Kum je svedok pred Bogom, posrednik između živih i mrtvih predaka i neko, kao posrednik između čoveka i Gospoda, treba da vodi računa o duhovnom uzdignuću onoga koga krsti.
Kumstvo je glavna odlika hrišćanstva bez kojeg se ne može obaviti ni venčanje ni kršetenje, a koliko je kum kao figura bitan i poštovan dovoljno govore izreke koje su deo mentalnog sklopa, ne samo verujućeg, već i običnog naroda - "Kum nije dugme" i "Bog na nebu, kum na zemlji"!
Kum je svedok pred Bogom, posrednik između živih i mrtvih predaka i neko, kao posrednik između čoveka i Gospoda, treba da vodi računa o duhovnom uzdignuću onoga koga krsti.
Na, nazovimo, "ustanovu" kuma nailazi se još u prvim vekovima hriščanstva, i njegova uloga kroz vekove se nije menjala i uvek je bila ista.
Dugo se verovalo, a i danas se veruje da nema većeg greha nego "odbiti kumstvo", međutim, treba naglasiti da ovaj stav nema utemeljenje u pravoslavlju.
Naime, iako je u narodu ustaljeno mišljenje da "kumstvo ne može da se odbije" u stvarnosti "kumstvo može da se odbije", štaviše, nekad ga je poželjno odbiti, a evo i zašto.
U pravoslavnoj crkvi kumstvo je ozbiljna duhovna odgovornost i obaveza. Ako neko oseća i smatra da taj teret ne može iz nekog razloga da nosi na plećima i ostvari ono što se od njega traži, tada bi trebalo kumstvo da odbije. Najbitnije je da to uradi na lep, hrišćanski način, dakle iskreno i s poštovanjem, to kaže osobi koja ju je pozvala za kuma. Dakle, uvek je bolje, prema pravoslavlju, biti iskren i odgovoran, nego prihvatiti se obaveza koje ne možete da ostvarite.
Prema stavu crkve najvažnije je da osoba koja se bira za kuma bude dobra osoba, sve ostale stvari su manje važne! Priče o tome da će neko "ostati i bez srodne duše i bez roda i poroda" ako odbije kumstvo nisu tačne, a to je jednom potvrdio i sada upojeni arhimandrit Jovan (Nikitović).
- To su obična sujeverja koja se krše sa pravoslavljem. Kum treba da bude duhovni vodič, da vodi kroz život i bude oslonac. A kako to da bude ako ne želi. Ako vas za kuma pozove neko ko vam nije blizak, logično je da ćete se dvoumiti. I zato je najbolje biti iskren - pričao je on.
Od celivanja vrata, važnije je kako se u crkvu ulazi. Pred crkvom bi trebalo zastati, prekrsti se i lagano pokloniti Paroh Boris Čolović zahvalio je episkopu Irineju na dolasku u Hram Svetog Vasilija Ostroškog u Grinzborou, a potom istakao značaj Kola srpskih sestara, koje ove godine obeležava dvadeset godina postojanja. Naglasio je njihov doprinos zajednici i napretku parohije. Kroz istoriju se prepliću ljubav i tragedija, a u središtu jedne od najznačajnijih priča stoji manastir Ljubostinja. Njegove relikvije neprocenjive vrednosti postale su meta neviđenog razbijništva.
Profimedia
Crkve i manastiri
16:20 | 03.10.2024
DA LI TREBA CELIVATI VRATA CRKVE PRE ULASKA? Evo kako se pravilno ulazi u pravoslavni hram
Aktuelno iz SPC
14:38 | 02.10.2024
VELIKA PROSLAVA SRBA U AMERICI: Slava Kola srpskih sestara u Grinzborou i dve decenije postojanja
Duhovna riznica
00:48 | 04.10.2024
NAJVEĆA PLJAČKA U ISTORIJI SRBIJE: Gde je nestala kruna Svetog kneza Lazara?
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Protojerej Vladimir Dolgih razbija raširene zablude i objašnjava u kojim situacijama je bolje ne prihvatiti kumstvo nego ga nositi samo kao praznu formu.
Kum daje zavet pred Bogom i Crkvom da će voditi kumče kroz hrišćanski život, ali šta ako on svoju obavezu ne ispunjava.
Priča o prevari, Božijem promislu i neočekivanom susretu koji je promenio život mladog para.
Dok narodna tradicija kumstvu često daje gotovo mitski značaj, pravoslavna crkva vrlo precizno određuje kada nastaje duhovno srodstvo između kumova, ravno krvnom.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
U selu Ljubižda, nakon gotovo tri decenije tišine, raseljeni meštani su se ponovo sabrali oko svog hrama, pretvarajući bogosluženje u snažnu poruku opstanka Srba na Kosovu i Metohiji.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
