Na molitvenom pomenu za 3.267 nevino stradalih Srba iz Srednjeg Podrinja i Birča, patrijarh je poslao snažnu poruku o praštanju, jedinstvu i pobedi dobra nad zlom
Srpski narod iz svih krajeva sabrao se danas u Bratuncu, ispred hrama Uspenja Presvete Bogorodice, kako bi se pomolio za svoje nevino postradale sunarodnike. Na molitvenom pomenu sećalo se 3.267 srpskih žrtava iz Srednjeg Podrinja i Birča, stradalih od 1992. do 1995. godine. Vernici iz Srbije, Republike Srpske i rasejanja došli su da im odaju poštu i iznova potvrde da ih narod ne zaboravlja.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Litija je krenula od hrama Uspenja Presvete Bogorodice
Obeležavanje godišnjice stradanja
Obeležavanje ove tužne, ali i svete godišnjice počelo je svetom arhijerejskom liturgijom, koju je služio patrijarh srpski Porfirije. Sasluživali su mu mitropoliti dabrobosanski Hrizostom, zvorničko-tuzlanski Fotije, zahumsko-hercegovački Dimitrije, budimljansko-nikšićki Metodije, episkop valjevski Isihije, kao i mnogobrojno sveštenstvo i sveštenomonaštvo. Bio je to prizor istinske punoće Crkve – kada se narod Božji sabira u molitvi oko svojih pastira, u veri i nadi da smrt nije kraj, već prolazak u život večni.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pomen srpskim žrtvama u Bratuncu
"Mi smo deca Svetog Save"
U svojoj besedi patrijarh Porfirije je podsetio sve sabrane na identitet koji su nam preci ostavili kao zalog i zadatak:
– Mi pravoslavni Srbi dobro znamo ko smo i to ne od juče. Mi pravoslavni Srbi jesmo deca Svetog Save i Sveti Sava je jedamput za svagda odredio smer naše vere, a samim tim i način našeg života. Mi, pravoslavni Srbi, jesmo pravoslavni hrišćani, a to znači da je Jevanđelje Hristovo u temelju našeg života…
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pomen srpskim žrtvama u Bratuncu
Ove reči bile su i opomena i poziv na odgovornost. Jer, kako je patrijarh naglasio, Hristove zapovesti određuju svaki naš odnos – prema porodici, narodu, ali i prema drugima, prema onima koji su drugačiji i prema čitavoj Božjoj tvorevini.
"Ne mrzi brata svoga, nego ljubi ga"
Govoreći o potrebi sloge i praštanja, poglavar Srpske pravoslavne crkve je istakao:
– Da budemo, braćo i sestre, zaista braća i sestre među sobom… Ne mrzi brata svoga, nego ljubi brata svoga! Oprosti bratu svom i sestri svojoj, oprostimo jedni drugima, jer tom rečju i poziva Gospod sve nas u Crkvu.
Kroz suze i tišinu, okupljeni narod slušao je ove reči kao melem na stare i nove rane, kao svetlost u tami sveta u kome mržnja i osveta žele da zavladaju ljudskim srcima.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pomen srpskim žrtvama u Bratuncu
– Ovaj sabor našeg sećanja na sve naše žrtve… neka bude nama, sadašnjem srpskom narodu, na čast, jer ne dozvolismo da nam opet nametnu zaborav i izbrišu pamćenje.
Nakon liturgije, vernici su u dostojanstvenoj litiji došli do bratunačkog groblja, gde je kod centralnog spomen-krsta Patrijarh Porfirije služio parastos zajedno sa arhijerejima i sveštenstvom. Pred senima nevinih stradalnika, Patrijarh je rekao reči koje su duboko odjeknule:
– Ovakva mesta… jesu i treba da budu mesta sabranja i molitve, mesta dubokog promišljanja i praštanja, ali ne i zaborava… Za nas Srbe nikada nisu bila i neće biti povod uzvraćanja merom za meru, neće biti povod za razvijanje koncepta zlopamćenja, osvete i osvetoljubivosti…
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pomen srpskim žrtvama u Bratuncu
Podsetio je prisutne na reči apostola Pavla: „Ne daj da te zlo pobedi, nego zlo pobedi dobrom.“ Sa tim rečima, sabranje je dobilo svoj pravi smisao – da molitva bude spasonosna, a sećanje korisno i na korist duši.
Sabrani u veri i sećanju
Na molitvenom pomenu učestvovali su i najviši predstavnici Republike Srpske i Srbije: predsednik Srpske Milorad Dodik, predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, brojni ministri, predstavnici ambasada Srbije i Ruske Federacije, kao i organizacije proistekle iz Odbrambeno-otadžbinskog rata. Sa njima su bili i potomci stradalih, noseći slike svojih mučenika – sinova, braće, očeva i sestara – dok su suze padale na ikone i na zemlju natopljenu krvlju nevinih.
Na kraju parastosa, patrijarh je uputio molitvenu i smirujuću poruku:
– Da se pomolimo da se više nikada ne dese takva zla kakva su se dogodila u proteklim ratnim sukobima ne samo nama nego bilo kome…
Ove reči bile su kruna dana i sabranja. Jer Hristos, Koga su Srbi u ovom kraju svedočili kroz stradanje, uči nas da nema veće sile od ljubavi i nema većeg blagoslova od oproštaja.
Jer, kako reče patrijarh Porfirije, „ne mrzi brata svoga, nego ljubi ga“ – u tome je pobeda života nad smrću, Hrista nad grehom, ljubavi nad mržnjom.
Arhiepiskop vršački i mitropolit banatski ove godine slavi pedeset godina od monaškog postriga i četiri decenije episkopske službe, a iza njega je put kroz ratove, izgnanstva, bogoslovije i hiljade duša koje mu duguju duhovno preobraženje.
U Sabornom hramu u Kragujevcu služen je pomen blaženopočivšem episkopu šumadijskom Savi, a dirljive besede mitropolita Jovana i oca Zorana Krstića otkrile su kakav je čovek zaista bio i šta je smatrao svojim najvećim odlikovanjem u životu.
Upokojio se dugogodišnji profesor Bogoslovije Svetа Tri Jerarha u manastiru Krki i Karlovačkoj bogosloviji, književnik, istoričar i pedagog Svetozar Borak koji je iza sebe ostavio primer života posvećenog istini, znanju i Hristu.
Mala parohija kod Su-Folsa dočekala je velikog duhovnog vođu, osveštala slavski kolač i još jednom pokazala da srce pravoslavlja kuca snažno i tamo gde Srba jedva ima.
U hramu Uspenja Presvete Bogorodice patrijarh sa arhijerejima u subotu 5. jula služi liturgiju i pomen za hiljade nevino postradalih Srba iz Birča i Srednjeg Podrinja.
Na godišnjem pomenu blaženopočivšem patrijarhu Vikentiju, vernici su se prisetili njegovog teškog života, mudrog vođstva u komunističkim vremenima i nerazjašnjene smrti, koja je ostala tiha tajna srpske crkvene istorije.
Mitropolit niški Arsenije predvodio liturgijsko sabranje uz trokratni litijski hod, dok su vernici iz cele zemlje doživeli čudesni duh zadužbine Svetog despota Stefana Lazarevića.
Pravoslavni svetitelji i starci otkrivaju da usamljenost nije fizička odsutnost drugih, već praznina duše koju jedino Božja Milost može ispuniti, dok molitva i unutrašnji mir pretvaraju samoću u duhovnu snagu.
Skromni sastojci pretvaraju se u kremasto čudo – otkrijte recept koji monasi pripremaju u vreme posta, a koji će postati omiljeni desert i u vašem domu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na proročanstvo Isaije o svetu bez rata i poziva svakog vernika da preobrazi strasti u ljubav, stid u pokajanje i duhovnu borbu u seme unutrašnjeg mira.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Poglavar SPC, uz sasluženje mnogobrojnih arhijereja, služio je svetu liturgiju i pomen za 3.267 Srba, a uz verni narod i najviše državne predstavnike, Bratunac je postao mesto molitve i sećanja, gde su tuga i nada preplitali u molitvi za nevine žrtve.
Mitropolit niški Arsenije predvodio liturgijsko sabranje uz trokratni litijski hod, dok su vernici iz cele zemlje doživeli čudesni duh zadužbine Svetog despota Stefana Lazarevića.
Na liturgiji u Svetouspenskom manastiru, koju su služili episkopi Konstantin, Nikon i Heruvim, vernici i ugledni predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj doživeli su duhovno osnaženje, jačajući veru, jezik i kulturu.
Na Preobraženje Gospodnje pre tri decenije, omiljeni duhovni vođa je u svojim molitvama i opomenama ukazao na snagu vere, mira i odanosti Bogu, ostavljajući poruku koja i danas inspiriše pravoslavne vernike u svetu punom izazova.
U manastiru Kovilj snimljeni prvi kadrovi antiratne drame Dragoljuba Elčića po scenariju Željka Pržulja, nastale po „Dnevniku ratnog hirurga“ dr Miodraga Lazića, uz podršku Srpske pravoslavne crkve i Filmskog centra Srbije.
