U dokumentu koji je napisao dve godine pre smrti, papa Franja ostavio je dirljivu poruku o patnji, miru i molitvi, ali i zamolio da mu grob bude jednostavan, bez ikakvih ukrasa — u jednoj od najznačajnijih bazilika Rima, uz samo jedno ime: „Franciscus“
U tišini koja je obavila Vatikan i svet nakon vesti o smrti pape Franje, odjeknule su reči njegovog duhovnog testamenta — jednostavne, a snažne. Napisane 29. juna 2022. godine, na praznik svetih apostola Petra i Pavla, ove reči otkrivaju poslednju želju čoveka koji je svoj pontifikat proživeo u tišini molitve, u osluškivanju slabih i u hodu za Hristom stazama savremenog sveta.
Papa Franja, koji je u svom zemaljskom hodu izabrao siromaštvo, jednostavnost i nežnu radikalnost Jevanđelja, poželeo je da i njegov grob bude odraz te vere. Bez zlata, bez mramorne pompe. Samo jedno ime, uklesano u kamen: „Franciscus“. Tako je zapisao. I ništa više.
U svom testamentu, papa Franja je zamolio da njegovi posmrtni ostaci budu položeni u zemlju, u niši bočne lađe bazilike Svete Marije Velike u Rimu — svetištu koje je bilo njegovo duhovno sidrište. Baš tamo, među kapelama Pavlinaca i porodice Sforca, gde se često molio, na početku i na kraju svakog apostolskog putovanja. Njegov život i njegova misija počinjali su i završavali se u naručju Bogorodice, Majke Crkve.
„Patnja koja je bila prisutna u poslednjem delu mog života bila je prinesena Gospodinu za mir u svetu i bratstvo među narodima“, napisao je u dokumentu, otkrivajući da ni u svojim poslednjim danima nije mislio na sebe, već na svet koji ga je, kao i on njega, voleo i osporavao, tražio i sumnjao — ali u njemu prepoznavao Hristovog pastira.
Papa Franja je svoj sprovod unapred osmislio u duhu koji ga je vodio celog života — skromno, bez buke, pokriven troškovima koje je, kako kaže, unapred obezbedio preko dobročinitelja. Monsinjoru Rolandasu Makrickasu, litvanskom kardinalu i nadbiskupu koadjutoru bazilike Svete Marije Velike, poverio je da sve sprovede tiho, dostojanstveno i s verom.
Njegova smrt, nastupila usled moždanog udara, bila je tiha — kao da se duša jednostavno odškrinula i izašla iz tela koje je, poslednjih godina, sve više bilo opterećeno bolešću i bolom. Smrt je potvrđena elektrokardiogramom, a potpis na smrtovnici stavio je prof. Andrea Arkanđeli, direktor vatikanskog odeljenja za zdravlje.
No, u toj smrti nije bilo kraja. Papa Franja, koji je Crkvi i svetu ostavio svedočenje o hrabrosti ljubavi, o miru koji nadilazi razum i o Hristu koji se skriva u siromašnima, već je uklesao svoje poslednje svedočanstvo: da sve počinje i završava u molitvi. U tišini. U Mariji.
I dok se njegovo zemno telo priprema da počiva pod svodom bazilike koja ga je pratila kao senka ljubavi, ostaje tiha poruka: da je u jednostavnosti krsta, u molitvi Majci Božijoj i u bratskoj ljubavi među narodima — najdublja istina hrišćanske nade.
Papa Franja je preminuo danas u 88. godini javljaju iz Vatikana.
Bio je 266. papa po redu i ostao je upamćen po svojoj skromnosti, a u daljem tekstu pogledajte neke od upečatljivijih fotografija iz njegovog života.
U dirljivoj izjavi saučešća, poglavar Srpske pravoslavne crkve govori o ličnim susretima s poglavarom Rimokatoličke Crkve, njegovim naporima za mir i razumevanje i upućuje molitvu da Gospod papi Franji podari večni život.
Manje od mesec dana nakon što je preživeo dvostruku upalu pluća, Sveti Otac je preminuo od posledica moždanog udara i srčane insuficijencije. Njegov oproštaj sa Trga Svetog Petra ostaje snažno svedočanstvo vere koja je prevazišla bolest.
Kada je postao episkop, u Gazi je bilo svega 280 hrišćana, kad je umro - svi stanovnici grada bili su hrišćani.
Patrijarh aleksandrijski pozvao je poglavare Jerusalimske i Antiohijske patrijaršije, šaljući snažnu poruku jedinstva i molitve dok rat, humanitarna katastrofa i političke tenzije ugrožavaju hrišćanske zajednice u regionu.
Kada se sav smisao života svede samo na uspeh, zaradu ili svakodnevnu užurbanost, čovek lako izgubi mir i radost.
Crkva uči da Gospod nije dužan da ispuni svaku ljudsku želju, već da čoveku daruje ono što je za njegovo spasenje.
U Hramu Svetih novomučenika jasenovačkih episkop pakračko-slavonski služio je svetu arhijerejsku liturgiju, tokom koje je krštena novoprosvećena sluškinja Božja.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Nakon upokojenja pape Franciska, u centru pažnje ponovo se našlo zagonetno proročanstvo svetog Malahija, koje predviđa dolazak poslednjeg pontifika i razaranje "grada na sedam brežuljaka".
Izabran je za vrhovnog pontifa 13. marta 2013. godine.
Fetva i poziv ajatolaha Sistanija na kolektivni „džihad“ dodatno uzburkao region, dok analitičari strahuju od nove, dramatične eskalacije sukoba između Teherana, SAD i Izraela.
Mnogi smatraju da je džihad svaki rat u kome učestvuju muslimani, bez obzira da li se taj rat vodio iz ličnih, političkih ili teritorijalnih razloga, kaže Naik.
Analitičari upozoravaju da podizanje konflikta na nivo "svetog rata“ dramatično povećava rizik od šire regionalne, pa čak i globalne eskalacije.
Ajeti 5:75‑76 ukazuju na razliku između poštovanja poslanika i čistog obožavanja, otkrivajući lekciju o ljudskoj skromnosti i božanskoj moći
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Kolač od oraha, kakaoa i domaćeg pekmeza nekada je bio omiljena poslastica u danima posta na vodi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tarasija po starom i Svetog Kodrata Korintskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetu Mariju Evgeniju de Žezus, dok su muslimani u mesecu ramazana, a u judaizmu danas nema većeg praznika.
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
