Mitropolit jasno poručuje da Srpska pravoslavna crkva nije organizator festivala FALIŠ, dok prisustvo moderatora optuženog za neprijateljski stav prema srpskom narodu izaziva oštre reakcije i polemike u medijima.
Nastup Dinka Gruhonjića na festivalu FALIŠ u Šibeniku u Hrvatskoj izazvao je oštru reakciju šire srpske javnosti, ali i Eparhije dalmatinske i vladike dalmatinskog Nikodima, koja se u zvaničnom saopštenju jasno distancirala od njegovog učešća i stavova.
Gruhonjić je na festivalu, u ulozi moderatora, govorio o temi „genocida u Srebrenici“, što je dodatno polarizovalo javnost. Pojedini srpski mediji preneli su da su Srpska pravoslavna crkva i Eparhija dalmatinska sponzori festivala, što je izazvalo dodatne kontroverze. Međutim, Eparhija je naglasila da njihova uloga nije uključivala organizaciju događaja niti podršku Gruhonjiću.
Distanca Eparhije dalmatinske od kontroverznog govornika
„Pravoslavna Eparhija dalmatinska i ja, kao mitropolit dalmatinski, ograđujemo se od učestvovanja Dinka Šakića, pardon Gruhonjića, na festivalu FALIŠ u Šibeniku. A pogotovo, moram da naglasim, od njegovih stavova, javnog i bilo kakvog drugog delovanja“, navodi se u saopštenju.
SPC
Vladika dalmatisnki Nikodim
Prava uloga Eparhije na festivalu
Dodatno se pojašnjava stvarna veza Eparhije dalmatinske sa organizatorima festivala:
„Eparhija dalmatinska nije u organizaciji Festivala FALIŠ, kako neki mediji u Srbiji zlonamerno navode. Naša veza sa festivalom odnosi se isključivo na prijateljske odnose sa organizatorima i donaciju proizvoda manastira Krke za potrebe festivala tokom njegovog trajanja.“
U saopštenju se dalje dodaje:
„Do sada nije bilo potrebe za ovakvim javnim ograđivanjem, iako smo ranije bili sponzori festivala. Nadamo se da je ova godina izuzetak što se tiče Eparhije, isključivo zbog prisustva i učešća jedne tako kontroverzne osobe, koja se u prethodnom periodu pokazala kao veliki neprijatelj srpskog naroda. Imajući u vidu njegov politički angažman, koji ne doprinosi pomirenju u regionu, nego naprotiv, sa naše strane neželjenom, zaoštravanju odnosa.“
Reakcije javnosti i medija
Ova situacija jasno ukazuje na složenost odnosa između verskih institucija, medija i pojedinaca u savremenom društvu. Dok Eparhija dalmatinska ističe važnost pomirenja i očuvanja identiteta, prisustvo kontroverznih ličnosti poput Gruhonjića na događajima koje podržavaju verske institucije može izazvati nesuglasice među vernicima i širom javnošću.
Od tihog monaškog postriga u manastiru Krupi do vođenja eparhije u kojoj su nikli deseci novih hramova – mitropolit banatski Nikanor obeležio jubilej koji otkriva priču života posvećenog Bogu i narodu.
Na hramovnoj slavi Uspenja Presvete Bogorodice u Krajini održana je litija, pomen postradalim borcima i dodela crkvenih odlikovanja, među kojima i orden Kralja Milutina.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički podsetio vernike da svako ima svoj stepen u duhovnom životu, a pobeda u Hristu pripada svima koji iskreno traže život večni.
Govoreći o duhovnim uzrocima ovakvog stanja, arhimandrit Jovan Jelenkov ističe da tuga može biti povezana sa odsustvom vere, kada čovek u svojoj nemoći prestaje da vidi svetlost i izlaz.
U besedi za četvrtak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o iskušenju da čovek odbaci Hrista zbog težine Njegovog puta i prihvati onoga koji nudi prividno lakši život, ugađa strastima i vodi u propast.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Mojseja Murina po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Svete mučenice Minodora, Mitrodora i Nimfodora. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Nikole Tolentinskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
U dalmatinskom selu u zaleđu Splita, gde su generacije pravoslavnih Srba čuvale svoju veru, vernici su se okupili oko hrama Svete velikomučenice Nedelje.
U manastiru Lazarice, pred vernim narodom Dalmatinskog Kosova, doskorašnji iskušenik započeo je put monaškog života, zavetujući se na poslušanje, smirenje i neprekidnu borbu sa sobom.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
Hiljade vernika ispunile su hram Svetog Spasa kako bi odale počast novoproslavljenom svetitelju, dok su mitropoliti i episkopi SPC istakli značaj njegovih teoloških dela i neumoran rad na očuvanju pravoslavnog identiteta.
Posle ocene odlazećeg poglavara Islamske zajednice u BiH da je beseda patrijarha Porfirija „ponovo otvorila“ ratne rane, episkop bihaćko-petrovački odgovorio je autorskim tekstom.
Mitropolit budimljansko-nikšićki besedio je o nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske tokom pomena u Pivskom manastiru, što je ponovo otvorilo pitanje granica crkvene besede i verskih sloboda u Crnoj Gori.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio o njegovoj veri, poslednjim godinama života i teškom vremenu koje je obeležilo njegovu istorijsku ulogu, uz poruku o pokajanju, miru i međusobnom razumevanju.
Od Marije i Ane do Sare, Eve i Marte, ova imena povezana su sa važnim ženama iz Svetog pisma i pravoslavnog predanja, a iza svakog od njih stoji drugačija biblijska priča.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
