Nakon upokojenja pape Franciska, u centru pažnje ponovo se našlo zagonetno proročanstvo svetog Malahija, koje predviđa dolazak poslednjeg pontifika i razaranje "grada na sedam brežuljaka".
Upokojenje pape Franciska nije samo istorijski događaj za Rimokatoličku crkvu i međunarodnu zajednicu, već iznova oživljava staro i kontroverzno delo poznato kao Proročanstvo svetog Malahija. Ovo proročanstvo, koje se pripisuje Svetom Malahiji, irskom nadbiskupu iz 12. veka, navodno precizno predskazuje sled svih pontifika – sve do kraja sveta.
Prema tom proročanstvu, papa Francisko je 112. i poslednji u nizu. Njega, kako stoji u poslednjem odlomku teksta, nasleđuje „Petar Rimski“, koji će, kaže se, „napasati svoje stado usred mnogih nevolja“, i tada „će grad na sedam brežuljaka biti razoren, a strašni Sudija će suditi narodu“. To se, prema predanju, odnosi na Drugi dolazak Hristov i kraj vremena.
Ashley Morrison / Alamy / Profimedia
Sveti Malahije
Šta opisuje tekst – tumačenja, povezivanja i 2027. godina
Proročanstvo svetog Malahija sastoji se od 112 kratkih latinskih izraza, od kojih se svaki odnosi na jednog papu, počevši od Celestina II (1143. godine). Prvi put je otkriveno iz Tajnog vatikanskog arhiva 1590. godine, zahvaljujući monahu Arnoldu de Vionu. Do 16. veka, izrazi su izuzetno precizni – toliko da mnogi stručnjaci, uključujući istraživače iz Papinskog instituta za istoriju Crkve, sumnjaju u njegovu autentičnost i veruju da je možda nastalo u tom periodu.
Misterija se produbljuje time što je papa Sikst V (1585–1590), za koga se koristi fraza „osovina u sredini tačke“, bio tačno na polovini liste – 56. papa od 112. Kada se na tu godinu doda 442, dolazi se do 2027. – godine koja se, prema tumačenju proročanstva, poklapa sa „krajem“.
Zanimljivo je i to da trojica najozbiljnijih kandidata za naslednika pape Franciska nose ime Petar – da li je to slučajnost, simbol, ili potvrda eshatoloških tumačenja? Portal vimaorthodoxias.gr razgovarao je sa stručnjacima i došao do sledećih zaključaka.
Za i protiv: Proročanstvo ili istorijska fikcija?
Crkva ne priznaje ovo proročanstvo kao bogonadahnut ili zvaničan crkveni tekst. Naprotiv, teolozi poput oca Tomasa Rislera, savetnika Katoličke enciklopedije, ističu da je reč o ljudskoj tvorevini, inspirisanoj političkim i duhovnim okolnostima 16. veka.
Tanjug/Vatican Media via AP
Papa Francisko
S druge strane, istraživači ukazuju na to da su prve fraze izuzetno precizne u istorijskom smislu – na primer, za papu Jovana XXII stoji fraza de sutore osseo („obućar od kostiju“), što se podudara i sa zanimanjem njegovog oca i sa prezimenom Ossa („kost“).
Neki izrazi, međutim, ostaju zagonetni ili neusklađeni: papa Pavle VI opisan je kao „cvet među cvećem“, dok se za Jovana Pavla II koristi izraz „od napora sunca“. Ove opise, bez jasnog istorijskog uporišta, mnogi smatraju proizvoljnim i otvorenim za tumačenje.
Vatikan u tranziciji – šta sledi?
Nakon upokojenja pape Franciska, započinju procesi za izbor novog pape – kroz konklavu, u kojoj učestvuju kardinali mlađi od 80 godina. Puna struktura tela i ravnoteža moći unutar Svete Stolice odlučiće profil novog pontifika.
Tanjug/AP Photo/Andrew Medichini, file
Papa Franciko
I dok rasprave o „Petru Rimskom“ jačaju, teološki i ekleziološki ton ostaje smiren: Crkva – i Pravoslavna i Rimokatolička – neprestano podseća: „A o danu onome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, nego samo Otac“ (Matej 24,36).
Mit, vera i odgovornost
Bilo da se tumači kao eshatološko upozorenje ili kao delo književne mašte, Proročanstvo svetog Malahija ostaje jedno od najzagonetnijih i najviše komentisanih religijskih tekstova zapadnog hrišćanstva. Vreme će pokazati da li će naslednik pape Franciska dati novo značenje rečima irskog svetitelja – ili će 2027. proći… bez Apokalipse.
Do tada, ostanimo u duhu Crkve: budnost – ne strah; nada – ne užas; vera – ne proricanje.
U dirljivoj izjavi saučešća, poglavar Srpske pravoslavne crkve govori o ličnim susretima s poglavarom Rimokatoličke Crkve, njegovim naporima za mir i razumevanje i upućuje molitvu da Gospod papi Franji podari večni život.
Manje od mesec dana nakon što je preživeo dvostruku upalu pluća, Sveti Otac je preminuo od posledica moždanog udara i srčane insuficijencije. Njegov oproštaj sa Trga Svetog Petra ostaje snažno svedočanstvo vere koja je prevazišla bolest.
U dokumentu koji je napisao dve godine pre smrti, papa Franja ostavio je dirljivu poruku o patnji, miru i molitvi, ali i zamolio da mu grob bude jednostavan, bez ikakvih ukrasa — u jednoj od najznačajnijih bazilika Rima, uz samo jedno ime: „Franciscus“
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Misteriozni spisi pronađeni u vatikanskim arhivama donose zagonetne poruke o budućnosti, a jedno proročanstvo tvrdi da se kraj približava brže nego što mislimo...
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
Pogođeni Novi Pazar, Tutin i Sjenica - nestali prilozi vernika, a tragovi upućuju na pažljivo isplanirane akcije dok policija pokušava da razotkrije ko stoji iza svega.
Francuska časna sestra povređena na Brdu Sion, reagovale vlasti i međunarodne institucije; upozorenja na rastuću netrpeljivost i nove tenzije u Jerusalimu dodatno pojačavaju zabrinutost javnosti.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
