Stihovi koje je iznedrio svetitelj, srednjovekovni srpski vladar Stefan Lazarević, predstavljaju jedinstveno poetsko delo koje spaja hrišćansku pobožnost, viteštvo i umetnost, noseći univerzalnu poruku o ljubavi, toleranciji i praštanju koja ostaje relevantna i u današnjem svetu.
U svetu srpske književnosti i duhovnosti, pesma Slovo ljubve despota Stefana Lazarevića zauzima posebno mesto kao svetionik ljubavi, vere i nade. Ovaj izuzetni književni dragulj, nastao u doba srednjovekovne Srbije, odražava ne samo lični izraz autora već i duboko ukorenjene vrednosti pravoslavne vere i kulture. Kroz vekove, Slovo ljubve je ostalo neizbrisivo urezano u kolektivnu svest srpskog naroda, služeći kao inspiracija za generacije vernika i ljubitelja književnosti.
Stefan Lazarević, poznat i kao Stefan Visoki, bio je despot Srbije od 1402. do 1427. godine. Sin slavnog kneza Lazara, nasledivši očevu mudrost i hrabrost, Stefan je uspešno vodio Srbiju kroz turbulentne periode, postavši jedan od najvažnijih vladara u srpskoj istoriji. Pored svojih vojnih i političkih postignuća, nasledivši dar za pisanje od svoje majke, kneginje Milice, Stefan je bio i izuzetan književnik, čija dela svedoče o njegovoj dubokoj pobožnosti i književnoj veštini.
Wikipedia
Slovo ljubve
Slovo ljubve je napisano u obliku pisma, a odiše ljubavlju i brigom, ne samo svetovnom već i duhovnom, hrišćanskom, naglašavajući ljubav kao temeljnu vrednost života. Inspirisan svetopisamskim učenjima, Stefan u svojoj pesmi iznosi važnost ljubavi kao božanske sile koja povezuje sve ljude. Do sada su tumači naveli tri moguće osobe kojima je Slovo ljubve posvećeno: brata Vuka sa kojim je Stefan bio u sukobu, sestru Oliveru koja je boravila u haremu turskog sultana Bajazita i verenicu Jelenu od koje je zbog ratnih prilika bio odvojen.
U staroslovenskom jeziku, „слово“ (slovo) znači "reč" ili "govor", a „любве“ (ljubve) dolazi od reči „любовь“ (ljubovь), što znači "ljubav". Dakle, u kontekstu naslova pesme „Slovo ljubve“, to bi značilo "Reč o ljubavi" i ukazuje da je pesma posvećena razmatranju i izražavanju pojma ljubavi kao centralne teme.
Printscreen
Desot Stefan Lazarević
Srpska pravoslavna crkva u Slovu ljubve vidi više od književnog dela; ona ga doživljava kao molitvu i meditaciju o suštini hrišćanske ljubavi. Stefanova pesma podseća na apostola Pavla i njegovo Pismo Korinćanima, gde je ljubav opisana kao „najveća od svih vrlina“. Stefanov stih „ljubav trpi sve, ljubav sve prašta, ljubav nikad ne prestaje“ odjekuje vekovima, prenoseći poruku mira i božanske ljubavi.
„Slovo ljubve“ je neodvojivi deo srpske kulturne baštine. Kroz ovu pesmu, Stefan Lazarević je uspeo da spoji elemente viteštva, hrišćanske pobožnosti i književnog stvaralaštva, stvarajući delo koje nadilazi vreme i prostor. Pesma je inspirisala mnoge srpske pesnike, umetnike i teologe, ostavljajući dubok trag u srpskoj kulturi i duhovnosti.
Wikipedia
Slovo ljubve
Danas, Slovo ljubve ostaje relevantno i u savremenom kontekstu. Njegova univerzalna poruka o ljubavi, toleranciji i praštanju pruža utehu i inspiraciju u svetu prepunom izazova i konflikata. Pesma nas podseća na važnost duhovnih vrednosti i poziva na obnovu ljubavi i saosećanja u našim životima.
Slovo ljubve Stefana Lazarevića je više od pesme; ono je večni himan ljubavi i duhovnosti. Kroz vekove, ova pesma nastavlja da inspiriše, poučava i vodi, ostajući putokaz na putu vere i ljubavi. Njena poruka je jasna i bezvremena: ljubav je najveća sila koja povezuje ljude i vodi ih ka božanskoj istini.
Slovo ljubve
Stefan despot,
najslađemu i najljubaznijemu,
i od srca moga nerazdvojnome,
i mnogo, dvostruko željenome,
i u premudrosti obilnome,
carstva mojega iskrenome,
(ime rekavši),
u Gospodu ljubazan celiv,
ujedno i milosti naše,
neoskudno darovanje.
Leto i proleće Gospod sazda,
kao što i psalmopevac reče,
i u njima krasote mnoge:
pticama brzo, veselja brzo preletanje,
i gorama vrhove,
i lugovima prostranstva,
i poljima širine;
i vazduha tananog
divnim nekim talasima brujanje:
i zemaljske daronose
od mirisnih cvetova, i travnosne;
ali i same čovekove prirode
obnavljanje i veselost
dostojno ko da iskaže?
Ovo sve, ipak,
i druga čudna dela Božja,
koja ni oštrovidni um
sagledati ne može,
ljubav prevazilazi.
I nije čudo,
jer Bog je ljubav,
kao što reče Jovan sin gromov.
Varanje nikakvo u ljubavi mesta nema.
Jer Kain, ljubavi tuđ, Avelju reče:
„Iziđimo u polje“.
Oštro nekako i bistrotečno
ljubavi je delo,
vrlinu svaku prevazilazi.
Ljubav David lepo ukrašava,
rekavši: „Kao miro na glavu,
što silazi na bradu Aronovu,
i kao rosa aermonska,
što na gore silazi Sionske“.
Uzljubite ljubav,
mladići i devojke,
za ljubav prikladni;
ali pravo i nezazorno,
da mladićstvo i devstvo ne povredite,
kojim se priroda naša
Božanskoj prisajedinjuje,
da Božanstvo ne uznegoduje.
Jer apostol reče:
„Duha Svetoga Božjega ne rastužujte,
Kojim se zapečatiste
javno u krštenju“.
Bejasmo zajedno i jedan drugom blizu,
bilo telom ili duhom,
no da li gore, da li reke
razdvojiše nas,
David da reče: „Gore Gelvujske,
da ne siđe na vas ni dažd, ni rosa,
jer ne sačuvaste Saula,
ni Jonatana“!
O bezloblja Davidova,
čujte, carevi, čujte!
Saula li oplakuješ, nađeni?
Jer nađoh, reče Bog,
čoveka po srcu mome.
Vetrovi da se s rekama sukobe,
i da isuše,
kao za Mojsija more,
kao za Isusa sudije,
ćivota radi Jordan.
Eda bi se opet sastavili,
i videli se opet,
ljubavlju se opet sjedinili
u samom Hristu Bogu našem,
Kome slava sa Ocem
i sa Svetim Duhom
u beskrajne vekove,
Amin.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Prepodobnu Makrinu, vernici se sećaju i dvojice značajnih svetitelja – Stefana Lazarevića i kneginje Milice, čiji životi i dela i dalje inspirišu generacije.
Na Vidovdan, sećamo se trenutka kada je knez Lazar sa svojim vojnicima primio svetu tajnu pričesti u Crkvi Svetog prvomučenika arhiđakona Stefana, poznatoj kao Lazarica, koju je podigao kao pridvornu crkvu u znak zahvalnosti Gospodu koji je njemu i kneginji Milici uslišio molitve da dobiju sina, naslednika krune.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
