U svojoj besedi posle liturgije, mitropolit dalmatinski Nikodim podsetio je da je po predanju apostol Pavle pohodio dalmatinski kraj i da kao naslednici onih koji su u to davno vreme primili hrišćanstvo od samih apostola, treba da budemo ponosni na tu činjenicu.
U srcu živopisne dalmatinske Bukovice, gde se prostire skromno, ali ponosno Biovičino Selo, održana je četvorodnevna veličanstvena svetkovina povodom pet vekova crkve posvećene Svetim prvovrhovnim apostolima Petru i Pavlu. Ovo selo, u kom po popisu iz 2021. godine živi svega 129 stanovnika, uglavnom Srba, iznedrilo je bogatu tradiciju i čuvalo je veru predaka kroz vekove, uprkos svim izazovima vremena.
Centralni događaj proslave bila je sveta liturgija koju je služio mitropolit dalmatinski Nikodim, okupljajući verni narod u molitvenom zajedništvu. Vladika Nikodim je u svojoj nadahnutoj besedi istakao značaj apostola Petra i Pavla, naglašavajući njihovu ulogu u širenju hrišćanske vere širom sveta, pa i do samih krajeva Dalmacije.
- Sabrali smo se danas da proslavimo Svete prvovrhovne apostole Petra i Pavla, koji su proslavili ime Gospodnje po čitavome svetu, a apostol Pavle je, po predanju, čak bio u ovim našim krajevima i poslao ovde svog učenika Tita i ova naša Dalmacija je jedan i jedini kraj Srpske pravoslavne crkve koji je apostolska katedra - rekao je mitropolit.
Njegove reči odjekivale su među okupljenima, podsećajući ih na duboke korene hrišćanstva u njihovom kraju.
- Mi, kao naslednici onih koji su u to davno vreme primili hrišćanstvo od samih apostola, treba da budemo ponosni na tu činjenicu da pripadamo narodu koji se još iz tog vremena nalazi u ovim krajevima, kao i da sledimo Jevanđelje koje nam je davno predato i da ispunjavamo reč Božju ne bismo li nasledili Carstvo nebesko - nadovezao se mitropolit, pozivajući prisutne na jedinstvo i očuvanje vere.
Uz liturgijsko slavlje, proslava jubileja bila je obogaćena izložbom „Pravoslavlje u Bukovici,” koja je predstavila istorijat hrama, sela i znamenitih ljudi ovog kraja. Autori izložbe, Nataša Bulatović i Srboljub Opačić, sa velikom ljubavlju i posvećenošću priredili su ovu postavku, želeći da probude ponos i sećanje na slavne dalmatinske pretke.
Svečanost je trajala četiri dana, tokom kojih su se meštani i gosti sa svih strana okupljali, slaveći i sećajući se svojih korena, jačajući veze i gradeći mostove za budućnost. Radost i duhovno uzdizanje koje su doživeli prisutni ostaviće dubok trag, podsećajući ih da su deca i naslednici svetlosti, sa željom da i ubuduće, na mnoga i blaga leta, okupljaju se u svom voljenom selu, nikada ne zaboravljajući ovaj svoj kraj i veru svojih predaka.
Ovaj jubilej nije bio samo proslava prošlosti, već i inspiracija za budućnost, nadahnuće za nove generacije da sa ponosom čuvaju nasleđe vere i ljubavi koje im je povereno.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života. U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde. Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga. Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju. Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Foto: SPC
Foto: SPC
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Aktuelno iz SPC
19:41
KADA ISTORIJA STANE NA POŠTANSKU MARKICU: Pošta Srbije izdaje marku povodom velikog crkvenog jubileja
Praznici i sveci
18:30
CELOG GA IZBOLI STRELAMA I KAD SU SVI POMISLILI DA JE MRTAV, DESILO SE ČUDO BOŽJE: SPC sutra slavi Svetog mučenika Sevastijana
Aktuelno iz SPC
17:00
KAKO DA VOLIMO ONOGA KO ŽIVI U GREHU? Vladika Jovan otkriva kako ljubav pokriva mnoštvo padova i sagrešenja
Posni recepti
16:22
OD OVE PRAZNIČNE RAFAELO TORTE UVEK SE TRAŽI PARČE VIŠE: Posna verzija čuvene poslastice oduševiće celu porodicu
Duhovna riznica
14:00
E KAD VAM NEKO I OVO OPROSTI, ZNAJTE DA VAS SIGURNO VOLI! Sveti Marko Podvižnik otkriva šta je mera prave ljubavi!
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
U drevnom manastiru, zadužbini kneginje Jelene Nemanjić Šubić, vernici će se okupiti iz svih krajeva sveta kako bi zajedno obeležili jedan od najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve, osnažujući vezu s duhovnom i kulturnom baštinom svog naroda.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
U manastiru Lazarice, pred vernim narodom Dalmatinskog Kosova, doskorašnji iskušenik započeo je put monaškog života, zavetujući se na poslušanje, smirenje i neprekidnu borbu sa sobom.
Na liturgiji u Svetouspenskom manastiru, koju su služili episkopi Konstantin, Nikon i Heruvim, vernici i ugledni predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj doživeli su duhovno osnaženje, jačajući veru, jezik i kulturu.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
