Svi su stradali zbog Hrista i bili uvenčani vencem slave u vreme cara Dekija.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Svetog mučenika Terentija, Afrikana, Maksima, Pompija i ostalih 36 mučenika sa njima.
Svi su stradali zbog Isusa Hrista i bili uvenčani vencem slave u vreme cara Dekija.
Po naredbi carevoj, namesnik Afrike objavi svemu narodu, da svi moraju da prinose žrtve idolima; u protivnom namesnik je zapretio strašnim mučenjem svima onima koji se o ovu naredbu ogluše.
Čuvši za ove pretnje, mnogi otpadoše od vere i pokloniše se idolima. No, ovih 40 mučenika ostali su nepokolebljivi u svojoj veri zbog čega su bili izloženi strahovitom mučenju.
Sveti Terentije hrabrio je svoje drugove rečima:
- Čuvajmo se, braćo, da se ne odreknemo Hrista Boga našega, te da se i On nas ne odrekne pred Ocem svojim nebesnim i svetim angelima!“
Namesnik ih razdeli u dve grupe: trideset i šestoricu, posle šibanja i struganja i posipanjem solju otvorenih rana, poseče mačem.
A onu prvu četvoricu, među kojima je bio i Terentije baci u tamnicu sa teškim okovima o vratu, na rukama a i na nogama.
"No angel Božji javi se u tamnici, dodirnu okove okovanih, i okovi spadoše. Potom, angel im postavi obilnu trpezu i nahrani ih", piše u žitijama.
Ponovo su bili izvedeni i mučeni, i ponovo zatvoreni u tamnicu.
"Još naredi namesnik gatarima, da saberu što više otrovnih gadova, kao zmija i skorpija, i da ih zatvore u istu odaju s mučenicima. No gadovi se ne hteše dotaći Božjih ugodnika, nego se zbiše u jedan ugao i tu preležaše tri dana. Kada trećeg dana bi otvorena tamnica, jurnuše gadovi na gatare i izujedaše ih".
Najzad, namesnik im izreče smrtnu presudu. Kada su ih poveli na posečenje, oni su radosno pevali psalme i hvalili Boga, koji ih je udostojio mučeničke smrti. Svi su postradali 250 godine.
Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama.
Ljubav nije samo emocija, već pokretač života, smisao postojanja i temelj svakog zdravog odnosa, bilo da je reč o porodici, prijateljstvu, partnerstvu ili zajednici.
Službe su iste kao i prethodna dva dana.
Bog nas kroz ljude podučava.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Liturgiju je služio mitropolit Atanasije, koji je pozvao vernike da slede Hristov put i postanu lovci ljudi radi spasenja duša.
U besedi za 19. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto strah pred Bogom nije teret, već snaga, i kako radost koja dolazi od Njega nadživljava sve prolazno.
Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu.
Reči iz sure Gafir (ajeti 14–17) podsećaju da iskrena molitva ne poznaje ljudske sudove, da je Božiji autoritet iznad svega i da će Sudnji dan ogoliti svaku istinu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Prekretnica u njegovom životu je nastala kada je upoznao apostola Pavla.
Sveti Kiprijan i Justina su zajedno posečeni 258. godine, jer nisu želeli da se odreknu vere u Hrista.
Čudo u Vlahernskom hramu postalo je temelj jedne od najmoćnijih ikona — simbola zastupništva Majke Božje, anđela i svetih, koji i danas uliva veru i nadu hrišćanima širom sveta.
Na današnji dan, 911. godine, za vreme cara Lava Mudrog, Bogorodica se tokom službe javila okupljenom narodu na molitvi u Bogorodičinoj crkvi u Carigradu.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nakon teksta objavljenog u „Vijestima”, Mitropolija je javno demantovala navode i ukazala na pogrešno tumačenje izjava sveštenika i — kako ističu — „sračunate neistine” koje se o Crkvi plasiraju.
Zlo se ne identifikuje isključivo s ljudima, već sa duhovnim stanjima i demonskim silama koje čoveka navode na gordost, mržnju, ogovaranje...
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
