanje Marka Ivića Ordenom Svetog Save.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Na prazničnoj liturgiji vernicima se obratio mitropolit dalmatinski Nikodim, pozvavši ih da ljubav prema Bogu potvrde brigom o bližnjima i da nastave tradiciju svojih predaka.
U dalmatinskom selu u zaleđu Splita, gde su generacije pravoslavnih Srba čuvale svoju veru, vernici su se okupili oko hrama Svete velikomučenice Nedelje.
U manastiru Lazarice, pred vernim narodom Dalmatinskog Kosova, doskorašnji iskušenik započeo je put monaškog života, zavetujući se na poslušanje, smirenje i neprekidnu borbu sa sobom.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
Obnova skita Svetog Vasilija na hilandarskom pristaništu i više od decenije pomoći manastiru Hilandaru bili su među najvažnijim razlozima za odlikovanje Marka Ivića Ordenom Svetog Save.
Najviše crkveno odlikovanje Eparhije šumadijske uručeno je direktoru Instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" u znak zahvalnosti za ljubav prema sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu.
Episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički govorio je na međureligijskom skupu o zaštiti bogomolja i vernika, uputivši poziv na odlučniju borbu protiv mržnje, nasilja i ugrožavanja verskih sloboda.
Kukuruzno brašno, mleko i sitan sir dovoljni su za pripremu jednostavnog jela koje se spremalo kada je crkveni tipik dozvoljavao mrsnu hranu, a neobično ime dobilo je po načinu na koji se brašno ponaša dok se kuva.
Govoreći o Svetom Jovanu Krstitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta čoveka udaljava od Boga i zašto se put ka Hristu ne može otvoriti bez pokajanja i odricanja od sopstvene oholosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Irineja, episkopa Lionskog, po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti prorok Zaharija i pravedna Jelisaveta. Katolička crkva obeležava Svetu Majku Tereziju iz Kalkute, dok je za Jevreje danas Šabat, a muslimani nemaju veliki islamski praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
