Mala parohija kod Su-Folsa dočekala je velikog duhovnog vođu, osveštala slavski kolač i još jednom pokazala da srce pravoslavlja kuca snažno i tamo gde Srba jedva ima.
Na praznik Svetog mučenika Lukijana, u hramu Svih Svetih u Su-Folsu, Južna Dakota, sabrala se mala, ali predana zajednica srpskih pravoslavnih vernika kako bi dočekala visokog gosta – mitropolita novogračaničko–čikaškog i srednjezapadnoameričkog Longina, koji je služio svetu liturgiju.
Sabrani u maloj crkvi Svih Svetih
Uz mitropolita su sasluživali protojerej-stavrofor Sava Leida, nadležni paroh protojerej Đorđe Veselinović i protođakon Milovan Gogić. Liturgijska radost nastavljena je osvećenjem slavskog kolača, dok je svečani bratski ručak u parohijskoj sali dodatno utvrdio zajedništvo i ljubav među okupljenima.
Poruka vladike Longina
U svom pastirskom obraćanju vernicima, mitropolit Longin je naglasio snagu ove zajednice, iako brojčano male.
– Molimo se da nas Gospod i u danima koji predstoje sabira u jedinstvu, kako bismo zajedno napredovali u veri, nadi i ljubavi – poručio je mitropolit, osvrćući se na nesebično požrtvovanje i istinsko hrišćansko gostoprimstvo koje je osetio među vernicima.
Istorijat parohije Svih Svetih
Parohija Svih Svetih pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Severnoj i Centralnoj Americi i danas deluje kao misija, smeštena nedaleko od Lennoksa, oko 19 kilometara od Su-Folsa. Osnovana je 2003. godine, kada je mitropolit Kristofer postavio oca Sašu Petrovića za prvog sveštenika, kako bi okupio tadašnjih četrdesetak porodica srpskih izbeglica. Uz podršku parohije Svetog Nikole iz Omiše, ova mala zajednica uspela je da kupi zemljište i izgradi crkvenu zgradu sa dvorištem, stvarajući sebi duhovni dom daleko od otadžbine.
Vera koja ne zna za granice
Iako mlada po godinama postojanja, parohija Svih Svetih svedoči o nepokolebljivoj veri u dijaspori i čuva identitet i tradiciju svog naroda, dok svakim novim saborovanjem potvrđuje reči mitropolita Longina da istinska snaga Crkve nije u brojevima, već u ljubavi.
Na sunčanoj Palma de Majorki, omiljenoj destinaciji mnogih Srba, okupljaju se i oni koji traže više od odmora - pravoslavni vernici sa svih strana sveta nalaze duhovni mir u parohiji Svetog arhangela Mihaila. U Vašingtonu, Srpkinja Tatjana Rajić i Amerikanac Kristofer Rou pronašli su zajednički put kroz pravoslavnu veru, spajajući tradiciju i novu porodicu u jedinstvenom venčanju koje je okupilo prijatelje i porodicu, jačajući mostove između dva kontinenta. Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, svetinji podignutoj na ruševinama evangelističke crkve, koja danas okuplja srpsku dijasporu i čuva pravoslavni identitet daleko od domovine. Muzej Budimske eparhije, u nekadašnjoj vladičanskoj palati, svedoči o vekovima srpske umetnosti, vere i identiteta – od Kosovskog boja i Velike seobe do baroka, klasicizma i današnjih dana.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pogledaj galeriju
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pogledaj galeriju
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pogledaj galeriju
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pogledaj galeriju
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pogledaj galeriju
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pogledaj galeriju
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pogledaj galeriju
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pogledaj galeriju
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pogledaj galeriju
Foto: preuzeto sa spc.rs
Pogledaj galeriju
Aktuelno iz SPC
20:24 | 09.04.2025
SRPSKO PRAVOSLAVLJE CVETA I NA MESTIMA GDE GA NIKO NE OČEKUJE: Vladika Justin služio liturgiju pod palmama Majorke
Duhovna riznica
19:43 | 11.06.2025
VENČANJE U SRCU AMERIKE UZ SRPSKE OBIČAJE: Kristofer je zbog Tatjane zavoleo pravoslavlje, a na svadbi su im bili i američki kongresmeni
Aktuelno iz SPC
23:46 | 13.06.2025
DUHOVNA OAZA SRBA U NEMAČKOJ: Vladika Sergije služio liturgiju u jedinom srpskom manastiru u ovoj zemlji
Duhovna riznica
22:33 | 20.06.2025
OVO JE NAJVEĆE SVETOSAVSKO BLAGO IZVAN SRBIJE: U Sentandreji se čuva riznica pravoslavlja koju nikada ne bismo smeli da zaboravimo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.
Požar u konaku za goste brzo je stavljen pod kontrolu zahvaljujući hrabrosti bratije i intervenciji mioničkih vatrogasaca.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
U hramu na Tašmajdanu služeno svečano večernje sa petohlebnicom, pročitano Jevanđelje o Rođenju Hristovom i podeljeni badnjaci vernom narodu.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Pravoslavne crkve koje su prihvatile reformisani julijanski, odnosno Milankovićev, kalendar Božić slave 25. decembra po građanskom kalendaru.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Požar u konaku za goste brzo je stavljen pod kontrolu zahvaljujući hrabrosti bratije i intervenciji mioničkih vatrogasaca.
U hramu na Tašmajdanu služeno svečano večernje sa petohlebnicom, pročitano Jevanđelje o Rođenju Hristovom i podeljeni badnjaci vernom narodu.
Pred praznik Rođenja Hristovog, poglavar Srpske pravoslavne crkve nas podseća da mir ne dolazi silom, nego iz srca spremnog da oprosti, primi bližnjeg i obnovi zajedništvo, otvarajući prostor za ljubav i jedinstvo u porodici, Crkvi i društvu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Požar u konaku za goste brzo je stavljen pod kontrolu zahvaljujući hrabrosti bratije i intervenciji mioničkih vatrogasaca.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
U hramu na Tašmajdanu služeno svečano večernje sa petohlebnicom, pročitano Jevanđelje o Rođenju Hristovom i podeljeni badnjaci vernom narodu.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Osvrćući se na Pravednog Josifa, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas u svojoj besedi za 31. utorak po Duhovima podseća kako vera i poslušnost Bogu oblikuju život i donose proslavu onima koji ga slede, čak i u najmračnijim trenucima.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
