Na molitvenom pomenu za 3.267 nevino stradalih Srba iz Srednjeg Podrinja i Birča, patrijarh je poslao snažnu poruku o praštanju, jedinstvu i pobedi dobra nad zlom
Srpski narod iz svih krajeva sabrao se danas u Bratuncu, ispred hrama Uspenja Presvete Bogorodice, kako bi se pomolio za svoje nevino postradale sunarodnike. Na molitvenom pomenu sećalo se 3.267 srpskih žrtava iz Srednjeg Podrinja i Birča, stradalih od 1992. do 1995. godine. Vernici iz Srbije, Republike Srpske i rasejanja došli su da im odaju poštu i iznova potvrde da ih narod ne zaboravlja.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Litija je krenula od hrama Uspenja Presvete Bogorodice
Obeležavanje godišnjice stradanja
Obeležavanje ove tužne, ali i svete godišnjice počelo je svetom arhijerejskom liturgijom, koju je služio patrijarh srpski Porfirije. Sasluživali su mu mitropoliti dabrobosanski Hrizostom, zvorničko-tuzlanski Fotije, zahumsko-hercegovački Dimitrije, budimljansko-nikšićki Metodije, episkop valjevski Isihije, kao i mnogobrojno sveštenstvo i sveštenomonaštvo. Bio je to prizor istinske punoće Crkve – kada se narod Božji sabira u molitvi oko svojih pastira, u veri i nadi da smrt nije kraj, već prolazak u život večni.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pomen srpskim žrtvama u Bratuncu
"Mi smo deca Svetog Save"
U svojoj besedi patrijarh Porfirije je podsetio sve sabrane na identitet koji su nam preci ostavili kao zalog i zadatak:
– Mi pravoslavni Srbi dobro znamo ko smo i to ne od juče. Mi pravoslavni Srbi jesmo deca Svetog Save i Sveti Sava je jedamput za svagda odredio smer naše vere, a samim tim i način našeg života. Mi, pravoslavni Srbi, jesmo pravoslavni hrišćani, a to znači da je Jevanđelje Hristovo u temelju našeg života…
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pomen srpskim žrtvama u Bratuncu
Ove reči bile su i opomena i poziv na odgovornost. Jer, kako je patrijarh naglasio, Hristove zapovesti određuju svaki naš odnos – prema porodici, narodu, ali i prema drugima, prema onima koji su drugačiji i prema čitavoj Božjoj tvorevini.
"Ne mrzi brata svoga, nego ljubi ga"
Govoreći o potrebi sloge i praštanja, poglavar Srpske pravoslavne crkve je istakao:
– Da budemo, braćo i sestre, zaista braća i sestre među sobom… Ne mrzi brata svoga, nego ljubi brata svoga! Oprosti bratu svom i sestri svojoj, oprostimo jedni drugima, jer tom rečju i poziva Gospod sve nas u Crkvu.
Kroz suze i tišinu, okupljeni narod slušao je ove reči kao melem na stare i nove rane, kao svetlost u tami sveta u kome mržnja i osveta žele da zavladaju ljudskim srcima.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pomen srpskim žrtvama u Bratuncu
– Ovaj sabor našeg sećanja na sve naše žrtve… neka bude nama, sadašnjem srpskom narodu, na čast, jer ne dozvolismo da nam opet nametnu zaborav i izbrišu pamćenje.
Nakon liturgije, vernici su u dostojanstvenoj litiji došli do bratunačkog groblja, gde je kod centralnog spomen-krsta Patrijarh Porfirije služio parastos zajedno sa arhijerejima i sveštenstvom. Pred senima nevinih stradalnika, Patrijarh je rekao reči koje su duboko odjeknule:
– Ovakva mesta… jesu i treba da budu mesta sabranja i molitve, mesta dubokog promišljanja i praštanja, ali ne i zaborava… Za nas Srbe nikada nisu bila i neće biti povod uzvraćanja merom za meru, neće biti povod za razvijanje koncepta zlopamćenja, osvete i osvetoljubivosti…
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pomen srpskim žrtvama u Bratuncu
Podsetio je prisutne na reči apostola Pavla: „Ne daj da te zlo pobedi, nego zlo pobedi dobrom.“ Sa tim rečima, sabranje je dobilo svoj pravi smisao – da molitva bude spasonosna, a sećanje korisno i na korist duši.
Sabrani u veri i sećanju
Na molitvenom pomenu učestvovali su i najviši predstavnici Republike Srpske i Srbije: predsednik Srpske Milorad Dodik, predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, brojni ministri, predstavnici ambasada Srbije i Ruske Federacije, kao i organizacije proistekle iz Odbrambeno-otadžbinskog rata. Sa njima su bili i potomci stradalih, noseći slike svojih mučenika – sinova, braće, očeva i sestara – dok su suze padale na ikone i na zemlju natopljenu krvlju nevinih.
Na kraju parastosa, patrijarh je uputio molitvenu i smirujuću poruku:
– Da se pomolimo da se više nikada ne dese takva zla kakva su se dogodila u proteklim ratnim sukobima ne samo nama nego bilo kome…
Ove reči bile su kruna dana i sabranja. Jer Hristos, Koga su Srbi u ovom kraju svedočili kroz stradanje, uči nas da nema veće sile od ljubavi i nema većeg blagoslova od oproštaja.
Jer, kako reče patrijarh Porfirije, „ne mrzi brata svoga, nego ljubi ga“ – u tome je pobeda života nad smrću, Hrista nad grehom, ljubavi nad mržnjom.
Arhiepiskop vršački i mitropolit banatski ove godine slavi pedeset godina od monaškog postriga i četiri decenije episkopske službe, a iza njega je put kroz ratove, izgnanstva, bogoslovije i hiljade duša koje mu duguju duhovno preobraženje.
U Sabornom hramu u Kragujevcu služen je pomen blaženopočivšem episkopu šumadijskom Savi, a dirljive besede mitropolita Jovana i oca Zorana Krstića otkrile su kakav je čovek zaista bio i šta je smatrao svojim najvećim odlikovanjem u životu.
Upokojio se dugogodišnji profesor Bogoslovije Svetа Tri Jerarha u manastiru Krki i Karlovačkoj bogosloviji, književnik, istoričar i pedagog Svetozar Borak koji je iza sebe ostavio primer života posvećenog istini, znanju i Hristu.
Mala parohija kod Su-Folsa dočekala je velikog duhovnog vođu, osveštala slavski kolač i još jednom pokazala da srce pravoslavlja kuca snažno i tamo gde Srba jedva ima.
U hramu Uspenja Presvete Bogorodice patrijarh sa arhijerejima u subotu 5. jula služi liturgiju i pomen za hiljade nevino postradalih Srba iz Birča i Srednjeg Podrinja.
Na godišnjem pomenu blaženopočivšem patrijarhu Vikentiju, vernici su se prisetili njegovog teškog života, mudrog vođstva u komunističkim vremenima i nerazjašnjene smrti, koja je ostala tiha tajna srpske crkvene istorije.
Čarls Bačik-Bel, gej anglikanski sveštenik iz Londona, rekao je da je dokument bio zastareo čak i u vreme objavljivanja i da je korišćen da bi se ljudi isključili sa puta rukopoloženja.
Na dan osvećenja hrama miniranog devedesetih, episkop Kirilo poslao snažnu poruku o ljubavi, veri i bratstvu, dok su vernici plakali od radosti pred moštima svetih mučenika.
Samoubistvo 35-godišnjeg italijanskog sveštenika duboko je potreslo katoličku zajednicu i pokrenulo važnu debatu o usamljenosti koju mnogi sveštenici tiho proživljavaju.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Poglavar SPC, uz sasluženje mnogobrojnih arhijereja, služio je svetu liturgiju i pomen za 3.267 Srba, a uz verni narod i najviše državne predstavnike, Bratunac je postao mesto molitve i sećanja, gde su tuga i nada preplitali u molitvi za nevine žrtve.
Na dan osvećenja hrama miniranog devedesetih, episkop Kirilo poslao snažnu poruku o ljubavi, veri i bratstvu, dok su vernici plakali od radosti pred moštima svetih mučenika.
Na praznik Svete dece mučenika, episkop Kirilo pozvao je vernike na smirenje i ljubav, a stradanje srpske dece uporedio s vitlejemskim mučenicima, poručivši da njihova žrtva obavezuje svakog hrišćanina danas.
Građani i Eparhija šabačka šokirani namerom da se porti Pokrovskog hrama promeni namena radi sportsko-rekreativnih sadržaja i nelegalnih objekata – traže hitno povlačenje spornog predloga
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Samoubistvo 35-godišnjeg italijanskog sveštenika duboko je potreslo katoličku zajednicu i pokrenulo važnu debatu o usamljenosti koju mnogi sveštenici tiho proživljavaju.
Tikvice punjene pečurkama i pirinčem donose miris leta i duha, mogu se spremati na ulju ili vodi, a otkrivamo zašto je ovaj recept vekovima ostao neizostavan u pravoslavnim domovima.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je vera u Hrista izvor najdublje radosti i kako nas ta neiskazana uteha nosi kroz sve životne borbe i tuge.
