Papa Franjo, koji je preminuo na Uskršnji ponedeljak u 88. godini života, još za života je detaljno isplanirao jednostavne pogrebne obrede, odričući se nekih složenijih i drevnih rituala koji tradicionalno prate smrt rimskog pontifeksa.
U 9:45 časova pre podne, kardinal Kevin Ferel objavio je vest o smrti pape Franje sledećim rečima:
"Najdraže braćo i sestre, sa dubokom tugom moram da objavim smrt našeg Svetog Oca Franje. U 7:35 časova jutros, biskup Rima, Franjo, vratio se u Očev dom. Čitav njegov život bio je posvećen služenju Gospodu i njegovoj crkvi. Učio nas je da živimo vrednosti Jevanđelja sa vernošću, hrabrošću i univerzalnom ljubavlju, naročito prema najsiromašnijima i najisključenijima. Sa ogromnom zahvalnošću za njegov primer istinskog učenika Gospoda Isusa, predajemo dušu pape Franje u beskrajnu i milosrdnu ljubav Jedinog i Trojedinog Boga", dopis je iz Vatikana.
Papa Franjo, koji je preminuo na Uskršnji ponedeljak u 88. godini života, još za života je detaljno isplanirao jednostavne pogrebne obrede, odričući se nekih složenijih i drevnih rituala koji tradicionalno prate smrt rimskog pontifeksa.
Ipak, njegova smrt odmah pokreće precizno uređen niz događaja koji su se vekovima razvijali, prateći smrt stotina papa. Mnoge vatikanske tradicije imaju korene još u doba Starog Rima.
Na kraju tog svečanog procesa, Katolička crkva dobiće novog poglavara, izabranog u visoko značajnom konklavu, koji će, kako mnogi predviđaju, biti novo poglavlje u sukobu progresivnih i konzervativnih struja unutar Crkve sa više od milijardu vernika širom sveta, javlja "Politico".
Po tradiciji, camerlengo — visoki vatikanski zvaničnik — dužan je da zvanično potvrdi smrt pape. Tu funkciju trenutno obavlja kardinal Kevin Ferel, koji je u ponedeljak ujutro objavio vest o smrti pape.
U skladu sa običajem, camerlengo je posetio telo pape u kapeli i simbolično ga pozvao po imenu, kako bi potvrdio da se ne odaziva. Iako medicina danas standardno potvrđuje smrt, ovaj čin ostaje deo ceremonije. Raširen mit da camerlengo udara papu po čelu srebrnim čekićem više puta je demantovan od strane Vatikana.
Nakon potvrde smrti, razbija se papin pečatni prsten, koji simbolizuje kraj njegovog pontifikata, a papinski stan se zapečaćuje. Camerlengo zatim obaveštava Kardinalski kolegijum, koji čini najviši crkveni savet, a vest se potom saopštava svetu.
Smrt pape uvodi Crkvu u devetodnevni period žalosti poznat kao Novendiale, što potiče još iz običaja Starog Rima. Italija obično proglašava i nacionalnu žalost.
Telo pape se blagosilja, oblači u liturgijsko ruho i izlaže u Bazilici Svetog Petra na javno poklonjenje, gde se očekuje dolazak stotina hiljada vernika, uključujući i svetske lidere. Dok su ranije pape bile izložene na povišenoj platformi (katafalku), papa Franjo je za svoju sahranu odredio jednostavniji pristup — otvoreni kovčeg bez raskoši.
U prošlosti, pape su često bile balzamovane, a organi im odstranjivani i čuvani kao relikvije. Danas se ti običaji retko primenjuju.
Dok papa Franjo leži u miru, svakodnevno će se služiti molitve i zadušnice u bazilici i širom katoličkog sveta. U međuvremenu, Vatikan ulazi u period tranzicije poznat kao sede vacante (prazna stolica), tokom kojeg se uprava Crkvom privremeno poverava Kardinalskom kolegijumu — ali se ne donose krupne odluke sve dok ne bude izabran novi papa.
Pogrebna liturgija će se najverovatnije služiti na Trgu Svetog Petra, četiri do šest dana nakon smrti, uz prisustvo velikog broja vernika. Obred će predvoditi dekan Kardinalskog kolegijuma, trenutno 91-godišnji italijanski kardinal Đovani Batista Re.
Tradicionalno, pape se sahranjuju u Vatikanskim podzemnim grobnicama ispod Bazilike Svetog Petra, gde počiva gotovo stotinu rimskih pontifeksa, uključujući papu Benedikta XVI. Međutim, papa Franjo je još 2023. godine izjavio da je izabrao Baziliku Santa Marija Mađore, jednu od svojih omiljenih crkava u Rimu, za svoje večito počivalište, čime će postati prvi papa u poslednjih sto godina sahranjen van Vatikana.
Prethodni pape su sahranjivani u tri kovčega — od čempresa, cinka i bresta — ali Franjo je izabrao da počiva u jednostavnom kovčegu od drveta i cinka.
Kao i njegov prethodnik Benedikt XVI, Franjo će najverovatnije biti sahranjen sa rogitom — dokumentom u metalnoj kapsuli koji opisuje njegov pontifikat, kao i novčićima iz vremena njegove službe.
Dve do tri nedelje nakon sahrane, Kardinalski kolegijum se okuplja u Sikstinskoj kapeli kako bi započeo konklavu — strogo poverljiv proces izbora novog pape. Teoretski, svaki kršteni muškarac rimokatoličke vere može biti izabran, ali već sedam vekova papa dolazi isključivo iz redova kardinala.
Ogromna većina dosadašnjih 266 papa bila je evropskog porekla. Papa Franjo, rođen kao Horhe Mario Bergoljo u Argentini, bio je prvi neevropski papa u poslednjih 1300 godina.
Kandidati za papu ne vode otvorene kampanje, ali pojedini kardinali se smatraju papabilima — onima koji imaju stvarne šanse da budu izabrani.
Na dan glasanja, Sikstinska kapela se fizički zapečaćuje. Glasaju samo kardinali mlađi od 80 godina — otprilike njih 120 — tajnim glasanjem, stavljajući svoj izbor na listić i u pehar na oltaru. Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji dvotrećinsku većinu, glasa se ponovo, do četiri puta dnevno. Konklava iz 2013. godine, kada je izabran Franjo, trajala je oko 24 sata. U istoriji, neke konklave su trajale mesecima, pa čak i godinama.
Nakon svakog glasanja, listići se spaljuju. Crni dim iz dimnjaka znači da papa još nije izabran, dok beli dim označava da je Crkva dobila novog poglavara.
Kada novi papa bude izabran, jedan od kardinala izlazi na glavni balkon Bazilike Svetog Petra i izgovara čuvene reči: Habemus papam — „Imamo papu.“ Novoizabrani poglavar, u beloj odori i sa odabranim papinskim imenom (najčešće u čast sveca ili prethodnika), zatim izlazi i upućuje svoj prvi blagoslov okupljenom narodu.
Novi papa ne samo da će predvoditi Crkvu u njenom duhovnom pozivu, već i nastaviti da igra važnu ulogu u međunarodnoj diplomatiji, mirenju naroda i globalnim humanitarnim naporima.
Većina papa služi do smrti. Papa Benedikt XVI, koji se povukao 2013. godine zbog narušenog zdravlja, bio je prvi koji se odrekao pontifikata u poslednjih 600 godina.
Papa Franjo je primljen u Polikliniku Agostino Đemeli u petak, 14. februara 2025. godine, nakon nekoliko dana borbe sa bronhitisom. Njegovo zdravstveno stanje se postepeno pogoršavalo, a 18. februara lekari su dijagnostikovali obostranu upalu pluća.
Nakon 38 dana provedenih u bolnici, pokojni papa je vraćen u svoj dom u Vatikanu, u Dom Sveta Marta, kako bi nastavio oporavak.
Još davne 1957. godine, u ranim dvadesetim, Horhe Mario Bergoljo je u svojoj rodnoj Argentini operisan i tada mu je uklonjen deo pluća zbog teške infekcije. Tokom godina, papa Franjo je često imao problema sa disajnim putevima, pa je tako u novembru 2023. godine otkazao planiranu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima zbog gripa i upale pluća.
Iako još uvek slab, Sveti Otac izlazi pred narod – njegov blagoslov biće simbol vere, istrajnosti i duhovne snage. Podsećamo, papa Franja je primljen 14. februara u rimsku bolnicu Đemeli sa teškom respiratornom infekcijom i od tada nije viđen u javnosti. Papa je umro u 88. godini. Stanovao je u malom stanu u predgrađu Buenos Ajresa, gde je provodio vikende u samoći.
Stefano Costantino TTL / Avalon / Profimedia
Od čega je umro papa Franja?
Katoličanstvo
12:27 | 22.03.2025
POSLE TEŠKE BORBE S BOLEŠĆU, PAPA FRANJA PONOVO U JAVNOSTI: Nakon pet sedmica provedenih u bolnici, u nedelju blagosilja vernike
Katoličanstvo
12:30 | 23.03.2025
PRVE SLIKE PAPE NAKON VIŠE OD MESEC DANA: Svi primetili jedan detalj, poglavar rimokatoličke crkve izašao iz bolnice (FOTO)
Katoličanstvo
10:06 | 21.04.2025
NEĆE NA ISTO MESTO GDE I NJEGOVI PRETHODNICI! Evo gde će, po sopstvenoj želji, biti sahranjen papa Franja!
Katoličanstvo
10:48 | 21.04.2025
ZAVRŠIO HEMIJU, BIO IZBACIVAČ, RADIO SA ČUVENOM PARAGVAJSKOM BIOHEMIČARKOM, OBOŽAVAO TANGO I FUDBAL! Čime se bavio papa Franja pre nego što se zamonašio!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Od mladog velikaša na dvoru cara Dušana do kosovskog mučenika i svetitelja, život kneza Lazara ostao je svedočanstvo o borbi za jedinstvo države, obnovi Crkve i zavetu koji vekovima živi u srpskom predanju.
Probajte oslić u majonezu po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu za zaštitu od đavola i pouku Svetog vladike Nikolaja Velimirovića.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vidovdan i spomen Svetog velikomučenika kneza Lazara i Svetih srpskih mučenika po starom i Prenos moštiju Svetih mučenika Kira i Jovana po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ireneja Lionskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Podvižnik sa Svete Gore objašnjava da se prava vera prepoznaje po smirenju, strpljenju i ljubavi upravo onda kada naiđu iskušenja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ta oblast je bila omiljeno mesto za odmor rimskih vladara još od vremena cara Domicijana u prvom veku.
Kako je naglasio, to se pre svega može postići ulaganjem u porodicu, zasnovanu na stabilnoj zajednici između muškarca i žene, "malo, ali pravo društvo, a pre svega građansko društvo".
Sve češće, neobičan spoj bogosluženja i masovnog turizma podstaknutog društvenим mrežama izaziva zabrinutost širom Evrope.
Kardinali Katoličke crkve, koji se ove sedmice okupljaju kako bi razgovarali o pitanjima koja se tiču globalne crkve pre nego što počne glasanje za novog papu, diskutovali su o Bečuovom slučaju.
Iranski sud osudio je muzičku umetnicu Parastu Ahmadi nakon koncerta na kojem je nastupala bez hidžaba.
Islamski društveni centar Ilinoisa želi da kupi zatvoreni katolički hram iz 1906. godine u Čikagu i pretvori ga u školu, što je izazvalo rasprave zbog istorijskog značaja objekta.
Misa u crkvi San Karlo al Lacareto održana je povodom praznika Presvetog Srca Isusovog, ali je pažnju javnosti privukla zbog duginih boja, spornog natpisa na majici učesnika i rasprava o promenama u delu Crkve u Italiji.
Prvi dan meseca muharema donosi priliku vernicima za molitvu, razmišljanje i duhovnu obnovu, uz poruke o strpljenju, žrtvi i poverenju u Boga koje ovaj značajan datum nosi kroz generacije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Spoj pržene ribe, paradajza, paprike i belog vina krije se u receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara" Nade Marković.
U besedi za subotu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na razliku između prolazne slave i one koja dolazi od Boga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
