U dokumentu koji je napisao dve godine pre smrti, papa Franja ostavio je dirljivu poruku o patnji, miru i molitvi, ali i zamolio da mu grob bude jednostavan, bez ikakvih ukrasa — u jednoj od najznačajnijih bazilika Rima, uz samo jedno ime: „Franciscus“
U tišini koja je obavila Vatikan i svet nakon vesti o smrti pape Franje, odjeknule su reči njegovog duhovnog testamenta — jednostavne, a snažne. Napisane 29. juna 2022. godine, na praznik svetih apostola Petra i Pavla, ove reči otkrivaju poslednju želju čoveka koji je svoj pontifikat proživeo u tišini molitve, u osluškivanju slabih i u hodu za Hristom stazama savremenog sveta.
Papa Franja, koji je u svom zemaljskom hodu izabrao siromaštvo, jednostavnost i nežnu radikalnost Jevanđelja, poželeo je da i njegov grob bude odraz te vere. Bez zlata, bez mramorne pompe. Samo jedno ime, uklesano u kamen: „Franciscus“. Tako je zapisao. I ništa više.
U svom testamentu, papa Franja je zamolio da njegovi posmrtni ostaci budu položeni u zemlju, u niši bočne lađe bazilike Svete Marije Velike u Rimu — svetištu koje je bilo njegovo duhovno sidrište. Baš tamo, među kapelama Pavlinaca i porodice Sforca, gde se često molio, na početku i na kraju svakog apostolskog putovanja. Njegov život i njegova misija počinjali su i završavali se u naručju Bogorodice, Majke Crkve.
„Patnja koja je bila prisutna u poslednjem delu mog života bila je prinesena Gospodinu za mir u svetu i bratstvo među narodima“, napisao je u dokumentu, otkrivajući da ni u svojim poslednjim danima nije mislio na sebe, već na svet koji ga je, kao i on njega, voleo i osporavao, tražio i sumnjao — ali u njemu prepoznavao Hristovog pastira.
Papa Franja je svoj sprovod unapred osmislio u duhu koji ga je vodio celog života — skromno, bez buke, pokriven troškovima koje je, kako kaže, unapred obezbedio preko dobročinitelja. Monsinjoru Rolandasu Makrickasu, litvanskom kardinalu i nadbiskupu koadjutoru bazilike Svete Marije Velike, poverio je da sve sprovede tiho, dostojanstveno i s verom.
Njegova smrt, nastupila usled moždanog udara, bila je tiha — kao da se duša jednostavno odškrinula i izašla iz tela koje je, poslednjih godina, sve više bilo opterećeno bolešću i bolom. Smrt je potvrđena elektrokardiogramom, a potpis na smrtovnici stavio je prof. Andrea Arkanđeli, direktor vatikanskog odeljenja za zdravlje.
No, u toj smrti nije bilo kraja. Papa Franja, koji je Crkvi i svetu ostavio svedočenje o hrabrosti ljubavi, o miru koji nadilazi razum i o Hristu koji se skriva u siromašnima, već je uklesao svoje poslednje svedočanstvo: da sve počinje i završava u molitvi. U tišini. U Mariji.
I dok se njegovo zemno telo priprema da počiva pod svodom bazilike koja ga je pratila kao senka ljubavi, ostaje tiha poruka: da je u jednostavnosti krsta, u molitvi Majci Božijoj i u bratskoj ljubavi među narodima — najdublja istina hrišćanske nade.
Papa Franja je preminuo danas u 88. godini javljaju iz Vatikana.
Bio je 266. papa po redu i ostao je upamćen po svojoj skromnosti, a u daljem tekstu pogledajte neke od upečatljivijih fotografija iz njegovog života.
U dirljivoj izjavi saučešća, poglavar Srpske pravoslavne crkve govori o ličnim susretima s poglavarom Rimokatoličke Crkve, njegovim naporima za mir i razumevanje i upućuje molitvu da Gospod papi Franji podari večni život.
Manje od mesec dana nakon što je preživeo dvostruku upalu pluća, Sveti Otac je preminuo od posledica moždanog udara i srčane insuficijencije. Njegov oproštaj sa Trga Svetog Petra ostaje snažno svedočanstvo vere koja je prevazišla bolest.
Svetac je posečen 362. godine.
Na papiru je pisalo da je beogradski nadbiskup Ladislav Nemet imenovan za rimskog kardinala, a odabir da pismo bude napisano na ćirilici je je bio evidentan znak uvažavanja srpskog kulturnog identiteta
Vaskršnji utorak, koji sledi, u narodnom verovanju ima posebno mesto – smatra se jedinim “dobrim” utorkom u godini.
U dokumentu koji je napisao dve godine pre smrti, papa Franja ostavio je dirljivu poruku o patnji, miru i molitvi, ali i zamolio da mu grob bude jednostavan, bez ikakvih ukrasa — u jednoj od najznačajnijih bazilika Rima, uz samo jedno ime: „Franciscus“
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Izabran je za vrhovnog pontifa 13. marta 2013. godine.
Na papiru je pisalo da je beogradski nadbiskup Ladislav Nemet imenovan za rimskog kardinala, a odabir da pismo bude napisano na ćirilici je je bio evidentan znak uvažavanja srpskog kulturnog identiteta
Manje od mesec dana nakon što je preživeo dvostruku upalu pluća, Sveti Otac je preminuo od posledica moždanog udara i srčane insuficijencije. Njegov oproštaj sa Trga Svetog Petra ostaje snažno svedočanstvo vere koja je prevazišla bolest.
U emotivnom obraćanju povodom prelaska Svetog Oca u večni život, beogradski nadbiskup podsetio je na njegovu nepokolebljivu posvećenost miru, brizi za siromašne i veru u dijalog među narodima – ostavivši poruku nade za ceo svet.
On nije pričao o svojoj društvenoj ulozi u danima vlasti Izabele Peron sve do 2010, kada je u jednom intervjuu rekao da je krio i štitio nekoliko žrtava progona, ali nije rekao koliko.
Papa Franja je preminuo danas u 88. godini javljaju iz Vatikana.
Svetu službu Božiju služio je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije sa sveštenstvom i vernim narodom.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
U Hramu Hrista Spasitelja, u prisustvu patrijarha Kirila i predsednika Ruske Federacije, obeležen je Vaskrs 2025. godine — u znaku molitve za pravedni mir i ujedinjenje hrišćanskog sveta.
U pojedinim delovima srpskog naroda, običaji su posebno živopisni i vezani za čitav vaskršnji period.
Bio je 266. papa po redu i ostao je upamćen po svojoj skromnosti, a u daljem tekstu pogledajte neke od upečatljivijih fotografija iz njegovog života.
Tokom boravka u Moskvi, poglavaru Srpske pravoslavne crkve biće dodeljena titula počasnog doktora bogoslovskih nauka, a 25. aprila služiće Božanstvenu liturgiju u čuvenoj Trojice-Sergijevoj lavri. U planu su i posete svetinjama, susreti sa vernicima i razgovori o produbljivanju bratskih odnosa između dve sestrinske Crkve.
