Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
Ponekad se najdublje istine pojavljuju ne kao odgovori, već kao tiha pitanja upućena našem srcu. Dok vernici tragaju za mestima koja čuvaju sećanje na Božje čudo, postoji nešto što se ne može videti putničkim okom niti dotaći rukom. To je trenutak kada čovek odlučuje da se pogleda iznutra — bez izgovora i bez bekstva.
– Mnogi hrišćani teže da dođu do reke Jordan i da se u njoj okupaju. Ali koliko god puta da se okupamo u Jordanu, koliko god flaša svete vode da popijemo, ako se ne pokajemo, nećemo biti spašeni. Jordan je u blizini, to je pokajanje – uči nas starac Jefrem Filotejski i Arizonski.
Ove reči skidaju veo sa jedne od najskrivenijih istina duhovnog života: spasenje ne počinje tamo gde hodamo, već tamo gde pristajemo da se promenimo. Reka Jordan nije samo geografska tačka; to je trenutak unutrašnjeg raskršća, gde biramo iskrenost pred Bogom. Pokajanje postaje najsvetlija voda kojoj treba prići - unutrašnje očišćenje koje prethodi svakom drugom duhovnom koraku.
Voda Jordana pokazuje put, ali samo iskreno kajanje otvara vrata unutrašnje čistoće. Onaj koji se odvaži da zaroni u sopstveno pokajanje otkriva istinsku duhovnu snagu, a zatim pravi korak ka Carstvu Božjem. Svaki dan počinje priznanjem svojih slabosti i grehova, iskrenom molitvom i trudom za duhovni rast, i upravo u tome leži snaga i pouka starca Jefrema Filotejskog.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 269 (4,1-12)
1. A nadalje, braćo, molimo vas i savetujemo u Gospodu Isusu, da kao što primiste od nas: kako vam se valja vladati i Bogu ugađati, da još više napredujete. 2. Jer znate kakve vam pouke dadosmo kroz Gospoda Isusa. 3. Jer je ovo volja Božija: svetost vaša, da se čuvate od bluda, 4. i svaki od vas da zna držati svoje telo u svetosti i u časti,
5. a ne u strasnoj želji, kao i neznabošci koji ne poznaju Boga; 6. i da niko ne prestupa i ne šteti brata svoga u svemu tome, jer je Gospod osvetnik za sve to, kao što vam i pre rekosmo i svedočismo. 7. Jer nas ne prizva Bog na nečistotu, nego u svetost. 8. Koji, dakle, odbacuje, ne odbacuje čoveka nego Boga, koji je i dao Svetoga Duha svoga vama. 9. A o bratoljublju ne treba da vam se piše, jer ste sami od Boga naučeni da se ljubite među sobom,
10. jer vi to i činite prema svoj braći po celoj Makedoniji. Ali vas molimo, braćo, da još obilnije činite, 11. i da se usrdno starate da živite mirno, i da gledate svoja posla, i da radite svojim sopstvenim rukama, kako vam zapovedismo; 12. da se vladate pošteno prema onima što su izvan, i da vam ništa ne treba.
Jevanđelje po Luki, začalo 61. (11,42-46)
42. Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i rute i od svakoga povrća, a obilazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo činiti i ono ne izostavljati. 43. Teško vama farisejima što volite začelja po sinagogama i pozdrave na trgovima. 44. Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što ste kao neprimetni grobovi, te ljudi po njima odozgo gaze a ne znaju. 45. A neki od zakonika odgovarajući reče mu: „Učitelju, govoreći to i nas vređaš.” 46. A on reče: „Teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena teška za nošenje, a vi ni jednim prstom svojim nećete da se prihvatite bremena.”
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Veliki duhovnik 20. veka podseća da prava hrabrost i uspeh ne dolaze iz pohvala, već iz Božije milosti i sposobnosti da dete nauči da traži pomoć Boga u svakom koraku svog života.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Liturgiju su služili vladike Isihije i Kirilo, a verni narod u hrvatskoj prestonici dobio je mogućnost molitvenog poklonjenja svetim moštima Svetog vladike Nikolaja i Svetog Justina Ćelijskog.
Govoreći nad odrom upokojene monahinje, arhiepiskop šumadijski podsetio je na njen podvig, šest i po decenija provedenih u monaškom činu i pozvao okupljene na molitvu, pokajanje i pripremu za susret sa Gospodom.
Sve nevolje prihvatao je Hrista radi, ne odričući se vere koju je ispovedao.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Vreme je dar koji čovek dobija od Boga, a način na koji ga koristi govori mnogo o njegovom životu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je kako da se spasemo od najveće opasnosti u životu – kroz jedan vrlo praktičan savet.
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
Reči velikog svetitelja otkrivaju zašto je prvi korak u svetinju važniji nego što nam se čini.
Liturgiju su služili vladike Isihije i Kirilo, a verni narod u hrvatskoj prestonici dobio je mogućnost molitvenog poklonjenja svetim moštima Svetog vladike Nikolaja i Svetog Justina Ćelijskog.
Govoreći nad odrom upokojene monahinje, arhiepiskop šumadijski podsetio je na njen podvig, šest i po decenija provedenih u monaškom činu i pozvao okupljene na molitvu, pokajanje i pripremu za susret sa Gospodom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovoj svetlosti na gori Tavor i podsetio vernike da vera nije samo svedočanstvo o prošlom događaju, već poziv da dopustimo Božjoj ljubavi da preobražava, izbavlja i isceljuje naš život.
Iz manastira odbacuju tvrdnje o lošim uslovima, navode da su osnovne potrebe obezbeđene i objašnjavaju šta se zapravo dešava sa novim priključkom za pumpu i reorganizacijom parohije.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Zrna soje, luk, praziluk i začini daju ovom posnom jelu bogat ukus, a priprema bez ulja čini ga odličnim izborom za dane strogog posta.
Nije najveća nesreća umoriti se od života, već jednoga dana shvatiti da smo bili toliko zauzeti živeći, da život nismo ni primetili, upozorava iguman.
Tumačeći proročanske reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o prolaznosti telesnog izgleda, ali još više upozorava na ono što se događa sa dušom kada je čovek zapostavi zarad raskoši, gordosti i telesnih uživanja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
