Prota Jovan Magarašević neumorno je služio zajednici, branio veru i obrazovanje, i kroz svoje mučeništvo postao večni simbol svetosti i hrabrosti.
U malom daljskom selu, gde reke i polja šaptaju stare priče o veri i predanju, rođen je čovek čiji život i danas svetli kao primer predanosti Crkvi i narodu. Bio je to Jovan Magarašević, danas poznat kao Sveti sveštenomučenik Jovan Tuzlanski, čija je duhovna snaga i nepokolebljivost oblikovala ne samo njegovu porodicu već i zajednicu u kojoj je služio. Njegovo detinjstvo, protkano molitvom, učenjem i ljubavlju prema bližnjima, postavilo je temelje za život u službi Boga i Crkve.
Njegov otac Dušan, paroh u Dalju, i majka Angelina pažljivo su ga učili molitvi i liturgijskim obredima, a porodična atmosfera ljubavi i duhovnog predanja usmerila je mladog Jovana ka svešteničkoj službi. Nakon osnovne škole u Dalju, gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima, tadašnjem središtu obrazovanja kod Srba, a potom je upisao i završio Bogosloviju 1914. godine. Već u tim godinama Jovan je pokazivao duboku posvećenost i zrelost, koje će ga pratiti tokom celog života.
Posvećenost prosveti i kulturnom radu
Nakon rukopoloženja za đakona 1. novembra i sveštenika 2. novembra 1914. godine od strane episkopa Ilariona Zeremskog, Jovan je započeo svoju prvu parohijsku službu u Budimcima. Tu je stvorio svoju porodicu sa suprugom i dobio troje dece: Angelinu, Duška i Smiljana. Već tada je pokazao izuzetnu posvećenost prosvetnom i kulturnom radu: pisao je i izdavao katehetske časopise, organizovao prosvetne aktivnosti sveštenika i veroučitelja, neprestano brinući o duhovnom obrazovanju naroda.
Eparhija zvorničko-tuzlanska
Ikona Svetog Jovana Tuzlanskog
Od 30. oktobra 1923. godine postao je član klira Eparhije zvorničko-tuzlanske i preuzeo dužnost sekretara Crkvenog suda u Tuzli. Aktivno je učestvovao u izradi zakonskog uređenja Srpske pravoslavne crkve, formiranju episkopija i kroz tekstove u časopisu Zastava zastupao prava pravoslavnog naroda u Bosni i Hercegovini, jasno opovrgavajući neistine koje su se širile beogradskom štampom. Njegovo zalaganje pokazivalo je duboku veru u svetost zajedničkog crkvenog života i važnost uloge naroda u odlučivanju kroz odbore i savete.
Duhovni pastir i narodni tribun
Kao tuzlanski paroh i arhijerejski namjesnik, Jovan Magarašević zalagao se za unapređenje životnih uslova u zabačenim selima, borio se za pismenost i aktivno učestvovao u radu svih srpskih prosvetnih društava. Njegovo besedništvo, naročito tokom velikih praznika, privlačilo je verni narod koji je tražio duhovni oslonac i ohrabrenje.
Njegova posvećenost bila je prepoznata i na saborima, poput Sabora bratstava Pravoslavne hrišćanske zajednice u manastiru Žiči 1936. godine, gde je izabran za predsednika. Episkop žički Nikolaj Velimirović istakao je tada:
- Danas se lako mogu pribaviti tehnička sredstva, ali kvalitetnih ljudi poput prote Jovana ima veoma malo.
Mučenički put verničkog sluge
Nakon okupacije 1941. godine i formiranja Nezavisne Države Hrvatske, počeo je progon viđenijih Srba u Tuzli i okolini. Jovan Magarašević je uhapšen 16. maja 1941. godine i zatvoren u zloglasnom zatvoru Okružnog suda u Tuzli, gde je, prema svedočanstvima savremenika, svake večeri služio bogosluženje za ostale zatvorenike. Kasnije je transportovan u logor Danica u Koprivnici, a potom u Gospić i Jadovno, gde je 2. jula 1941. godine mučenički stradan. Njegovo stradanje predstavlja simbol nepokolebljivosti pravoslavne vere pred nasiljem i nepravdom.
Foto: SPC
Sveštenik Jovan Magarašević kanonizovan je na Svetom arhijerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve, na predlog mitropolita zvorničko-tuzlanskog Fotija
Svetost koja nadilazi vreme
Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, na predlog mitropolita zvorničko-tuzlanskog Fotija, uvrstio ga je u red sveštenomučenika. Saborni dan proslave svih mučenika zvorničko-tuzlanskih je 8/26. jun.
Osim što je bio omiljeni sveštenik, Sveti Jovan Tuzlanski bio je i prosvetitelj, stub vere, glas naroda i simbol hrabrosti u službi zajednice. Njegov život i delo nas podsećaju da vera nije samo liturgijsko služenje, već i aktivno zalaganje za dobrobit zajednice, očuvanje kulture i nepokolebljiva odanost Bogu i Crkvi. Njegova mučenička smrt ostaje večni znak vere koja ne klone pred nasiljem i nepravdom.
Foto: SPC
Potomci Svetog sveštenomučenika Jovana Tuzlanskog nose njegovu ikonu
Primer koji nadahnjuje sve generacije
Sveti Jovan Tuzlanski ostaje svetionik pravoslavlja u Bosni i Hercegovini, čije delo i danas nadahnjuje sve koji tragaju za verom, pravdom i hrabrošću. Njegov život nas podseća da svetost nije samo dar Božji, već plod predanosti, ljubavi i hrabrosti u svakodnevnom životu.
Duhovna snažnost i nepokolebljivost
Njegova nepokolebljivost, besedništvo i posvećenost prosveti i zajednici čine Svetog Jovana Tuzlanskog večnim simbolom kako vere, tako i aktivnog služenja narodu, pokazujući da istinska svetost nadilazi vreme i prostor.
U duhu sabornosti i odgovornosti, mitropolit zvorničko-tuzlanski i savetnik predsednika Srbije razmenili su mišljenja o pomoći verskim objektima i zaštiti srpskog naroda, oštro osudivši pravno neutemeljene odluke protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Posle svečanog dočeka ikone Svetog sveštenomučenika Jovana Tuzlanskog uslediće Sveta Arhijerejska Liturgija, litija sa moštima svetih i trpeza ljubavi, a obezbeđen je i besplatan prevoz iz Bijeljine i Lopara.
U svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, mitropolit zvorničko-tuzlanski podseća – dok su stariji govorili o vremenu kada je vera oblikovala karakter i poštovanje, mladi bez veronauke su odrasli u svetu bandi, zakona jačeg i duhovne praznine.
Liturgiju je služio Mitropolit Fotije, dok su hilandarski pojci, litija i molitve stvorili nezaboravnu duhovnu atmosferu, a vernici svih generacija proslavljali 143. krsnu slavu hrama Uspenja Presvete Bogorodice.
Ako je Bog postao čovek i ako je materija u Hristu postala sredstvo spasenja, onda poštovanje sveštenih predmeta nije povratak paganskoj magiji, već svedočanstvo vere u osvećenje tvari, kaže otac Aleksandar.
U besedi o deci Božjoj Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na unutrašnje svedočanstvo koje, po hrišćanskom učenju, dolazi od Duha Svetoga i otkriva čoveku njegov identitet i pripadnost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu i po starom i Svetog Lukilijana i sa njim postradale po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Karla Lvangenskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mitropolit zvorničko–tuzlanski pozvao nadležne da odmah reaguju, upozoravajući da pretnje postaju obrazac pritiska na pravoslavnu zajednicu u Federaciji BiH.
Dvojica muškaraca ušla su u Sabornu crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u Tuzli, pod izgovorom molitve, a iza sebe ostavili su sliku oskrnavljenih svetinja i dubokog bola među vernim narodom.
U duhovnom skupu u tuzlanskom Sabornom hramu, mitropolit zvorničko-tuzlanski je na jedinstven način osvetlio dublje značenje Rođenja Hristovog, pozivajući verne na duhovni preokret u borbi sa zlom i težnji za spasenjem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu i po starom i Svetog Lukilijana i sa njim postradale po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Karla Lvangenskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Marcelina i Petra, mučenike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Dok su se dizali prvi ustanički barjaci, u župskom selu Kožetin podignuta je svetinja oko koje su se isplele legende, istorijske bitke i sećanje na vreme kada je gradnja pravoslavnog hrama predstavljala mnogo više od verskog čina.
Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
