Sećajući se nevino postradalih u zločinačkoj akciji „Oluja“, episkop osečkopoljski i baranjski pozvao na praštanje, nadu i oslonac u Hristu, poručujući da se stradanje pretvara u put ka Carstvu Božjem.
Na praznik Svetog proroka Jezekilja, u Sabornom hramu Svetog oca Nikolaja u Vukovaru, služena je sveta Liturgija koju je predvodio episkop osečkopoljski i baranjski g. Heruvim. U liturgijskom sabranju, zajedno s episkopom, sasluživali su sveštenici iz više eparhija, a poseban duhovni pečat ovom bogosluženju dao je parastos nevino postradalim žrtvama tokom vojno-policijske akcije „Oluja“.
Vladika Heruvim obratio se okupljenom narodu ne samo rečima utehe, već i dubokim duhovnim poukama, osvetljavajući suštinu stradanja kao hrišćanskog puta – puta koji ne vodi u beznađe, već ka Hristu.
– Na prvom mestu da zablagodarimo Gospodu za sva dobra koja nam je darovao – poručio je vladika – i da se pomolimo za sve nevino postradale žrtve. Vaskrsenje Hristovo jeste temelj našeg života. Stradanje koje sleduje čoveku nije kraj, već putokaz, znak kretanja ka Carstvu Božjem – kazao je on.
Liturgija i pomen održani su u trenutku dubokog istorijskog i duhovnog sećanja na srpski narod sa Banije, Korduna, Like i Dalmacije, koji je u avgustu 1995. godine prošao kroz jedan od najvećih egzodusa u novijoj istoriji.
– Ovaj parastos jeste simbol i spomen na stradanje našeg naroda, ali i na nadu koja iz tog stradanja vaskrsava – istakao je vladika Heruvim. – Bez obzira na veličinu toga stradanja, koje i danas osećamo, iz prostranstva tuge treba gledati ka Hristu, večnom dobru, svetlosti koja obasjava tamu.
U svojoj nadahnutoj besedi, episkop je govorio o snazi molitve i sabornosti srpskog naroda, koji je u najtežim danima znao da ne uzvraća zlom na zlo.
– Teško bi bilo prebroditi ono što se dogodilo da naš narod nije bio sa Bogom. Uvek smo slušali reči naših predaka da treba oprostiti i da se molimo za one koji čine zlo.
Episkop Heruvim naglasio je da je narod i u najcrnjim danima znao da „put do pobede vodi kroz Hrista, kroz svetlost i istinu, a ne kroz mržnju“. Stradanje krajiškog naroda nazvao je „apokaliptičnim“, ali i „pročišćujućim“, jer kroz bol, ako je praćen verom, čovek postaje svedok Vaskrsenja.
– Da ne zaboravimo sve nevino postradale žrtve koje su pratile tu zlonamernu vojnu operaciju nazvanu „Oluja“, treba biti oprezan da nas sva ova tuga i žalost nipošto ne oslabe i ne pokolebaju. To je naš krst koji nosimo i naš put ka večnosti, koji nas vodi ka Carstvu Božjem. Zato i to stradanje treba razumeti kao simbol našeg vraćanja Hristu, našeg obraćanja i preobraženja u ime Hristovo – poručio je episkop, naglasivši da se i iz tame rađa svetlost Hristova.
– Kao narod prošli smo kroz mnoga iskušenja, ali znali smo da stojimo postojano, nikada ne čineći ono što je suprotno Božjem zakonu – rekao je episkop, istakavši da je upravo vera ono što je duboko ukorenjeno u biću srpskog naroda.
U jednoj od najdubljih poruka liturgijskog dana, vladika Heruvim podvukao je da nevino postradale žrtve nisu samo prošlost, već i putokaz:
– I da je samo jedna – mnogo je. Svaka nevina žrtva je učitelj, svetionik koji nas usmerava ka Bogu. One su naši molitvenici pred prestolom Svevišnjega, da vaskrsnemo u veri, nadi i ljubavi.
U svom završnom blagoslovu, episkop Heruvim je poručio da su ljubav, vera i nada svetionici našeg opstanka, te da ostajemo narod koji ne gubi orijentir ni u najvećim iskušenjima:
– Neka nas Gospod svojom ljubavlju neprestano grli, neka nam svetlost Hristova uvek obasjava put. Tom verom živimo, tom nadom se ispovedamo.
Sabranje u Vukovaru nije bilo samo puki čin sećanja – bilo je živo svedočanstvo da kroz krst dolazi vaskrsenje, da bol rađa smirenje, a vera postaje štit naroda koji i danas stoji na braniku istine, uzdignut ka Carstvu Nebeskom.
Na molitvenom pomenu za 3.267 nevino stradalih Srba iz Srednjeg Podrinja i Birča, patrijarh je poslao snažnu poruku o praštanju, jedinstvu i pobedi dobra nad zlom
U tišini starog groblja, među svećama i molitvama, vernici su se prisetili duhovnog vođe i tragične pogibije 25 meštana u savezničkom bombardovanju 1944. godine.
U trenucima kada je narod ćutao pred svećama za stradale, patrijarh srpski poslao je poruku koja ne ostavlja ravnodušnim – o ljubavi jačoj od osvete, o Hristovom putu kao jedinom odgovoru na iskušenja današnjice i o potrebi da krst ne postane kamen spoticanja, već znak vaskrsenja.
Iz Podgorice je organizovan polazak ispred Srpske kuće.
Američki astronaut Beri -Bač Vilmor opisao je kako je tokom svemirske šetnje doživeo duboko duhovno i religijsko iskustvo - oči u oči sa sobom i veličanstvom Božije tvorevine.
Na praznik Svetog proroka Jezekilja, u crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Velikoj Hoči, mitropolit raško-prizrenski Teososije služio je svetu liturgiju i osvetio novi mozaik.
Zvali su se imenjacima i često razgovarali o svemu.
I dok psiholozi i psihijatri uznemirenost dovode u vezu sa brzim tempom života i stresom koji prate savremenog čoveka, Crkva na ovaj problem gleda kao na znak duhovne praznine.
Upražnjavajući paganske rituale, ljudi čine greh, jer verujući u slučajnost, potire se verovanje u promisao Božju.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Na praznik Svete Marije Magdaline, Eparhija budimljansko-nikšićka proslavila je svoju slavu uz liturgiju, pomen stradalima u akciji „Oluja“ i snažne reči utehe.
U mirnom Banstolu, nedaleko od Sremskih Karlovaca, podignut je jedinstveni pravoslavni hram koji spaja duboku molitvenu tradiciju sa teškom istorijskom uspomenom.
Nova saborska odluka o uklanjanju spomenika s „nepoželjnim porukama“ ponovo ponižava srpsku patnju – smatra mitropolit zvorničko-tuzlanski i upozorava da je ovo nastavak tihe diskriminacije Srba, čak i nakon smrti.
Na praznik Svetog proroka Jezekilja, u crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Velikoj Hoči, mitropolit raško-prizrenski Teososije služio je svetu liturgiju i osvetio novi mozaik.
Na praznik Svete Marije Magdaline, Eparhija budimljansko-nikšićka proslavila je svoju slavu uz liturgiju, pomen stradalima u akciji „Oluja“ i snažne reči utehe.
U mirnom Banstolu, nedaleko od Sremskih Karlovaca, podignut je jedinstveni pravoslavni hram koji spaja duboku molitvenu tradiciju sa teškom istorijskom uspomenom.
Iz Podgorice je organizovan polazak ispred Srpske kuće.
Američki astronaut Beri -Bač Vilmor opisao je kako je tokom svemirske šetnje doživeo duboko duhovno i religijsko iskustvo - oči u oči sa sobom i veličanstvom Božije tvorevine.
Zvali su se imenjacima i često razgovarali o svemu.
On je to objasnio u emisiji "Agape", koja se emitovala na televiziji "Studio B", gde je redovno gostovao i odgovarao na razna pitanja koja muče savremenog čoveka.
Otkrivena zastava iz Drugog svetskog rata u srcu Knjaževca.
Ovo jednostavno i mirisno jelo nosi toplinu doma, mudrost pravoslavne trpeze i blagi ukus posta – vodič korak po korak do savršenog posnog obroka.
Na praznik Svete Marije Magdaline, Eparhija budimljansko-nikšićka proslavila je svoju slavu uz liturgiju, pomen stradalima u akciji „Oluja“ i snažne reči utehe.
U snažnoj besedi, zasnovanoj na rečima iz Jevanđelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se istina o onima koji najviše pričaju – i najviše zavaravaju.
