Kroz istoriju se prepliću ljubav i tragedija, a u središtu jedne od najznačajnijih priča stoji manastir Ljubostinja. Njegove relikvije neprocenjive vrednosti postale su meta neviđenog razbijništva.
U dubini srpskog srednjovekovnog nasleđa, manastir Ljubostinja oduvek je bio svetionik duhovnosti i snage, ukrašen ljubavlju kneginje Milice prema knezu Lazaru. Njegove zidove ne samo da krase freske, već i legende koje se protežu kroz vekove, pričajući priče o hrabrosti, žrtvi i neizmernom blagu koje je smestilo u svoje srce.
Međutim, kao i svaka velika priča, i ova nosi svoju senku - pljačku krune Svetog mučenika kneza Lazara, jedne od najvažnijih relikvija srpske istorije, koja je nestala iz ovog svetog mesta.
Kada je sveta kneginja Milica, zadužbinarka Ljubostinje, stvorila ovaj manastir 1388. godine, ona je to učinila sa vizijom o duhovnom utočištu za žene, posebno udovice srpskih plemića. U ovom sakralnom mestu, gde su se ispreplele sudbine i ljubavi, legende o njenom osnivaču i stradanjima srpskog naroda dobijale su svoje mesto. Njena ljubav prema knezu Lazaru, koja se prenosi s kolena na koleno, postala je osnova za naziv manastira - Ljubostinja, mesto ljubavi.
Međutim, ljubav i mir nisu trajali večno. Tokom Austro-Turskih ratova, posebno u vreme Kočine bune, manastir Ljubostinja je postao meta osvetničke pohlepe. Nakon sloma ustanka, Turci su se okrenuli osveti, a manastir su zapalili u svom gnevu, ostavljajući za sobom pepeo i uništene freske koje su svedočile o srpskoj kulturi i duhovnom nasleđu.
U tom razarajućem trenutku otkrivena je tajna koja će promeniti priču o Ljubostinji zauvek. Po predanju, u strahu od turskog osvajanja, kneginja Milica je sakrila bogatu riznicu u zidu manastira, a među blagom, poput svetionika, stajala je kruna kneza Lazara.
Ova zlatna kruna, simbol otpora i herojstva, postala je predmet pohlepe. Nakon što su Turci otkrili sakriveno blago, odneli su ga sa sobom, a kruna, koja je nekada krasila glavu srpskog vladara, još uvek leži u Istanbulu, daleko od naroda za koji je Sveti knez Lazar dao svoju glavu. Ova pljačka nije bila samo gubitak materijalnog bogatstva, već i gubitak duhovne veze sa prošlošću, vezane za krvave bitke i herojske žrtve.
U ovoj drami, kneginja Milica nije bila samo posmatrač; ona je bila junakinja koja je vladala Srbijom kao regent tokom najtežih vremena, čuvajući nasleđe svog muža i vodeći narod u teškim trenucima. Ljubostinja je postala njen svet, mesto gde je pronašla mir i prosvetljenje, kao i gde je nastavila da se bori za očuvanje srpskog identiteta. Iako su vremena bila teška, kneginja Milica nije posustajala.
Njen život u manastiru bio je odraz njene snage i mudrosti. U Ljubostinji, zajedno sa despoticom Jelenom Mrnjavčević, kasnije monahinjom Jefimijom, ona je nastavila da oblikuje srpsku kulturu i tradiciju, ostavljajući neizbrisiv trag. Pre nego što se upokojima, primila je monaški zavet velike shime i dobila monaško ime Efrosinija.
Danas, dok prolazimo pored zidova manastira Ljubostinja, osećamo težinu istorije koja leži na njihovim plećima. Ponekad, dok se Zapadna Morava tiho sliva, u njoj možemo čuti šapate onih koji su nekada hodali ovim svetim mestom, kako nam pričaju o ljubavi, žrtvi i gubitku. Ljubostinja je 1418. godine postala muški manastir, ali je zauvek ostala mesto gde se prošlost susreće s prisutnošću, a kruna Svetog mučenika kneza Lazara, i dalje skrivena u tami istorije, podseća nas na sve ono što smo izgubili, ali i na ono što nikada ne smemo zaboraviti.
Kroz istoriju se prepliću ljubav i tragedija, a u središtu jedne od najznačajnijih priča stoji manastir Ljubostinja. Njegove relikvije neprocenjive vrednosti postale su meta neviđenog razbijništva.
U trenucima patnje, reči nade i solidarnosti odjekuju iz Damaska, gde se molitve upućuju za sve koji pate usled rata.
U Sremskim Karlovcima bogoslovi i vernici proslavili su značajan jubilej kroz molitvu, koncert i nadahnutu besedu mitropolita Vasilija.
Kroz zvuke šofara, molitve i bogate običaje poput bacanja hleba u vodu, jevrejska zajednica širom sveta obeležava Roš hašanu – praznik koji nije samo početak godine, već i prilika za zajedništvo, refleksiju i duhovno pročišćenje.
Od celivanja vrata, važnije je kako se u crkvu ulazi. Pred crkvom bi trebalo zastati, prekrsti se i lagano pokloniti
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Uživajte u dirljivim scenama svetih tajni i podržite učesnike koji su podelili svoje najvažnije trenutke – glasanje je otvoreno do ponoći 6. oktobra!
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Stihovi koje je iznedrio svetitelj, srednjovekovni srpski vladar Stefan Lazarević, predstavljaju jedinstveno poetsko delo koje spaja hrišćansku pobožnost, viteštvo i umetnost, noseći univerzalnu poruku o ljubavi, toleranciji i praštanju koja ostaje relevantna i u današnjem svetu.
U trenucima patnje, reči nade i solidarnosti odjekuju iz Damaska, gde se molitve upućuju za sve koji pate usled rata.
U misli za 15. četvrtak po Pedesetnici, Sveti Teofan nam poručuje da je u srcu svake osobe usađeno duboko osećanje za Božansko, koje nas neprekidno vuče ka Gospodu. U evanđelju po Marku (Mk. 6,33) opisuje se, podseća, trenutak kada se narod okuplja oko Isusa, vođen potrebom za duhovnim ispunjenjem. Ova scena, u kojoj Isus hrani pet hiljada ljudi, oslikava kako Božanska prisutnost deluje na ljude, probuđujući u njima skrivenu glad za nečim višim.
Veštačka oplodnja izaziva ozbiljna etička i duhovna pitanja, posebno u pogledu postupanja s viškom embriona. Starešina Crkve Svete Trojice u Rumiji poziva na promišljanje o svetosti svakog začetog života.
Francuski umetnik iz 17. veka stvorio je remek-delo koristeći samo jednu liniju, čime je kreirao duhovni izraz koji ostavlja bez daha, stvarajući tehniku koju i danas retko ko uspeva da dostigne.
Ova ikona je naručena od strane ruske emigrantkinje Ije Dmitrijevne Šmit u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što je imala san o liku ovog cara.
Vladika niški Arsenije zamonašio je aprila 2021. godine igumaniju Temačkog manastira mati Efrosiniju u treći i najviši stepen monaštva Veliku shimu. Ovaj najviši stepen monaštva sleduje nakon Čina odevanja rase i kamilavke i Čina male shime.
Sada, dok mi ovde sedimo, već je u naručju onoga koji je ceo svoj život posvetio Kosovu, patrijarh Pavle je sada sa svojom Pećankom. Sa jedne strane tuga što je otišla majka, sa druge strane, kao što uvek biva, krsno vaskrsna radost, pričao je otac Ljuba gušeći se u suzama.
Francuski umetnik iz 17. veka stvorio je remek-delo koristeći samo jednu liniju, čime je kreirao duhovni izraz koji ostavlja bez daha, stvarajući tehniku koju i danas retko ko uspeva da dostigne.
Po učenju jednog od najvećih duhovnika dvadesetog veka, broj koji već više od dve hiljade godina nosi misteriju ima duboku povezanost između ljudske prirode, ekonomije i duhovnosti, a kroz podsećanje na reči Jevanđelja upozorava da se u isto vreme ne može služiti i Bogu i mamonu.
