U dokumentu koji je napisao dve godine pre smrti, papa Franja ostavio je dirljivu poruku o patnji, miru i molitvi, ali i zamolio da mu grob bude jednostavan, bez ikakvih ukrasa — u jednoj od najznačajnijih bazilika Rima, uz samo jedno ime: „Franciscus“
U tišini koja je obavila Vatikan i svet nakon vesti o smrti pape Franje, odjeknule su reči njegovog duhovnog testamenta — jednostavne, a snažne. Napisane 29. juna 2022. godine, na praznik svetih apostola Petra i Pavla, ove reči otkrivaju poslednju želju čoveka koji je svoj pontifikat proživeo u tišini molitve, u osluškivanju slabih i u hodu za Hristom stazama savremenog sveta.
Papa Franja, koji je u svom zemaljskom hodu izabrao siromaštvo, jednostavnost i nežnu radikalnost Jevanđelja, poželeo je da i njegov grob bude odraz te vere. Bez zlata, bez mramorne pompe. Samo jedno ime, uklesano u kamen: „Franciscus“. Tako je zapisao. I ništa više.
U svom testamentu, papa Franja je zamolio da njegovi posmrtni ostaci budu položeni u zemlju, u niši bočne lađe bazilike Svete Marije Velike u Rimu — svetištu koje je bilo njegovo duhovno sidrište. Baš tamo, među kapelama Pavlinaca i porodice Sforca, gde se često molio, na početku i na kraju svakog apostolskog putovanja. Njegov život i njegova misija počinjali su i završavali se u naručju Bogorodice, Majke Crkve.
„Patnja koja je bila prisutna u poslednjem delu mog života bila je prinesena Gospodinu za mir u svetu i bratstvo među narodima“, napisao je u dokumentu, otkrivajući da ni u svojim poslednjim danima nije mislio na sebe, već na svet koji ga je, kao i on njega, voleo i osporavao, tražio i sumnjao — ali u njemu prepoznavao Hristovog pastira.
Papa Franja je svoj sprovod unapred osmislio u duhu koji ga je vodio celog života — skromno, bez buke, pokriven troškovima koje je, kako kaže, unapred obezbedio preko dobročinitelja. Monsinjoru Rolandasu Makrickasu, litvanskom kardinalu i nadbiskupu koadjutoru bazilike Svete Marije Velike, poverio je da sve sprovede tiho, dostojanstveno i s verom.
Njegova smrt, nastupila usled moždanog udara, bila je tiha — kao da se duša jednostavno odškrinula i izašla iz tela koje je, poslednjih godina, sve više bilo opterećeno bolešću i bolom. Smrt je potvrđena elektrokardiogramom, a potpis na smrtovnici stavio je prof. Andrea Arkanđeli, direktor vatikanskog odeljenja za zdravlje.
No, u toj smrti nije bilo kraja. Papa Franja, koji je Crkvi i svetu ostavio svedočenje o hrabrosti ljubavi, o miru koji nadilazi razum i o Hristu koji se skriva u siromašnima, već je uklesao svoje poslednje svedočanstvo: da sve počinje i završava u molitvi. U tišini. U Mariji.
I dok se njegovo zemno telo priprema da počiva pod svodom bazilike koja ga je pratila kao senka ljubavi, ostaje tiha poruka: da je u jednostavnosti krsta, u molitvi Majci Božijoj i u bratskoj ljubavi među narodima — najdublja istina hrišćanske nade.
Papa Franja je preminuo danas u 88. godini javljaju iz Vatikana.
Bio je 266. papa po redu i ostao je upamćen po svojoj skromnosti, a u daljem tekstu pogledajte neke od upečatljivijih fotografija iz njegovog života.
U dirljivoj izjavi saučešća, poglavar Srpske pravoslavne crkve govori o ličnim susretima s poglavarom Rimokatoličke Crkve, njegovim naporima za mir i razumevanje i upućuje molitvu da Gospod papi Franji podari večni život.
Manje od mesec dana nakon što je preživeo dvostruku upalu pluća, Sveti Otac je preminuo od posledica moždanog udara i srčane insuficijencije. Njegov oproštaj sa Trga Svetog Petra ostaje snažno svedočanstvo vere koja je prevazišla bolest.
Protojerej Srpske pravoslavne crkve poznat kao Father Vlad, iz sopstvene borbe stvorio je program za roditelje koji se suočavaju sa dijagnozama, iscrpljenošću i strahom, nudeći im oslonac kada deluje da izlaza nema.
Marko Princ, član parohije napadnutog Sabornog hrama, tvrdi da se iza razbijenog vitraža ne krije samo nasilje na ulici, već i nevidljivi sukob koji deli ljude, gradove i vere i koji, kako kaže, ima svoju jasnu duhovnu logiku.
Još kao mlad postao je monah i učenik Prepodobnog Prokopija Dekapolita.
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
Iako medicina nudi odgovore i pokušava da objasni uzroke ovog problema, pravoslavno učenje podseća da nastanak života ne može biti sveden isključivo na biološki proces.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Nakon upokojenja pape Franciska, u centru pažnje ponovo se našlo zagonetno proročanstvo svetog Malahija, koje predviđa dolazak poslednjeg pontifika i razaranje "grada na sedam brežuljaka".
Izabran je za vrhovnog pontifa 13. marta 2013. godine.
Otac Čad Riperger tvrdi da bi digitalna kontrola mogla da određuje ko ima pristup novcu i osnovnim uslovima života, uz ocenu da se stvaraju okolnosti opisane u drevnim biblijskim proročanstvima.
Pre nego što je beba prevezena u bolnicu, sveštenik je tražio da se zove Huan Fransisko, odnosno dao mu je ime koje je, kako je rekao, nosio u srcu i pre nego što će dete dobiti zvaničan identitet.
"Bojte se ljudi koji plaču za mrtvima, a ubijaju žive", citirao je otac Željko svoju baku, posle onoga što je doživeo ispred crkve.
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Nije svako davanje blagosloveno - svete knjige otkrivaju u kojim trenucima podrška može da oslabi čoveka, produbi probleme ili udalji od odgovornosti i zašto je razboritost jednako važna kao i dobra namera
Crkva svetog Marka u Užicu otkriva slojeve prošlosti - od izgubljene brvnare i burnih istorijskih preokreta, do neobičnog zvonika, vrednih ikona i živog liturgijskog života koji traje bez prekida.
Od osnovnih sastojaka bez jaja i mleka, ova posna pogača spaja karamelizovani luk i kim u mekano, mirisno testo koje je jednostavno za pripremu, a dovoljno posebno da se pamti i u danima posta na ulju.
