Nakon upokojenja pape Franciska, u centru pažnje ponovo se našlo zagonetno proročanstvo svetog Malahija, koje predviđa dolazak poslednjeg pontifika i razaranje "grada na sedam brežuljaka".
Upokojenje pape Franciska nije samo istorijski događaj za Rimokatoličku crkvu i međunarodnu zajednicu, već iznova oživljava staro i kontroverzno delo poznato kao Proročanstvo svetog Malahija. Ovo proročanstvo, koje se pripisuje Svetom Malahiji, irskom nadbiskupu iz 12. veka, navodno precizno predskazuje sled svih pontifika – sve do kraja sveta.
Prema tom proročanstvu, papa Francisko je 112. i poslednji u nizu. Njega, kako stoji u poslednjem odlomku teksta, nasleđuje „Petar Rimski“, koji će, kaže se, „napasati svoje stado usred mnogih nevolja“, i tada „će grad na sedam brežuljaka biti razoren, a strašni Sudija će suditi narodu“. To se, prema predanju, odnosi na Drugi dolazak Hristov i kraj vremena.
Ashley Morrison / Alamy / Profimedia
Sveti Malahije
Šta opisuje tekst – tumačenja, povezivanja i 2027. godina
Proročanstvo svetog Malahija sastoji se od 112 kratkih latinskih izraza, od kojih se svaki odnosi na jednog papu, počevši od Celestina II (1143. godine). Prvi put je otkriveno iz Tajnog vatikanskog arhiva 1590. godine, zahvaljujući monahu Arnoldu de Vionu. Do 16. veka, izrazi su izuzetno precizni – toliko da mnogi stručnjaci, uključujući istraživače iz Papinskog instituta za istoriju Crkve, sumnjaju u njegovu autentičnost i veruju da je možda nastalo u tom periodu.
Misterija se produbljuje time što je papa Sikst V (1585–1590), za koga se koristi fraza „osovina u sredini tačke“, bio tačno na polovini liste – 56. papa od 112. Kada se na tu godinu doda 442, dolazi se do 2027. – godine koja se, prema tumačenju proročanstva, poklapa sa „krajem“.
Zanimljivo je i to da trojica najozbiljnijih kandidata za naslednika pape Franciska nose ime Petar – da li je to slučajnost, simbol, ili potvrda eshatoloških tumačenja? Portal vimaorthodoxias.gr razgovarao je sa stručnjacima i došao do sledećih zaključaka.
Za i protiv: Proročanstvo ili istorijska fikcija?
Crkva ne priznaje ovo proročanstvo kao bogonadahnut ili zvaničan crkveni tekst. Naprotiv, teolozi poput oca Tomasa Rislera, savetnika Katoličke enciklopedije, ističu da je reč o ljudskoj tvorevini, inspirisanoj političkim i duhovnim okolnostima 16. veka.
Tanjug/Vatican Media via AP
Papa Francisko
S druge strane, istraživači ukazuju na to da su prve fraze izuzetno precizne u istorijskom smislu – na primer, za papu Jovana XXII stoji fraza de sutore osseo („obućar od kostiju“), što se podudara i sa zanimanjem njegovog oca i sa prezimenom Ossa („kost“).
Neki izrazi, međutim, ostaju zagonetni ili neusklađeni: papa Pavle VI opisan je kao „cvet među cvećem“, dok se za Jovana Pavla II koristi izraz „od napora sunca“. Ove opise, bez jasnog istorijskog uporišta, mnogi smatraju proizvoljnim i otvorenim za tumačenje.
Vatikan u tranziciji – šta sledi?
Nakon upokojenja pape Franciska, započinju procesi za izbor novog pape – kroz konklavu, u kojoj učestvuju kardinali mlađi od 80 godina. Puna struktura tela i ravnoteža moći unutar Svete Stolice odlučiće profil novog pontifika.
Tanjug/AP Photo/Andrew Medichini, file
Papa Franciko
I dok rasprave o „Petru Rimskom“ jačaju, teološki i ekleziološki ton ostaje smiren: Crkva – i Pravoslavna i Rimokatolička – neprestano podseća: „A o danu onome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, nego samo Otac“ (Matej 24,36).
Mit, vera i odgovornost
Bilo da se tumači kao eshatološko upozorenje ili kao delo književne mašte, Proročanstvo svetog Malahija ostaje jedno od najzagonetnijih i najviše komentisanih religijskih tekstova zapadnog hrišćanstva. Vreme će pokazati da li će naslednik pape Franciska dati novo značenje rečima irskog svetitelja – ili će 2027. proći… bez Apokalipse.
Do tada, ostanimo u duhu Crkve: budnost – ne strah; nada – ne užas; vera – ne proricanje.
U dirljivoj izjavi saučešća, poglavar Srpske pravoslavne crkve govori o ličnim susretima s poglavarom Rimokatoličke Crkve, njegovim naporima za mir i razumevanje i upućuje molitvu da Gospod papi Franji podari večni život.
Manje od mesec dana nakon što je preživeo dvostruku upalu pluća, Sveti Otac je preminuo od posledica moždanog udara i srčane insuficijencije. Njegov oproštaj sa Trga Svetog Petra ostaje snažno svedočanstvo vere koja je prevazišla bolest.
U dokumentu koji je napisao dve godine pre smrti, papa Franja ostavio je dirljivu poruku o patnji, miru i molitvi, ali i zamolio da mu grob bude jednostavan, bez ikakvih ukrasa — u jednoj od najznačajnijih bazilika Rima, uz samo jedno ime: „Franciscus“
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Podignuta na temeljima vizantijske bazilike, sa sačuvanim ugovorom o gradnji iz 1281. i grobovima potomaka loze Nemanjića, ova svetinja kod Brodareva svedoči o veri, razaranju i tihom opstanku uprkos pljačkama, ruševinama i zaboravu.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Misteriozni spisi pronađeni u vatikanskim arhivama donose zagonetne poruke o budućnosti, a jedno proročanstvo tvrdi da se kraj približava brže nego što mislimo...
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Savu Osvećenog po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Sevastijana. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju peti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
