U Hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Grinzborou, Severna Karolina, proslavljen je praznik Rođenje Presvete Bogorodice, koji je ujedno i slava Kola srpskih sestara.
Svetu liturgiju služio je episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički Irinej, uz sasluženje protoprezvitera Borisa Čolovića i protoprezvitera Onufrija iz Ruske zagranične crkve. Nakon čitanja Jevanđelja, episkop Irinej je održao inspirativnu besedu. Kum slave, gospodin Nemanja Karmana, prelomio je slavski kolač.
Paroh Boris Čolović zahvalio je episkopu na dolasku i istakao značaj Kola srpskih sestara, koje ove godine obeležava dvadeset godina postojanja. Naglasio je njihov doprinos zajednici i napretku parohije.
– Ove godine proslavljamo veliki jubilej, dvadeset godina od osnivanja Kola srpskih sestara u našoj parohiji. Tim povodom moramo čestitati i zahvaliti svim našim dragim sestrama, članicama Kola srpskih sestara, i naravno predsednicama i potpredsednicama Kola, koje godinama neumorno rade i doprinose napretku naše parohije. Njihov trud i požrtvovanost se vidi i ugrađen je u svaki deo naše zajednice. Iz godine u godinu, korak po korak ova parohija u mnogim stvarima napreduje zahvaljujući našim sestrama.
Slavlje je završeno svečano, trpezom ljubavi, a starija folklorna dečja grupa izvela je kola iz Starog kraja.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Gradska vlast Praga tražila je od sveštenstva da im sutra vrati ključeve ove crkve, koju su 1924. godine podigli ruski emigranti, izbegli posle Oktobarske revolucije, uz pomoć kralja Aleksandra I i koja je sve do 1947. godine bila pod jurisdikcijom SPC, kako bi je navodno "renovirali", ali u svom dopisu nisu naveli ni rok početka niti završetka radova.
Sveti Teofan nas podseća da nije u redu da se oslanjamo samo na materijalnu sigurnost. Umesto toga, trebali bismo da se trudimo da razvijamo unutrašnju snagu i veru. Kada smo otvoreni za Božiju volju, postajemo sposobniji da se suočimo sa životnim izazovima i ostvarimo prave plodove u našim životima. Kao obični ljudi, pozvani smo da živimo s poverenjem i hrabrošću, znajući da Božija milost vodi i prati svaki naš korak. Naš put prema ispunjenju počinje kada se oslobodimo strahova i predamo se ljubavi i dobrom delu, baš kao što su to činili apostoli.
