Mitropolit jasno poručuje da Srpska pravoslavna crkva nije organizator festivala FALIŠ, dok prisustvo moderatora optuženog za neprijateljski stav prema srpskom narodu izaziva oštre reakcije i polemike u medijima.
Nastup Dinka Gruhonjića na festivalu FALIŠ u Šibeniku u Hrvatskoj izazvao je oštru reakciju šire srpske javnosti, ali i Eparhije dalmatinske i vladike dalmatinskog Nikodima, koja se u zvaničnom saopštenju jasno distancirala od njegovog učešća i stavova.
Gruhonjić je na festivalu, u ulozi moderatora, govorio o temi „genocida u Srebrenici“, što je dodatno polarizovalo javnost. Pojedini srpski mediji preneli su da su Srpska pravoslavna crkva i Eparhija dalmatinska sponzori festivala, što je izazvalo dodatne kontroverze. Međutim, Eparhija je naglasila da njihova uloga nije uključivala organizaciju događaja niti podršku Gruhonjiću.
Distanca Eparhije dalmatinske od kontroverznog govornika
„Pravoslavna Eparhija dalmatinska i ja, kao mitropolit dalmatinski, ograđujemo se od učestvovanja Dinka Šakića, pardon Gruhonjića, na festivalu FALIŠ u Šibeniku. A pogotovo, moram da naglasim, od njegovih stavova, javnog i bilo kakvog drugog delovanja“, navodi se u saopštenju.
SPC
Vladika dalmatisnki Nikodim
Prava uloga Eparhije na festivalu
Dodatno se pojašnjava stvarna veza Eparhije dalmatinske sa organizatorima festivala:
„Eparhija dalmatinska nije u organizaciji Festivala FALIŠ, kako neki mediji u Srbiji zlonamerno navode. Naša veza sa festivalom odnosi se isključivo na prijateljske odnose sa organizatorima i donaciju proizvoda manastira Krke za potrebe festivala tokom njegovog trajanja.“
U saopštenju se dalje dodaje:
„Do sada nije bilo potrebe za ovakvim javnim ograđivanjem, iako smo ranije bili sponzori festivala. Nadamo se da je ova godina izuzetak što se tiče Eparhije, isključivo zbog prisustva i učešća jedne tako kontroverzne osobe, koja se u prethodnom periodu pokazala kao veliki neprijatelj srpskog naroda. Imajući u vidu njegov politički angažman, koji ne doprinosi pomirenju u regionu, nego naprotiv, sa naše strane neželjenom, zaoštravanju odnosa.“
Reakcije javnosti i medija
Ova situacija jasno ukazuje na složenost odnosa između verskih institucija, medija i pojedinaca u savremenom društvu. Dok Eparhija dalmatinska ističe važnost pomirenja i očuvanja identiteta, prisustvo kontroverznih ličnosti poput Gruhonjića na događajima koje podržavaju verske institucije može izazvati nesuglasice među vernicima i širom javnošću.
Od tihog monaškog postriga u manastiru Krupi do vođenja eparhije u kojoj su nikli deseci novih hramova – mitropolit banatski Nikanor obeležio jubilej koji otkriva priču života posvećenog Bogu i narodu.
Na hramovnoj slavi Uspenja Presvete Bogorodice u Krajini održana je litija, pomen postradalim borcima i dodela crkvenih odlikovanja, među kojima i orden Kralja Milutina.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički podsetio vernike da svako ima svoj stepen u duhovnom životu, a pobeda u Hristu pripada svima koji iskreno traže život večni.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za Nedelju 2. sedmice po Vaskrsu vodi kroz susrete koji ne ostavljaju prostor za ravnodušnost, već rađaju reč koja ostaje zauvek ista.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Artemona po starom i Svetog mučenika Vasilija Amasijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Nedelju Dobrog pastira, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U manastiru Lazarice, pred vernim narodom Dalmatinskog Kosova, doskorašnji iskušenik započeo je put monaškog života, zavetujući se na poslušanje, smirenje i neprekidnu borbu sa sobom.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
Hiljade vernika ispunile su hram Svetog Spasa kako bi odale počast novoproslavljenom svetitelju, dok su mitropoliti i episkopi SPC istakli značaj njegovih teoloških dela i neumoran rad na očuvanju pravoslavnog identiteta.
Stručnjaci iz celog sveta okupili su se da istraže duhovnu i kulturnu baštinu Mediterana, uz neponovljive priče o tradiciji, istoriji i svakodnevici ovog čarobnog prostora.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
U prisustvu predstavnika Srbije i Ambasade Rusije, kao i arhijereja Srpske pravoslavne crkve, svečanost u Novom Sadu prerastao je diplomatski protokol i dobio snažnu duhovnu i simboličku dimenziju kroz poruke o veri i jedinstvu.
U Starom Generalštabu obeležen Dan Vojske Srbije uz poruke o državnosti, tradiciji i nasleđu Drugog srpskog ustanka, uz prisustvo državnih i verskih i velikodostojnika.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
