Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
Ponekad se najdublje istine pojavljuju ne kao odgovori, već kao tiha pitanja upućena našem srcu. Dok vernici tragaju za mestima koja čuvaju sećanje na Božje čudo, postoji nešto što se ne može videti putničkim okom niti dotaći rukom. To je trenutak kada čovek odlučuje da se pogleda iznutra — bez izgovora i bez bekstva.
– Mnogi hrišćani teže da dođu do reke Jordan i da se u njoj okupaju. Ali koliko god puta da se okupamo u Jordanu, koliko god flaša svete vode da popijemo, ako se ne pokajemo, nećemo biti spašeni. Jordan je u blizini, to je pokajanje – uči nas starac Jefrem Filotejski i Arizonski.
Ove reči skidaju veo sa jedne od najskrivenijih istina duhovnog života: spasenje ne počinje tamo gde hodamo, već tamo gde pristajemo da se promenimo. Reka Jordan nije samo geografska tačka; to je trenutak unutrašnjeg raskršća, gde biramo iskrenost pred Bogom. Pokajanje postaje najsvetlija voda kojoj treba prići - unutrašnje očišćenje koje prethodi svakom drugom duhovnom koraku.
Voda Jordana pokazuje put, ali samo iskreno kajanje otvara vrata unutrašnje čistoće. Onaj koji se odvaži da zaroni u sopstveno pokajanje otkriva istinsku duhovnu snagu, a zatim pravi korak ka Carstvu Božjem. Svaki dan počinje priznanjem svojih slabosti i grehova, iskrenom molitvom i trudom za duhovni rast, i upravo u tome leži snaga i pouka starca Jefrema Filotejskog.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 269 (4,1-12)
1. A nadalje, braćo, molimo vas i savetujemo u Gospodu Isusu, da kao što primiste od nas: kako vam se valja vladati i Bogu ugađati, da još više napredujete. 2. Jer znate kakve vam pouke dadosmo kroz Gospoda Isusa. 3. Jer je ovo volja Božija: svetost vaša, da se čuvate od bluda, 4. i svaki od vas da zna držati svoje telo u svetosti i u časti,
5. a ne u strasnoj želji, kao i neznabošci koji ne poznaju Boga; 6. i da niko ne prestupa i ne šteti brata svoga u svemu tome, jer je Gospod osvetnik za sve to, kao što vam i pre rekosmo i svedočismo. 7. Jer nas ne prizva Bog na nečistotu, nego u svetost. 8. Koji, dakle, odbacuje, ne odbacuje čoveka nego Boga, koji je i dao Svetoga Duha svoga vama. 9. A o bratoljublju ne treba da vam se piše, jer ste sami od Boga naučeni da se ljubite među sobom,
10. jer vi to i činite prema svoj braći po celoj Makedoniji. Ali vas molimo, braćo, da još obilnije činite, 11. i da se usrdno starate da živite mirno, i da gledate svoja posla, i da radite svojim sopstvenim rukama, kako vam zapovedismo; 12. da se vladate pošteno prema onima što su izvan, i da vam ništa ne treba.
Jevanđelje po Luki, začalo 61. (11,42-46)
42. Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i rute i od svakoga povrća, a obilazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo činiti i ono ne izostavljati. 43. Teško vama farisejima što volite začelja po sinagogama i pozdrave na trgovima. 44. Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što ste kao neprimetni grobovi, te ljudi po njima odozgo gaze a ne znaju. 45. A neki od zakonika odgovarajući reče mu: „Učitelju, govoreći to i nas vređaš.” 46. A on reče: „Teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena teška za nošenje, a vi ni jednim prstom svojim nećete da se prihvatite bremena.”
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Veliki duhovnik 20. veka podseća da prava hrabrost i uspeh ne dolaze iz pohvala, već iz Božije milosti i sposobnosti da dete nauči da traži pomoć Boga u svakom koraku svog života.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
Potpisi mitropolita Joanikija i predsednika opštine Nikole Jovanovića otvorili su put projektu koji spaja predanje i savremeni razvoj, uz planiranu donaciju od milion evra, izradu dokumentacije i uređenje prostora za buduću svetinju.
Policija u Hesenu intenzivno prikuplja informacije i dokaze koji bi rasvetlili ovaj slučaj.
U vreme cara Teodosija 381. godine, njegove mošti prenesene su u Carigrad, a 1236. u Veneciju, gde se i sad nalaze.
Tokom inicijative Red Week biće ukazano na zabrinjavajući porast pritisaka koje trpi preko 400 miliona hrišćana širom sveta.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.
Potpisi mitropolita Joanikija i predsednika opštine Nikole Jovanovića otvorili su put projektu koji spaja predanje i savremeni razvoj, uz planiranu donaciju od milion evra, izradu dokumentacije i uređenje prostora za buduću svetinju.
U duhovnoj svetlosti i molitvi, među vernicima i sestrinstvom manastira koji je zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana iz 14. veka.
U Sabornom hramu i na svečanoj akademiji otvorena su ključna pitanja o strpljenju, veri i duhovnom identitetu, uz prisustvo najviših predstavnika crkvenog i javnog života.
Tokom liturgije sa arhijerejima iz Gruzije na Staroj Bežaniji, poglavar SPC ogolio je duhovne zamke savremenog čoveka, upozorio na strasti koje razaraju slobodu i jasno poručio šta je smisao vere.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
On je znak ljubavi, žrtve i vaskrsenja, ali i podsetnik na poziv svakog vernika da svoj život ispuni smirenjem, strpljenjem i nadom.
Jedna izgovorena reč može delovati zastrašujuće, ali Crkva nas uči da samo greh ima stvarnu moć – pokajanje, Ispovest i život u Tajnama čine svaku dušu nepobedivom pod Božijom zaštitom.
Dvadeset pet godina vežbe i dar za ukrašavanje učinili su da jedan kolač postane simbol čuvanja tradicije.
