Papa Franjo, koji je preminuo na Uskršnji ponedeljak u 88. godini života, još za života je detaljno isplanirao jednostavne pogrebne obrede, odričući se nekih složenijih i drevnih rituala koji tradicionalno prate smrt rimskog pontifeksa.
U 9:45 časova pre podne, kardinal Kevin Ferel objavio je vest o smrti pape Franje sledećim rečima:
"Najdraže braćo i sestre, sa dubokom tugom moram da objavim smrt našeg Svetog Oca Franje. U 7:35 časova jutros, biskup Rima, Franjo, vratio se u Očev dom. Čitav njegov život bio je posvećen služenju Gospodu i njegovoj crkvi. Učio nas je da živimo vrednosti Jevanđelja sa vernošću, hrabrošću i univerzalnom ljubavlju, naročito prema najsiromašnijima i najisključenijima. Sa ogromnom zahvalnošću za njegov primer istinskog učenika Gospoda Isusa, predajemo dušu pape Franje u beskrajnu i milosrdnu ljubav Jedinog i Trojedinog Boga", dopis je iz Vatikana.
Papa Franjo, koji je preminuo na Uskršnji ponedeljak u 88. godini života, još za života je detaljno isplanirao jednostavne pogrebne obrede, odričući se nekih složenijih i drevnih rituala koji tradicionalno prate smrt rimskog pontifeksa.
Ipak, njegova smrt odmah pokreće precizno uređen niz događaja koji su se vekovima razvijali, prateći smrt stotina papa. Mnoge vatikanske tradicije imaju korene još u doba Starog Rima.
Na kraju tog svečanog procesa, Katolička crkva dobiće novog poglavara, izabranog u visoko značajnom konklavu, koji će, kako mnogi predviđaju, biti novo poglavlje u sukobu progresivnih i konzervativnih struja unutar Crkve sa više od milijardu vernika širom sveta, javlja "Politico".
Po tradiciji, camerlengo — visoki vatikanski zvaničnik — dužan je da zvanično potvrdi smrt pape. Tu funkciju trenutno obavlja kardinal Kevin Ferel, koji je u ponedeljak ujutro objavio vest o smrti pape.
U skladu sa običajem, camerlengo je posetio telo pape u kapeli i simbolično ga pozvao po imenu, kako bi potvrdio da se ne odaziva. Iako medicina danas standardno potvrđuje smrt, ovaj čin ostaje deo ceremonije. Raširen mit da camerlengo udara papu po čelu srebrnim čekićem više puta je demantovan od strane Vatikana.
Nakon potvrde smrti, razbija se papin pečatni prsten, koji simbolizuje kraj njegovog pontifikata, a papinski stan se zapečaćuje. Camerlengo zatim obaveštava Kardinalski kolegijum, koji čini najviši crkveni savet, a vest se potom saopštava svetu.
Smrt pape uvodi Crkvu u devetodnevni period žalosti poznat kao Novendiale, što potiče još iz običaja Starog Rima. Italija obično proglašava i nacionalnu žalost.
Telo pape se blagosilja, oblači u liturgijsko ruho i izlaže u Bazilici Svetog Petra na javno poklonjenje, gde se očekuje dolazak stotina hiljada vernika, uključujući i svetske lidere. Dok su ranije pape bile izložene na povišenoj platformi (katafalku), papa Franjo je za svoju sahranu odredio jednostavniji pristup — otvoreni kovčeg bez raskoši.
U prošlosti, pape su često bile balzamovane, a organi im odstranjivani i čuvani kao relikvije. Danas se ti običaji retko primenjuju.
Dok papa Franjo leži u miru, svakodnevno će se služiti molitve i zadušnice u bazilici i širom katoličkog sveta. U međuvremenu, Vatikan ulazi u period tranzicije poznat kao sede vacante (prazna stolica), tokom kojeg se uprava Crkvom privremeno poverava Kardinalskom kolegijumu — ali se ne donose krupne odluke sve dok ne bude izabran novi papa.
Pogrebna liturgija će se najverovatnije služiti na Trgu Svetog Petra, četiri do šest dana nakon smrti, uz prisustvo velikog broja vernika. Obred će predvoditi dekan Kardinalskog kolegijuma, trenutno 91-godišnji italijanski kardinal Đovani Batista Re.
Tradicionalno, pape se sahranjuju u Vatikanskim podzemnim grobnicama ispod Bazilike Svetog Petra, gde počiva gotovo stotinu rimskih pontifeksa, uključujući papu Benedikta XVI. Međutim, papa Franjo je još 2023. godine izjavio da je izabrao Baziliku Santa Marija Mađore, jednu od svojih omiljenih crkava u Rimu, za svoje večito počivalište, čime će postati prvi papa u poslednjih sto godina sahranjen van Vatikana.
Prethodni pape su sahranjivani u tri kovčega — od čempresa, cinka i bresta — ali Franjo je izabrao da počiva u jednostavnom kovčegu od drveta i cinka.
Kao i njegov prethodnik Benedikt XVI, Franjo će najverovatnije biti sahranjen sa rogitom — dokumentom u metalnoj kapsuli koji opisuje njegov pontifikat, kao i novčićima iz vremena njegove službe.
Dve do tri nedelje nakon sahrane, Kardinalski kolegijum se okuplja u Sikstinskoj kapeli kako bi započeo konklavu — strogo poverljiv proces izbora novog pape. Teoretski, svaki kršteni muškarac rimokatoličke vere može biti izabran, ali već sedam vekova papa dolazi isključivo iz redova kardinala.
Ogromna većina dosadašnjih 266 papa bila je evropskog porekla. Papa Franjo, rođen kao Horhe Mario Bergoljo u Argentini, bio je prvi neevropski papa u poslednjih 1300 godina.
Kandidati za papu ne vode otvorene kampanje, ali pojedini kardinali se smatraju papabilima — onima koji imaju stvarne šanse da budu izabrani.
Na dan glasanja, Sikstinska kapela se fizički zapečaćuje. Glasaju samo kardinali mlađi od 80 godina — otprilike njih 120 — tajnim glasanjem, stavljajući svoj izbor na listić i u pehar na oltaru. Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji dvotrećinsku većinu, glasa se ponovo, do četiri puta dnevno. Konklava iz 2013. godine, kada je izabran Franjo, trajala je oko 24 sata. U istoriji, neke konklave su trajale mesecima, pa čak i godinama.
Nakon svakog glasanja, listići se spaljuju. Crni dim iz dimnjaka znači da papa još nije izabran, dok beli dim označava da je Crkva dobila novog poglavara.
Kada novi papa bude izabran, jedan od kardinala izlazi na glavni balkon Bazilike Svetog Petra i izgovara čuvene reči: Habemus papam — „Imamo papu.“ Novoizabrani poglavar, u beloj odori i sa odabranim papinskim imenom (najčešće u čast sveca ili prethodnika), zatim izlazi i upućuje svoj prvi blagoslov okupljenom narodu.
Novi papa ne samo da će predvoditi Crkvu u njenom duhovnom pozivu, već i nastaviti da igra važnu ulogu u međunarodnoj diplomatiji, mirenju naroda i globalnim humanitarnim naporima.
Većina papa služi do smrti. Papa Benedikt XVI, koji se povukao 2013. godine zbog narušenog zdravlja, bio je prvi koji se odrekao pontifikata u poslednjih 600 godina.
Papa Franjo je primljen u Polikliniku Agostino Đemeli u petak, 14. februara 2025. godine, nakon nekoliko dana borbe sa bronhitisom. Njegovo zdravstveno stanje se postepeno pogoršavalo, a 18. februara lekari su dijagnostikovali obostranu upalu pluća.
Nakon 38 dana provedenih u bolnici, pokojni papa je vraćen u svoj dom u Vatikanu, u Dom Sveta Marta, kako bi nastavio oporavak.
Još davne 1957. godine, u ranim dvadesetim, Horhe Mario Bergoljo je u svojoj rodnoj Argentini operisan i tada mu je uklonjen deo pluća zbog teške infekcije. Tokom godina, papa Franjo je često imao problema sa disajnim putevima, pa je tako u novembru 2023. godine otkazao planiranu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima zbog gripa i upale pluća.
Iako još uvek slab, Sveti Otac izlazi pred narod – njegov blagoslov biće simbol vere, istrajnosti i duhovne snage. Podsećamo, papa Franja je primljen 14. februara u rimsku bolnicu Đemeli sa teškom respiratornom infekcijom i od tada nije viđen u javnosti. Papa je umro u 88. godini. Stanovao je u malom stanu u predgrađu Buenos Ajresa, gde je provodio vikende u samoći.
Stefano Costantino TTL / Avalon / Profimedia
Od čega je umro papa Franja?
Katoličanstvo
12:27 | 22.03.2025
POSLE TEŠKE BORBE S BOLEŠĆU, PAPA FRANJA PONOVO U JAVNOSTI: Nakon pet sedmica provedenih u bolnici, u nedelju blagosilja vernike
Katoličanstvo
12:30 | 23.03.2025
PRVE SLIKE PAPE NAKON VIŠE OD MESEC DANA: Svi primetili jedan detalj, poglavar rimokatoličke crkve izašao iz bolnice (FOTO)
Katoličanstvo
10:06 | 21.04.2025
NEĆE NA ISTO MESTO GDE I NJEGOVI PRETHODNICI! Evo gde će, po sopstvenoj želji, biti sahranjen papa Franja!
Katoličanstvo
10:48 | 21.04.2025
ZAVRŠIO HEMIJU, BIO IZBACIVAČ, RADIO SA ČUVENOM PARAGVAJSKOM BIOHEMIČARKOM, OBOŽAVAO TANGO I FUDBAL! Čime se bavio papa Franja pre nego što se zamonašio!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Život ugodnika Božjeg Stefan Branković je priča o izdaji, gubitku i neuništivoj veri. Onaj koji je bio zaboravljen na zemlji, proslavljen je na nebu.
Beseda za 20. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako bezumlje u srcu pokreće zla dela i zašto pokajanje ostaje jedini put ka spasenju.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
Ajeti 46-47 iz Sure Fussilet otkrivaju univerzalnu odgovornost i podsećaju da ništa ne prolazi nezapaženo pred Bogom.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Alesandro Previti, organizator događaja koje priređuje italijanska LGBTQ grupa "La Tenda di Gionata", rekao je da je osnovni cilj da se svi zajedno mole.
Prema istraživanju naučnika s Harvarda Džeralda Štajnahera, postoje putne isprave koje ukazuju da je Vatikan pomogao nacistima da odu u Južnu Ameriku.
Tokom protekle nedelje velike grupe mladih katolika iz celog sveta preplavile su Rim za proslavu ovog posebnog jubileja.
Vatikan, Izrael, Pojas Gaze, kardinal Pietro Parolin, papa Lav XIV, napad na crkvu, crkva Svete Porodice, katolici u Gazi, Benjamin Netanjahu, hrišćani na Bliskom istoku, granatiranje, verske zajednice, izraelsko-palestinski sukob
Ajeti 46-47 iz Sure Fussilet otkrivaju univerzalnu odgovornost i podsećaju da ništa ne prolazi nezapaženo pred Bogom.
Ajeti 30–33 iz sure Fussilet (41), izdvojeni za 21. oktobar, podsećaju da istrajnost u veri i činjenje dobra otvaraju vrata Božije zaštite, donose utehu duši i otkrivaju lepotu svakodnevnog poziva ka Alahu.
Sura Fussilat (41:9–12) otkriva red i harmoniju univerzuma, podsećajući vernike na odgovornost prema Stvoritelju i podstičući na duhovni rast i zahvalnost.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Dok su doktori gubili nadu, vera i molitva stvorile su trenutak koji nadmašuje ljudsku logiku - sveštenik iz Frankfurta otkriva kako je Minja doživeo isceljenje koje potvrđuje snagu Božjeg milosrđa i savršen tajming Svetih.
Prema starcu Elpidiju, blagoslov dobijamo kada se trudimo da osvećujemo sadašnjost, a evo šta to i znači.
U snažnoj besedi u kragujevačkom naselju Aerodrom, mitropolit šumadijski poručio je da se trpljenjem spasavaju duše i da mir pripada onome koji ume da ćuti i prašta.
