POSLE LITURGIJE I POMENA STRADALIM SRBIMA SREDNJEG PODRINJA, PATRIJARH PORFIRIJE PORUČIO: Bol ne boli više ili manje zavisno od imena!

U danu kada se sećamo onih koji su svoje živote izgubili u srednjem Podrinju, na 32. godišnjicu stradanja Srba, Bratunac je bio mesto molitve i zajedničkog pomena. Svetu liturgiju i pomen služio je patrijarh srpski Porfirije, okupljajući mnogobrojne arhijereje, verni narod, kao i najviše državne predstavnike Republike Srbije i Republike Srpske. Bogosluženje je održano u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Bratuncu, nakon čega su kolone okupljenih krenule u litiju do gradskog i vojničkog groblja, gde je održan pomen žrtvama.

SPC

 

Patrijarh Porfirije, sa dubokim osećajem za bol i patnju koje nosi ova godišnjica, izrekao je reči koje su odzvanjale srcima svih prisutnih:

- Braćo i sestre, sa verom u Boga sabrali smo se danas na ovu svetu liturgiju u mnogostradalnom Bratuncu, u predivnom kraju, u Dabrobosanskoj mitropoliji, ali u krajevima i u mestima koja su nekada bila deo drevne Mitropolije zvorničko-srebreničke, koji imaju svoj koren i svoj početak još u 13. veku. Ta Mitropolija zvorničko-srebrenička se protezala sve do Užica, pokazujući na taj način, kao i mnoge druge mitropolije, eparhije i Crkve uostalom, da u Crkvi i u njenoj prirodi ne postoje granice koje mogu da podele suštinu i da je Crkva jedna i jedinstvena.

U nastavku svoje besede, patrijarh je govorio o bolu koji osećamo pred oltarom mučenika:

- Šta ćemo sa bolom koji osećamo danas pred ovim oltarom naših mučenika? Zar bol svakog čoveka, bio on hrišćanin, musliman, agnostik, ili nešto drugo, nije teret koji razdire u jednakoj meri svaku dušu ljudsku? Otud znamo da isti bol osećaju i naše komšije i da nam je zajednički imenilac tuga. Time su sve nevine žrtve dostojne molitve i svaka ima ime i prezime. A ime i prezime ne označava granicu bola! Zato nam ni na kraj pameti nije da potcenjujemo ili umanjujemo žrtve drugih naroda. Naprotiv, Bog nam je svedok da se, kao pravoslavni hrišćani, klanjamo pred svakom nedužnom žrtvom, jer je jednako vredna i sveta i dostojna molitve, bilo da je bošnjačka, hrvatska ili srpska.

SPC

 

Sećajući se prošlogodišnjeg pomena, patrijarh je podsetio na majku Dobrinu, koja je u ruci držala lobanju svog sina Živana:

- Govorio sam prošle godine o majci Dobrini koja u ruci drži lobanju svoga sina Živana. Njen krik se i danas prolama nad ovim mučeničkim prostorima. Dobrina je majka mučenica. Sve majke koje su izgubile svoju decu, mučenice su. Ponoviću i ponavljaću stalno da niko nema ekskluzivno i izuzetno pravo na bol! Bol ne boli više ili manje zavisno od imena! Bol razara i Safetovu i Živanovu majku!

 

Pomen se završio rečima Svetog vladike Nikolaja, u molitvi Hristu vaskrslom:

- Zato ostajući u blagoslovenoj atmosferi molitve, u ime svih majki naših nevinih žrtava, zavapimo rečima svetog vladike Nikolaja, jedinom Pobeditelju smrti i besmisla: O, Vaskrsli Hriste, o Care careva, utri nam suze, primi srpske žrtve, gde se večno živi i večno se peva! Amin. Neka je večan pomen svim nevino postradalima u Srednjem Podrinju i Birču. Hristos vaskrse . rekao je patrijarh Porfirije u svojoj besedi.

U ovim rečima, kao i u samom činu bogosluženja, odražava se duboka vera i saosećanje za sve nevine žrtve, čiji su životi urezani u kolektivno sećanje srpskog naroda. Bratunac je tako, na ovaj dan, postao mesto gde se tuga i nada prepliću, gde se molitvom iznad bola uzdiže vera u večni život i božansku pravdu.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara