Svi su stradali zbog Hrista i bili uvenčani vencem slave u vreme cara Dekija.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Svetog mučenika Terentija, Afrikana, Maksima, Pompija i ostalih 36 mučenika sa njima.
Svi su stradali zbog Isusa Hrista i bili uvenčani vencem slave u vreme cara Dekija.
Po naredbi carevoj, namesnik Afrike objavi svemu narodu, da svi moraju da prinose žrtve idolima; u protivnom namesnik je zapretio strašnim mučenjem svima onima koji se o ovu naredbu ogluše.
Čuvši za ove pretnje, mnogi otpadoše od vere i pokloniše se idolima. No, ovih 40 mučenika ostali su nepokolebljivi u svojoj veri zbog čega su bili izloženi strahovitom mučenju.
Sveti Terentije hrabrio je svoje drugove rečima:
- Čuvajmo se, braćo, da se ne odreknemo Hrista Boga našega, te da se i On nas ne odrekne pred Ocem svojim nebesnim i svetim angelima!“
Namesnik ih razdeli u dve grupe: trideset i šestoricu, posle šibanja i struganja i posipanjem solju otvorenih rana, poseče mačem.
A onu prvu četvoricu, među kojima je bio i Terentije baci u tamnicu sa teškim okovima o vratu, na rukama a i na nogama.
"No angel Božji javi se u tamnici, dodirnu okove okovanih, i okovi spadoše. Potom, angel im postavi obilnu trpezu i nahrani ih", piše u žitijama.
Ponovo su bili izvedeni i mučeni, i ponovo zatvoreni u tamnicu.
"Još naredi namesnik gatarima, da saberu što više otrovnih gadova, kao zmija i skorpija, i da ih zatvore u istu odaju s mučenicima. No gadovi se ne hteše dotaći Božjih ugodnika, nego se zbiše u jedan ugao i tu preležaše tri dana. Kada trećeg dana bi otvorena tamnica, jurnuše gadovi na gatare i izujedaše ih".
Najzad, namesnik im izreče smrtnu presudu. Kada su ih poveli na posečenje, oni su radosno pevali psalme i hvalili Boga, koji ih je udostojio mučeničke smrti. Svi su postradali 250 godine.
Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama.
Ljubav nije samo emocija, već pokretač života, smisao postojanja i temelj svakog zdravog odnosa, bilo da je reč o porodici, prijateljstvu, partnerstvu ili zajednici.
Službe su iste kao i prethodna dva dana.
Bog nas kroz ljude podučava.
Bog isto prima i prvog i poslednjeg, jednako daje i jednima i drugima, ako je naša namera čista, istakao je Đurđević.
U vojsci je proveo punih 60 godina, a tokom tog vremena bio je svedok brojnih događaja koji su ostavili dubok trag u njegovom životu.
Za verni narod ovaj prizor je posebno bolan jer Crkva Svetog Nikole nije obična stara građevina.
Porodični dom trebalo bi da bude mesto u kojem dete uči da ljubav nije samo reč, već i spremnost da se oprosti, pomogne, sasluša i podnese teret drugoga.
U besedi u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira sveštenik Igor Vujisić govorio je o Gospojinskom postu, pokajanju i praštanju, pozivajući vernike da najpre sagledaju sopstvene slabosti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Vasković je istakao da hrišćansko shvatanje nasledstva nije vezano za prezime, krvno srodstvo ili materijalnu imovinu, već za večni život u Hristu.
Crkva tradicionalno naglašava značaj duhovnog jedinstva supružnika, ali se o ovoj temi danas govori mnogo otvorenije i s više razumevanja.
Krštenje deteta je prva Sveta tajna u pravoslavnoj crkvi, koja simbolizuje duhovno rođenje, ulazak u crkvenu zajednicu i početak života u Hristu.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
U vojsci je proveo punih 60 godina, a tokom tog vremena bio je svedok brojnih događaja koji su ostavili dubok trag u njegovom životu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetih sedam mučenika u Efesu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Miron. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Hijacinta iz Krakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Među onima koji nisu želeli da učestvuju u idolopoklonstvu bilo je i sedam mladih vojnika, sinova uglednih efeskih starešina: Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobne Isakija, Dalmata i Favsta po starom, dok se po novom kalendaru obeležava praznik Nerukotvorene ikone Isusa Hrista. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Roka, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Tumačeći proročke reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da zabluda vođa slabi čitavu zajednicu i odvodi je sa puta istine, dok je povratak Bogu jedini put ka duhovnom ozdravljenju.
Probajte pire sa prelivom od pečuraka po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za ponedeljak i duhovno se nadahnite poukom Prepodobnog Jovana Aleksejeva Valamskog.
Reči velikog svetitelja otkrivaju zašto je prvi korak u svetinju važniji nego što nam se čini.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
