Prota Jovan Magarašević neumorno je služio zajednici, branio veru i obrazovanje, i kroz svoje mučeništvo postao večni simbol svetosti i hrabrosti.
U malom daljskom selu, gde reke i polja šaptaju stare priče o veri i predanju, rođen je čovek čiji život i danas svetli kao primer predanosti Crkvi i narodu. Bio je to Jovan Magarašević, danas poznat kao Sveti sveštenomučenik Jovan Tuzlanski, čija je duhovna snaga i nepokolebljivost oblikovala ne samo njegovu porodicu već i zajednicu u kojoj je služio. Njegovo detinjstvo, protkano molitvom, učenjem i ljubavlju prema bližnjima, postavilo je temelje za život u službi Boga i Crkve.
Njegov otac Dušan, paroh u Dalju, i majka Angelina pažljivo su ga učili molitvi i liturgijskim obredima, a porodična atmosfera ljubavi i duhovnog predanja usmerila je mladog Jovana ka svešteničkoj službi. Nakon osnovne škole u Dalju, gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima, tadašnjem središtu obrazovanja kod Srba, a potom je upisao i završio Bogosloviju 1914. godine. Već u tim godinama Jovan je pokazivao duboku posvećenost i zrelost, koje će ga pratiti tokom celog života.
Posvećenost prosveti i kulturnom radu
Nakon rukopoloženja za đakona 1. novembra i sveštenika 2. novembra 1914. godine od strane episkopa Ilariona Zeremskog, Jovan je započeo svoju prvu parohijsku službu u Budimcima. Tu je stvorio svoju porodicu sa suprugom i dobio troje dece: Angelinu, Duška i Smiljana. Već tada je pokazao izuzetnu posvećenost prosvetnom i kulturnom radu: pisao je i izdavao katehetske časopise, organizovao prosvetne aktivnosti sveštenika i veroučitelja, neprestano brinući o duhovnom obrazovanju naroda.
Eparhija zvorničko-tuzlanska
Ikona Svetog Jovana Tuzlanskog
Od 30. oktobra 1923. godine postao je član klira Eparhije zvorničko-tuzlanske i preuzeo dužnost sekretara Crkvenog suda u Tuzli. Aktivno je učestvovao u izradi zakonskog uređenja Srpske pravoslavne crkve, formiranju episkopija i kroz tekstove u časopisu Zastava zastupao prava pravoslavnog naroda u Bosni i Hercegovini, jasno opovrgavajući neistine koje su se širile beogradskom štampom. Njegovo zalaganje pokazivalo je duboku veru u svetost zajedničkog crkvenog života i važnost uloge naroda u odlučivanju kroz odbore i savete.
Duhovni pastir i narodni tribun
Kao tuzlanski paroh i arhijerejski namjesnik, Jovan Magarašević zalagao se za unapređenje životnih uslova u zabačenim selima, borio se za pismenost i aktivno učestvovao u radu svih srpskih prosvetnih društava. Njegovo besedništvo, naročito tokom velikih praznika, privlačilo je verni narod koji je tražio duhovni oslonac i ohrabrenje.
Njegova posvećenost bila je prepoznata i na saborima, poput Sabora bratstava Pravoslavne hrišćanske zajednice u manastiru Žiči 1936. godine, gde je izabran za predsednika. Episkop žički Nikolaj Velimirović istakao je tada:
- Danas se lako mogu pribaviti tehnička sredstva, ali kvalitetnih ljudi poput prote Jovana ima veoma malo.
Mučenički put verničkog sluge
Nakon okupacije 1941. godine i formiranja Nezavisne Države Hrvatske, počeo je progon viđenijih Srba u Tuzli i okolini. Jovan Magarašević je uhapšen 16. maja 1941. godine i zatvoren u zloglasnom zatvoru Okružnog suda u Tuzli, gde je, prema svedočanstvima savremenika, svake večeri služio bogosluženje za ostale zatvorenike. Kasnije je transportovan u logor Danica u Koprivnici, a potom u Gospić i Jadovno, gde je 2. jula 1941. godine mučenički stradan. Njegovo stradanje predstavlja simbol nepokolebljivosti pravoslavne vere pred nasiljem i nepravdom.
Foto: SPC
Sveštenik Jovan Magarašević kanonizovan je na Svetom arhijerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve, na predlog mitropolita zvorničko-tuzlanskog Fotija
Svetost koja nadilazi vreme
Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, na predlog mitropolita zvorničko-tuzlanskog Fotija, uvrstio ga je u red sveštenomučenika. Saborni dan proslave svih mučenika zvorničko-tuzlanskih je 8/26. jun.
Osim što je bio omiljeni sveštenik, Sveti Jovan Tuzlanski bio je i prosvetitelj, stub vere, glas naroda i simbol hrabrosti u službi zajednice. Njegov život i delo nas podsećaju da vera nije samo liturgijsko služenje, već i aktivno zalaganje za dobrobit zajednice, očuvanje kulture i nepokolebljiva odanost Bogu i Crkvi. Njegova mučenička smrt ostaje večni znak vere koja ne klone pred nasiljem i nepravdom.
Foto: SPC
Potomci Svetog sveštenomučenika Jovana Tuzlanskog nose njegovu ikonu
Primer koji nadahnjuje sve generacije
Sveti Jovan Tuzlanski ostaje svetionik pravoslavlja u Bosni i Hercegovini, čije delo i danas nadahnjuje sve koji tragaju za verom, pravdom i hrabrošću. Njegov život nas podseća da svetost nije samo dar Božji, već plod predanosti, ljubavi i hrabrosti u svakodnevnom životu.
Duhovna snažnost i nepokolebljivost
Njegova nepokolebljivost, besedništvo i posvećenost prosveti i zajednici čine Svetog Jovana Tuzlanskog večnim simbolom kako vere, tako i aktivnog služenja narodu, pokazujući da istinska svetost nadilazi vreme i prostor.
U duhu sabornosti i odgovornosti, mitropolit zvorničko-tuzlanski i savetnik predsednika Srbije razmenili su mišljenja o pomoći verskim objektima i zaštiti srpskog naroda, oštro osudivši pravno neutemeljene odluke protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Posle svečanog dočeka ikone Svetog sveštenomučenika Jovana Tuzlanskog uslediće Sveta Arhijerejska Liturgija, litija sa moštima svetih i trpeza ljubavi, a obezbeđen je i besplatan prevoz iz Bijeljine i Lopara.
U svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, mitropolit zvorničko-tuzlanski podseća – dok su stariji govorili o vremenu kada je vera oblikovala karakter i poštovanje, mladi bez veronauke su odrasli u svetu bandi, zakona jačeg i duhovne praznine.
Liturgiju je služio Mitropolit Fotije, dok su hilandarski pojci, litija i molitve stvorili nezaboravnu duhovnu atmosferu, a vernici svih generacija proslavljali 143. krsnu slavu hrama Uspenja Presvete Bogorodice.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju različite svetitelje po starom i novom kalendaru, katolici započinju Došašće i slave Svetog apostola Andrija, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Mitropolit zvorničko–tuzlanski pozvao nadležne da odmah reaguju, upozoravajući da pretnje postaju obrazac pritiska na pravoslavnu zajednicu u Federaciji BiH.
Dvojica muškaraca ušla su u Sabornu crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u Tuzli, pod izgovorom molitve, a iza sebe ostavili su sliku oskrnavljenih svetinja i dubokog bola među vernim narodom.
U duhovnom skupu u tuzlanskom Sabornom hramu, mitropolit zvorničko-tuzlanski je na jedinstven način osvetlio dublje značenje Rođenja Hristovog, pozivajući verne na duhovni preokret u borbi sa zlom i težnji za spasenjem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju različite svetitelje po starom i novom kalendaru, katolici započinju Došašće i slave Svetog apostola Andrija, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Sveti apostol i jevanđelist Matej bio je jedan od dvanaestorice Isusovih apostola, nekadašnji carinik iz Kapernauma koji je ostavio sve da bi ga sledio.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
