Poglavar SPC, uz sasluženje mnogobrojnih arhijereja, služio je svetu liturgiju i pomen za 3.267 Srba, a uz verni narod i najviše državne predstavnike, Bratunac je postao mesto molitve i sećanja, gde su tuga i nada preplitali u molitvi za nevine žrtve.
U danu kada se sećamo onih koji su svoje živote izgubili u srednjem Podrinju, na 32. godišnjicu stradanja Srba, Bratunac je bio mesto molitve i zajedničkog pomena. Svetu liturgiju i pomen služio je patrijarh srpski Porfirije, okupljajući mnogobrojne arhijereje, verni narod, kao i najviše državne predstavnike Republike Srbije i Republike Srpske. Bogosluženje je održano u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Bratuncu, nakon čega su kolone okupljenih krenule u litiju do gradskog i vojničkog groblja, gde je održan pomen žrtvama.
SPC
Poglavar SPC, patrijarh Porfirije
Patrijarh Porfirije, sa dubokim osećajem za bol i patnju koje nosi ova godišnjica, izrekao je reči koje su odzvanjale srcima svih prisutnih:
- Braćo i sestre, sa verom u Boga sabrali smo se danas na ovu svetu liturgiju u mnogostradalnom Bratuncu, u predivnom kraju, u Dabrobosanskoj mitropoliji, ali u krajevima i u mestima koja su nekada bila deo drevne Mitropolije zvorničko-srebreničke, koji imaju svoj koren i svoj početak još u 13. veku. Ta Mitropolija zvorničko-srebrenička se protezala sve do Užica, pokazujući na taj način, kao i mnoge druge mitropolije, eparhije i Crkve uostalom, da u Crkvi i u njenoj prirodi ne postoje granice koje mogu da podele suštinu i da je Crkva jedna i jedinstvena.
U nastavku svoje besede, patrijarh je govorio o bolu koji osećamo pred oltarom mučenika:
- Šta ćemo sa bolom koji osećamo danas pred ovim oltarom naših mučenika? Zar bol svakog čoveka, bio on hrišćanin, musliman, agnostik, ili nešto drugo, nije teret koji razdire u jednakoj meri svaku dušu ljudsku? Otud znamo da isti bol osećaju i naše komšije i da nam je zajednički imenilac tuga. Time su sve nevine žrtve dostojne molitve i svaka ima ime i prezime. A ime i prezime ne označava granicu bola! Zato nam ni na kraj pameti nije da potcenjujemo ili umanjujemo žrtve drugih naroda. Naprotiv, Bog nam je svedok da se, kao pravoslavni hrišćani, klanjamo pred svakom nedužnom žrtvom, jer je jednako vredna i sveta i dostojna molitve, bilo da je bošnjačka, hrvatska ili srpska.
SPC
Patrijarh Porfirije
Sećajući se prošlogodišnjeg pomena, patrijarh je podsetio na majku Dobrinu, koja je u ruci držala lobanju svog sina Živana:
- Govorio sam prošle godine o majci Dobrini koja u ruci drži lobanju svoga sina Živana. Njen krik se i danas prolama nad ovim mučeničkim prostorima. Dobrina je majka mučenica. Sve majke koje su izgubile svoju decu, mučenice su. Ponoviću i ponavljaću stalno da niko nema ekskluzivno i izuzetno pravo na bol! Bol ne boli više ili manje zavisno od imena! Bol razara i Safetovu i Živanovu majku!
Pomen se završio rečima Svetog vladike Nikolaja, u molitvi Hristu vaskrslom:
- Zato ostajući u blagoslovenoj atmosferi molitve, u ime svih majki naših nevinih žrtava, zavapimo rečima svetog vladike Nikolaja, jedinom Pobeditelju smrti i besmisla: O, Vaskrsli Hriste, o Care careva, utri nam suze, primi srpske žrtve, gde se večno živi i večno se peva! Amin. Neka je večan pomen svim nevino postradalima u Srednjem Podrinju i Birču. Hristos vaskrse . rekao je patrijarh Porfirije u svojoj besedi.
U ovim rečima, kao i u samom činu bogosluženja, odražava se duboka vera i saosećanje za sve nevine žrtve, čiji su životi urezani u kolektivno sećanje srpskog naroda. Bratunac je tako, na ovaj dan, postao mesto gde se tuga i nada prepliću, gde se molitvom iznad bola uzdiže vera u večni život i božansku pravdu.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije – emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U Sabornoj crkvi u Beogradu održan je pomen stradalima u Martovskom pogromu 2004. godine, a episkop toplički Petar uputio je snažnu poruku o veri, sećanju i nadi u vaskrsenje.
Oni pred kojima se mi, mirjani, ispovedamo, sabrali su se u hramu Svetog Simeona Mirotočivog, gde su učestvovali u liturgiji i Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, uz molitveno prisustvo patrijarha Porfirija.
U malom hramu Svetog Save na Vračaru, u prisustvu episkopa i sveštenstva, osvećeni su antiminsi za beogradske crkve, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio vernike na snagu vere i put ka Bogu.
Uz sasluženje episkopa Alekseja i Nikona, patrijarh Porfirije služio je liturgiju u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, posle čega je svečanim činom rukopoloženja Crkvi podario novog pastira vere.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije – emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Poseta lavri Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji svedočanstvo je žive duhovne veze Srpske pravoslavne crkve sa svetim mestima Hristovog života, stradanja i vaskrsenja.
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
Protojerej stavrofor Branko Tapušković kaže da je ovaj krst u 13. podgoričku parohiju stigao zahvaljujući ljubavi i dobroti episkopa pakračko-slavonskog Jovana.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
