SVETAC KOGA DANAS SLAVIMO, NAPISAO JE NAJLEPŠU SRPSKU HIMNU LJUBAVI: Slovo ljubve Svetog despota Stefana kroz vekove

U svetu srpske književnosti i duhovnosti, pesma Slovo ljubve despota Stefana Lazarevića zauzima posebno mesto kao svetionik ljubavi, vere i nade. Ovaj izuzetni književni dragulj, nastao u doba srednjovekovne Srbije, odražava ne samo lični izraz autora već i duboko ukorenjene vrednosti pravoslavne vere i kulture. Kroz vekove, Slovo ljubve je ostalo neizbrisivo urezano u kolektivnu svest srpskog naroda, služeći kao inspiracija za generacije vernika i ljubitelja književnosti.

Stefan Lazarević, poznat i kao Stefan Visoki, bio je despot Srbije od 1402. do 1427. godine. Sin slavnog kneza Lazara, nasledivši očevu mudrost i hrabrost, Stefan je uspešno vodio Srbiju kroz turbulentne periode, postavši jedan od najvažnijih vladara u srpskoj istoriji. Pored svojih vojnih i političkih postignuća, nasledivši dar za pisanje od svoje majke, kneginje Milice, Stefan je bio i izuzetan književnik, čija dela svedoče o njegovoj dubokoj pobožnosti i književnoj veštini.

Wikipedia

Slovo ljubve je napisano u obliku pisma, a odiše ljubavlju i brigom, ne samo svetovnom već i duhovnom, hrišćanskom, naglašavajući ljubav kao temeljnu vrednost života. Inspirisan svetopisamskim učenjima, Stefan u svojoj pesmi iznosi važnost ljubavi kao božanske sile koja povezuje sve ljude. Do sada su tumači naveli tri moguće osobe kojima je Slovo ljubve posvećeno: brata Vuka sa kojim je Stefan bio u sukobu, sestru Oliveru koja je boravila u haremu turskog sultana Bajazita i verenicu Jelenu od koje je zbog ratnih prilika bio odvojen.

U staroslovenskom jeziku, „слово“ (slovo) znači "reč" ili "govor", a „любве“ (ljubve) dolazi od reči „любовь“ (ljubovь), što znači "ljubav". Dakle, u kontekstu naslova pesme „Slovo ljubve“, to bi značilo "Reč o ljubavi" i ukazuje da je pesma posvećena razmatranju i izražavanju pojma ljubavi kao centralne teme.

Printscreen

Srpska pravoslavna crkva u Slovu ljubve vidi više od književnog dela; ona ga doživljava kao molitvu i meditaciju o suštini hrišćanske ljubavi. Stefanova pesma podseća na apostola Pavla i njegovo Pismo Korinćanima, gde je ljubav opisana kao „najveća od svih vrlina“. Stefanov stih „ljubav trpi sve, ljubav sve prašta, ljubav nikad ne prestaje“ odjekuje vekovima, prenoseći poruku mira i božanske ljubavi.

„Slovo ljubve“ je neodvojivi deo srpske kulturne baštine. Kroz ovu pesmu, Stefan Lazarević je uspeo da spoji elemente viteštva, hrišćanske pobožnosti i književnog stvaralaštva, stvarajući delo koje nadilazi vreme i prostor. Pesma je inspirisala mnoge srpske pesnike, umetnike i teologe, ostavljajući dubok trag u srpskoj kulturi i duhovnosti.

Wikipedia

Danas, Slovo ljubve ostaje relevantno i u savremenom kontekstu. Njegova univerzalna poruka o ljubavi, toleranciji i praštanju pruža utehu i inspiraciju u svetu prepunom izazova i konflikata. Pesma nas podseća na važnost duhovnih vrednosti i poziva na obnovu ljubavi i saosećanja u našim životima.

Slovo ljubve Stefana Lazarevića je više od pesme; ono je večni himan ljubavi i duhovnosti. Kroz vekove, ova pesma nastavlja da inspiriše, poučava i vodi, ostajući putokaz na putu vere i ljubavi. Njena poruka je jasna i bezvremena: ljubav je najveća sila koja povezuje ljude i vodi ih ka božanskoj istini.

Slovo ljubve

Stefan despot,
najslađemu i najljubaznijemu,
i od srca moga nerazdvojnome,
i mnogo, dvostruko željenome,
i u premudrosti obilnome,
carstva mojega iskrenome,
(ime rekavši),
u Gospodu ljubazan celiv,
ujedno i milosti naše,
neoskudno darovanje.

Leto i proleće Gospod sazda,
kao što i psalmopevac reče,
i u njima krasote mnoge:
pticama brzo, veselja brzo preletanje,
i gorama vrhove,
i lugovima prostranstva,
i poljima širine;
i vazduha tananog
divnim nekim talasima brujanje:
i zemaljske daronose
od mirisnih cvetova, i travnosne;
ali i same čovekove prirode
obnavljanje i veselost
dostojno ko da iskaže?

Ovo sve, ipak,
i druga čudna dela Božja,
koja ni oštrovidni um
sagledati ne može,
ljubav prevazilazi.
I nije čudo,
jer Bog je ljubav,
kao što reče Jovan sin gromov.

Varanje nikakvo u ljubavi mesta nema.
Jer Kain, ljubavi tuđ, Avelju reče:
„Iziđimo u polje“.

Oštro nekako i bistrotečno
ljubavi je delo,
vrlinu svaku prevazilazi.

Ljubav David lepo ukrašava,
rekavši: „Kao miro na glavu,
što silazi na bradu Aronovu,
i kao rosa aermonska,
što na gore silazi Sionske“.

Uzljubite ljubav,
mladići i devojke,
za ljubav prikladni;
ali pravo i nezazorno,
da mladićstvo i devstvo ne povredite,
kojim se priroda naša
Božanskoj prisajedinjuje,
da Božanstvo ne uznegoduje.
Jer apostol reče:
„Duha Svetoga Božjega ne rastužujte,
Kojim se zapečatiste
javno u krštenju“.

Bejasmo zajedno i jedan drugom blizu,
bilo telom ili duhom,
no da li gore, da li reke
razdvojiše nas,
David da reče: „Gore Gelvujske,
da ne siđe na vas ni dažd, ni rosa,
jer ne sačuvaste Saula,
ni Jonatana“!
O bezloblja Davidova,
čujte, carevi, čujte!
Saula li oplakuješ, nađeni?
Jer nađoh, reče Bog,
čoveka po srcu mome.

Vetrovi da se s rekama sukobe,
i da isuše,
kao za Mojsija more,
kao za Isusa sudije,
ćivota radi Jordan.

Eda bi se opet sastavili,
i videli se opet,
ljubavlju se opet sjedinili
u samom Hristu Bogu našem,
Kome slava sa Ocem
i sa Svetim Duhom
u beskrajne vekove,
Amin.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara