Na molitvenom pomenu za 3.267 nevino stradalih Srba iz Srednjeg Podrinja i Birča, patrijarh je poslao snažnu poruku o praštanju, jedinstvu i pobedi dobra nad zlom
Srpski narod iz svih krajeva sabrao se danas u Bratuncu, ispred hrama Uspenja Presvete Bogorodice, kako bi se pomolio za svoje nevino postradale sunarodnike. Na molitvenom pomenu sećalo se 3.267 srpskih žrtava iz Srednjeg Podrinja i Birča, stradalih od 1992. do 1995. godine. Vernici iz Srbije, Republike Srpske i rasejanja došli su da im odaju poštu i iznova potvrde da ih narod ne zaboravlja.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Litija je krenula od hrama Uspenja Presvete Bogorodice
Obeležavanje godišnjice stradanja
Obeležavanje ove tužne, ali i svete godišnjice počelo je svetom arhijerejskom liturgijom, koju je služio patrijarh srpski Porfirije. Sasluživali su mu mitropoliti dabrobosanski Hrizostom, zvorničko-tuzlanski Fotije, zahumsko-hercegovački Dimitrije, budimljansko-nikšićki Metodije, episkop valjevski Isihije, kao i mnogobrojno sveštenstvo i sveštenomonaštvo. Bio je to prizor istinske punoće Crkve – kada se narod Božji sabira u molitvi oko svojih pastira, u veri i nadi da smrt nije kraj, već prolazak u život večni.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pomen srpskim žrtvama u Bratuncu
"Mi smo deca Svetog Save"
U svojoj besedi patrijarh Porfirije je podsetio sve sabrane na identitet koji su nam preci ostavili kao zalog i zadatak:
– Mi pravoslavni Srbi dobro znamo ko smo i to ne od juče. Mi pravoslavni Srbi jesmo deca Svetog Save i Sveti Sava je jedamput za svagda odredio smer naše vere, a samim tim i način našeg života. Mi, pravoslavni Srbi, jesmo pravoslavni hrišćani, a to znači da je Jevanđelje Hristovo u temelju našeg života…
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pomen srpskim žrtvama u Bratuncu
Ove reči bile su i opomena i poziv na odgovornost. Jer, kako je patrijarh naglasio, Hristove zapovesti određuju svaki naš odnos – prema porodici, narodu, ali i prema drugima, prema onima koji su drugačiji i prema čitavoj Božjoj tvorevini.
"Ne mrzi brata svoga, nego ljubi ga"
Govoreći o potrebi sloge i praštanja, poglavar Srpske pravoslavne crkve je istakao:
– Da budemo, braćo i sestre, zaista braća i sestre među sobom… Ne mrzi brata svoga, nego ljubi brata svoga! Oprosti bratu svom i sestri svojoj, oprostimo jedni drugima, jer tom rečju i poziva Gospod sve nas u Crkvu.
Kroz suze i tišinu, okupljeni narod slušao je ove reči kao melem na stare i nove rane, kao svetlost u tami sveta u kome mržnja i osveta žele da zavladaju ljudskim srcima.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pomen srpskim žrtvama u Bratuncu
– Ovaj sabor našeg sećanja na sve naše žrtve… neka bude nama, sadašnjem srpskom narodu, na čast, jer ne dozvolismo da nam opet nametnu zaborav i izbrišu pamćenje.
Nakon liturgije, vernici su u dostojanstvenoj litiji došli do bratunačkog groblja, gde je kod centralnog spomen-krsta Patrijarh Porfirije služio parastos zajedno sa arhijerejima i sveštenstvom. Pred senima nevinih stradalnika, Patrijarh je rekao reči koje su duboko odjeknule:
– Ovakva mesta… jesu i treba da budu mesta sabranja i molitve, mesta dubokog promišljanja i praštanja, ali ne i zaborava… Za nas Srbe nikada nisu bila i neće biti povod uzvraćanja merom za meru, neće biti povod za razvijanje koncepta zlopamćenja, osvete i osvetoljubivosti…
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pomen srpskim žrtvama u Bratuncu
Podsetio je prisutne na reči apostola Pavla: „Ne daj da te zlo pobedi, nego zlo pobedi dobrom.“ Sa tim rečima, sabranje je dobilo svoj pravi smisao – da molitva bude spasonosna, a sećanje korisno i na korist duši.
Sabrani u veri i sećanju
Na molitvenom pomenu učestvovali su i najviši predstavnici Republike Srpske i Srbije: predsednik Srpske Milorad Dodik, predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, brojni ministri, predstavnici ambasada Srbije i Ruske Federacije, kao i organizacije proistekle iz Odbrambeno-otadžbinskog rata. Sa njima su bili i potomci stradalih, noseći slike svojih mučenika – sinova, braće, očeva i sestara – dok su suze padale na ikone i na zemlju natopljenu krvlju nevinih.
Na kraju parastosa, patrijarh je uputio molitvenu i smirujuću poruku:
– Da se pomolimo da se više nikada ne dese takva zla kakva su se dogodila u proteklim ratnim sukobima ne samo nama nego bilo kome…
Ove reči bile su kruna dana i sabranja. Jer Hristos, Koga su Srbi u ovom kraju svedočili kroz stradanje, uči nas da nema veće sile od ljubavi i nema većeg blagoslova od oproštaja.
Jer, kako reče patrijarh Porfirije, „ne mrzi brata svoga, nego ljubi ga“ – u tome je pobeda života nad smrću, Hrista nad grehom, ljubavi nad mržnjom.
Arhiepiskop vršački i mitropolit banatski ove godine slavi pedeset godina od monaškog postriga i četiri decenije episkopske službe, a iza njega je put kroz ratove, izgnanstva, bogoslovije i hiljade duša koje mu duguju duhovno preobraženje.
U Sabornom hramu u Kragujevcu služen je pomen blaženopočivšem episkopu šumadijskom Savi, a dirljive besede mitropolita Jovana i oca Zorana Krstića otkrile su kakav je čovek zaista bio i šta je smatrao svojim najvećim odlikovanjem u životu.
Upokojio se dugogodišnji profesor Bogoslovije Svetа Tri Jerarha u manastiru Krki i Karlovačkoj bogosloviji, književnik, istoričar i pedagog Svetozar Borak koji je iza sebe ostavio primer života posvećenog istini, znanju i Hristu.
Mala parohija kod Su-Folsa dočekala je velikog duhovnog vođu, osveštala slavski kolač i još jednom pokazala da srce pravoslavlja kuca snažno i tamo gde Srba jedva ima.
U hramu Uspenja Presvete Bogorodice patrijarh sa arhijerejima u subotu 5. jula služi liturgiju i pomen za hiljade nevino postradalih Srba iz Birča i Srednjeg Podrinja.
Na godišnjem pomenu blaženopočivšem patrijarhu Vikentiju, vernici su se prisetili njegovog teškog života, mudrog vođstva u komunističkim vremenima i nerazjašnjene smrti, koja je ostala tiha tajna srpske crkvene istorije.
Veliki četvrtak obeležila su četiri velika događaja: sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i na kraju njegovo izdajstvo i hapšenje.
Razgovor o regionu, stabilnosti i saradnji otvorio je i pitanje uloge Crkve u savremenim odnosima među državama - može li njen glas da utiče tamo gde politika često nailazi na granice.
Većina vernog naroda misli da zna kako se ponašati, ali tokom velikih praznika, poput Vaskrsa, iznenadi ih koliko detalja propuštaju - od ulaska u hram do pričešća i blagoslova.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poglavar SPC, uz sasluženje mnogobrojnih arhijereja, služio je svetu liturgiju i pomen za 3.267 Srba, a uz verni narod i najviše državne predstavnike, Bratunac je postao mesto molitve i sećanja, gde su tuga i nada preplitali u molitvi za nevine žrtve.
Razgovor o regionu, stabilnosti i saradnji otvorio je i pitanje uloge Crkve u savremenim odnosima među državama - može li njen glas da utiče tamo gde politika često nailazi na granice.
Nakon složene operacije u Istanbulu i nedelja neizvesnosti, paroh iz Pilice pokazao je kako izgleda kada ljubav prema bližnjem preraste u čin koji menja sudbinu, bez očekivanja priznanja i bez zadrške pred ličnim iskušenjem.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Priča o učeniku koji je bio uz Hrista, a potom otišao svojim putem otvara pitanje slobodne volje, slabosti i propuštene prilike za pokajanje, koje i danas izaziva nemir i preispitivanje.
