SPC/Eparhija osečko-poljska i baranjskaVladika Heruvim
Verni narod iz vukovarskog kraja, prisustvovao je liturgiji na praznik Svete prepodobnomučenice Paraskeve, čuvajući tradiciji uz trenutke duhovnog osnaženja i zajedništva koji će im ostati u sećanju.
Na dan kada se Srpska pravoslavna crkva molitveno seća Svete prepodobnomučenice Paraskeve, u porti Crkve Svete Petke na Dobroj Vodi u Vukovaru, sabrali su se verni iz svih krajeva da zajedno proslave ovaj uzvišeni praznik. Episkop osečko-poljski i baranjski, Heruvim, predvodio je svečanu liturgiju u prisustvu sveštenstva i đakonstva, a njegovom prisustvu i mudrim rečima vernici su doživeli trenutke duhovne inspiracije i zajedništva.
Foto: SPC
Porta Crkve Svete Petke u Vukovaru
Po završetku liturgije, vladika Heruvim je osveštao slavske darove, darujući blagoslov i duhovnu snagu sabranima. Obraćajući se vernom narodu, vladika je istakao duboku pouku koju donosi život prepodobnomučenice Paraskeve:
- Neverovatno žitije i podvig koji svakoga od nas stavlja pred ono iskonsko pitanje šta je to čovek i njegov smisao u ovom svetu. Kroz žitije ove divne svetiteljke možemo uvideti da je jedini smisao životu u Hristu, da trebamo živeti u Crkvi podražavajući Jevanđelje Hristovo - rekao je vladika.
Episkop Heruvim je naglasio da je život u Hristu i život u Crkvi podrazumeva podvig i borbu, ali da nam Bog ne daje breme koje ne možemo izneti. On je govorio o važnosti stvarne vere, koja se ne može svesti samo na reči, već treba da se ogleda u delima. Veru je potrebno živeti, upuštajući se u put ljubavi, mira i sloge sa drugima, baš kao što je to činila prepodobnomučennica Paraskeva.
- Reč ne može biti samo na usnama, nego i u delima. Ako dela nema prazna je i vera, jer to dvoje zajedno preobražavaju čoveka i čine ga boljim. Trebamo biti bolji, u miru i slozi sa drugima. Trebamo da razumemo put prepodobnomučenice Paraskeve, naročito u ovoj molitvenoj dolini gde se oseti i posebno oblikuje naš vapaj Bogu.“, kazao je vladika Heruvim.
Foto: SPC
Vladika Heruvim
Reči vladike Heruvima odjeknule su u srcima prisutnih, ukazujući im na pravi smisao hrišćanskog života – na put krsta i vaskrsenja. Ova svetinja, koja je okupljala ljude, pruža im snagu da se posvete životu u Hristu i da teže pravdi i ljubavi koja dolazi od Boga.
Nakon liturgije, obeležavanje hramovne slave nastavilo se u porti crkve uz radost i trpezu ljubavi, gde su vernici zajedno proslavili ovaj blagosloveni dan, osnaženi verom i zajedništvom.
Protojerej Nikola Pejović je izrazio zahvalnost građanima koji su pribrano reagovali u trenutku incidenta i, kako je rekao, sprečili da dođe do veće tragedije.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Jednostavna, mirisna poslastica koju je mati Atanasija iz manastira Rukumija godinama čuvala – spoj molitve, vina i meda koji daje posebnu radost postu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
U hramu u Bijelom Brdu, mestu koje i danas čuva zavet predaka, episkop osečkopoljski i baranjski predvodio je liturgiju i održao besedu koja osvetljava put kroz tamu savremenog sveta, podsećajući na progon hrišćana i snagu ljubavi kao poslednje bojište dobra.
Svetom liturgijom, akademijom i prisustvom visokih zvanica proslavljen je veliki hrišćanski praznik i 20 godina misije škole koja oblikuje mlade duše u duhu vere, nade i ljubavi.
Liturgija, ispovest i predavanje sveštenika mitropolije zagrebačko-ljubljanske u glavnom gradu Hrvatske otkrili su snagu duhovnog zajedništva i odgovornost Crkve u ostvarivanju Hristovog dela spasenja.
Na praznik Svetog Nikole, episkop osječkopoljski i baranjski služio je liturgiju u hramu posvećenom ovom svecu u selu Jagodnjak, ističući značaj vere, zajedništva i čuda Božje ljubavi.
Protojerej Nikola Pejović je izrazio zahvalnost građanima koji su pribrano reagovali u trenutku incidenta i, kako je rekao, sprečili da dođe do veće tragedije.
U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
Na liturgiji u manastiru Vaskrsenja Hristova u Kaću koju su služili dvojica arhijereja, mlada monahinja dobila ime po Justinu Ćelijskom, a vladika Irinej je sabranima otkrio šta znači istinski monaški put.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
U najmračnije doba sovjetskog progona, kada su im pretili smrt i glad, ocu Pavlu Bojku se, po svedočenju njegovog sina, takođe sveštenika, javio Sveti Nikola, a potom se pojavio tajanstveni starac koji mu je pokazao put spasenja.
Na liturgiji u manastiru Vaskrsenja Hristova u Kaću koju su služili dvojica arhijereja, mlada monahinja dobila ime po Justinu Ćelijskom, a vladika Irinej je sabranima otkrio šta znači istinski monaški put.