Bez spremnosti na žrtvu nema ništa, upozorava otac Predrag.
U društvu u kojem se svakodnevica sve češće svodi na bekstvo od odgovornosti, povlačenje pred pritiscima i tiho pristajanje na kompromis, pitanje lične hrabrosti postaje važnije nego ikad.
Sve je više situacija u kojima čovek, suočavajući se s izborom između udobne pasivnosti i spremnosti da se zauzme za svoje vrednosti, porodicu i zajednicu, odlučuje za ovo prvo.
Upravo po ovoj odlici, istakao je otac Predrag Popović u jednoj besedi, može se zaključiti i napraviti jasna razlika između čoveka i nečoveka i pravog hrišćanina od onoga koji to nije.
printskrin youtube otac predrag popovic
Otac Predrag Popović
- Kad vidite ljude da nisu hrabri, bežite od njih. Izdaće vas i prodati u sekundi, samo kad im bude zatrebalo. Hrišćanin mora da bude hrabar, prkosan. Apostoli su bili takvi. Zamislite, oni, bre, ulaze u Rim i kažu: "Došli smo da vam propovedamo o tom i tom Bogu. Vidim, kip ste napravili neznanom Bogu, e o njemu sam došao da vam propovedam." Taj prkos samo priliči hrišćanima. Tako da taj prkos i hrabrost je odlika apostolstva i u ovom svetu. Čovek na silu mora da osvaja Carstvo nebesko.
Kaže i šta će nas Gospod pitati kad odemo pred njega.
- "Šta si radio? Dug je dan bio za tebe, 80 godina sam ti dao!" I šta ćemo da mu kažemo. Da smo životarili, da smo trošili dane ne radeći ništa. Spavajući, jedući i vrteći se ukrug. Koliko smo službi Bogu proneli, pripovedali, besedili, misionarili tu gde živimo, u porodici... Bez spremnosti na žrtvu nema ništa - konstatovao je otac Predrag.
Ovaj pozdrav označava pobedu života nad smrti, podseća nas na radosnu vest da Isusova smrt nije bila uzaludna, da je umro za nas grešnike, a porodici upokojenog se šalje poruka da smrt nije kraj, već početak novog života u Hristu.
U svojoj knjizi o unutrašnjem miru otac Simeon Kragiopulos ne nudi utehu, već put do slobode od nevidljivog pritiska koji vlada životom modernog čoveka.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Dan kada SPC obeležava praznik posvećen ovom svetitelju, podseća nas na hrabrost i neustrašivost koju je on pokazao u vremenima kada je hršćanstvo bilo pod pretnjom i nepravdom.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
