U dokumentu koji je napisao dve godine pre smrti, papa Franja ostavio je dirljivu poruku o patnji, miru i molitvi, ali i zamolio da mu grob bude jednostavan, bez ikakvih ukrasa — u jednoj od najznačajnijih bazilika Rima, uz samo jedno ime: „Franciscus“
U tišini koja je obavila Vatikan i svet nakon vesti o smrti pape Franje, odjeknule su reči njegovog duhovnog testamenta — jednostavne, a snažne. Napisane 29. juna 2022. godine, na praznik svetih apostola Petra i Pavla, ove reči otkrivaju poslednju želju čoveka koji je svoj pontifikat proživeo u tišini molitve, u osluškivanju slabih i u hodu za Hristom stazama savremenog sveta.
Papa Franja, koji je u svom zemaljskom hodu izabrao siromaštvo, jednostavnost i nežnu radikalnost Jevanđelja, poželeo je da i njegov grob bude odraz te vere. Bez zlata, bez mramorne pompe. Samo jedno ime, uklesano u kamen: „Franciscus“. Tako je zapisao. I ništa više.
U svom testamentu, papa Franja je zamolio da njegovi posmrtni ostaci budu položeni u zemlju, u niši bočne lađe bazilike Svete Marije Velike u Rimu — svetištu koje je bilo njegovo duhovno sidrište. Baš tamo, među kapelama Pavlinaca i porodice Sforca, gde se često molio, na početku i na kraju svakog apostolskog putovanja. Njegov život i njegova misija počinjali su i završavali se u naručju Bogorodice, Majke Crkve.
„Patnja koja je bila prisutna u poslednjem delu mog života bila je prinesena Gospodinu za mir u svetu i bratstvo među narodima“, napisao je u dokumentu, otkrivajući da ni u svojim poslednjim danima nije mislio na sebe, već na svet koji ga je, kao i on njega, voleo i osporavao, tražio i sumnjao — ali u njemu prepoznavao Hristovog pastira.
Papa Franja je svoj sprovod unapred osmislio u duhu koji ga je vodio celog života — skromno, bez buke, pokriven troškovima koje je, kako kaže, unapred obezbedio preko dobročinitelja. Monsinjoru Rolandasu Makrickasu, litvanskom kardinalu i nadbiskupu koadjutoru bazilike Svete Marije Velike, poverio je da sve sprovede tiho, dostojanstveno i s verom.
Njegova smrt, nastupila usled moždanog udara, bila je tiha — kao da se duša jednostavno odškrinula i izašla iz tela koje je, poslednjih godina, sve više bilo opterećeno bolešću i bolom. Smrt je potvrđena elektrokardiogramom, a potpis na smrtovnici stavio je prof. Andrea Arkanđeli, direktor vatikanskog odeljenja za zdravlje.
No, u toj smrti nije bilo kraja. Papa Franja, koji je Crkvi i svetu ostavio svedočenje o hrabrosti ljubavi, o miru koji nadilazi razum i o Hristu koji se skriva u siromašnima, već je uklesao svoje poslednje svedočanstvo: da sve počinje i završava u molitvi. U tišini. U Mariji.
I dok se njegovo zemno telo priprema da počiva pod svodom bazilike koja ga je pratila kao senka ljubavi, ostaje tiha poruka: da je u jednostavnosti krsta, u molitvi Majci Božijoj i u bratskoj ljubavi među narodima — najdublja istina hrišćanske nade.
Papa Franja je preminuo danas u 88. godini javljaju iz Vatikana.
Bio je 266. papa po redu i ostao je upamćen po svojoj skromnosti, a u daljem tekstu pogledajte neke od upečatljivijih fotografija iz njegovog života.
U dirljivoj izjavi saučešća, poglavar Srpske pravoslavne crkve govori o ličnim susretima s poglavarom Rimokatoličke Crkve, njegovim naporima za mir i razumevanje i upućuje molitvu da Gospod papi Franji podari večni život.
Manje od mesec dana nakon što je preživeo dvostruku upalu pluća, Sveti Otac je preminuo od posledica moždanog udara i srčane insuficijencije. Njegov oproštaj sa Trga Svetog Petra ostaje snažno svedočanstvo vere koja je prevazišla bolest.
Ova posebna varijanta omiljenog jela Balkana spaja kukuruzno brašno, jaja, mleko, mast i kajmak u bogat i sočan obrok, koji budi uspomene na detinjstvo i miris toplog doma.
U Novom Sаdu Bаumhorn je pre grаdnje sinаgoge izgrаdio Menrаtovu pаlаtu i Zgrаdu štedionice nа sаdаšnjem Trgu slobode.
U besedi za 13. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje se da prava moć ne leži u gromovima i kaznama, već u tihu ljubav koja ispravlja stučene trske, budi ono neugaslo u srcima ljudi i menja svet oko nas.
Manastir Vodoča kod Strumice domaćin je trodnevne naučne konferencije koja okuplja episkope, monahe i eminentne bogoslove, a fokus je na ulozi monaštva kroz vekove, duhovnom nasleđu i njegovoj snazi da bude lek za savremenog čoveka.
Iako nije ubrojan u 70 apostola, ipak se naziva apostolom zbog toga što je bio učenik velikih apostola, i što je u službi jevanđelskoj pokazao ogromnu revnost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Nakon upokojenja pape Franciska, u centru pažnje ponovo se našlo zagonetno proročanstvo svetog Malahija, koje predviđa dolazak poslednjeg pontifika i razaranje "grada na sedam brežuljaka".
Izabran je za vrhovnog pontifa 13. marta 2013. godine.
U Novom Sаdu Bаumhorn je pre grаdnje sinаgoge izgrаdio Menrаtovu pаlаtu i Zgrаdu štedionice nа sаdаšnjem Trgu slobode.
Njena vedra reakcija svedoči o životu duboko obeleženom verom, molitvom i unutrašnjim mirom.
Ekološki projekat, nazvan ''Borgo Laudato Sii" ("Selo neka je hvaljeno"), prvi put je najavio 2023. godine pokojni papa Franja, koji je bio veliki zagovornik brige o životnoj sredini.
Duhovni pad retko dolazi iznenada - on se uvlači neprimetno, kroz ravnodušnost, rutinu i gubitak žive veze sa Bogom.
U Novom Sаdu Bаumhorn je pre grаdnje sinаgoge izgrаdio Menrаtovu pаlаtu i Zgrаdu štedionice nа sаdаšnjem Trgu slobode.
Mati Nedelja govori kako joj je bolest postala prilika za obraćenje mnogih ljudi i potvrda da Gospod sve preobražava na korist čoveka.
Njena vedra reakcija svedoči o životu duboko obeleženom verom, molitvom i unutrašnjim mirom.
Dr Vera Šćepanović govorila je o zanimljivoj dušekorisnoj temi "Zdravlje kao Božiji dar i bolest kao Božija poseta - Sveti Vasilije Ostroški kao iscelitelj duše i tela".
Ako vam je srce ranjeno, ako su vas čak i bliski ljudi napustili – to nije kraj priče.
Fotografija iz 1903. godine, za koju se verovalo da je zauvek nestala, ponovo je ugledala svetlost dana u manastiru Svetog Pantelejmona – i otkrila čudesno svedočanstvo o prisustvu Device Marije.
Njena vedra reakcija svedoči o životu duboko obeleženom verom, molitvom i unutrašnjim mirom.
