PRAVOSLAVNA CRKVA U PRAGU PROGLAŠENA ZA KOMUNALNI PROBLEM! Zašto i kome smeta hram čiji je ktitor bio i kralj Aleksandar, u čijoj kripti su i kosti 130 srpskih vojnika
Gradska vlast Praga tražila je od sveštenstva da im sutra vrati ključeve ove crkve, koju su 1924. godine podigli ruski emigranti, izbegli posle Oktobarske revolucije, uz pomoć kralja Aleksandra I i koja je sve do 1947. godine bila pod jurisdikcijom SPC, kako bi je navodno "renovirali", ali u svom dopisu nisu naveli ni rok početka niti završetka radova.
Pravoslavna Crkva Uspenja Presvete Bogorodice na Olšanskom groblju u Pragu, čiju izradnju je pomogao kralj Aleksandar Prvi Karađoređević i i poklonio hramu najveće zvono koje i danas zvoni, i.kojoj se čuva njegova košulja natopljena krvlju posle atentata u Marseju, kao i kripta s posmrtnim ostacima 130 srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata, postala je komunalni problem ovog grada.
Naime, gradska vlast Praga tražila je od sveštenstva da im vrati ključeve ove crkve, koju su 1924. godine podigli ruski emigranti izbegli posle Oktobarske revolucije uz pomoć kralja Aleksandra I i koja je sve do 1947. godine bila pod jurisdikcijom SPC kako bi je navodno "renovirali", ali u svom dopisu nisu naveli ni rok početka niti završetka radova.
Printskrin
Crkva Uspenja Presvete Bogorodice na Olšanskom groblju u Pragu
Dopis je stigao na ruke sveštenicima Srđanu Jablanoviću i ocu Romanu koji službuju u svetinji, ali se sumnja da priča o renoviranju "ima političku pozadinu".
Naime, agonija i preganjanja sa vlastima Praga oko ovo crkve počelo je otprilike kad i rat u Ukrajini, priča za Novosti protojerej Srđan Jablanović, kada im je prvi put i saopteno da su "komunalni problem" grada.
- Tačnije, u januaru 2022. ova Pravoslavna crkva je postala "problem". Ima to veze sa ratom u Ukrajini. Pre malo više od mesec dana je, na primer, na zatvorenoj sednici Odbora za bezbednost češkog Senata, Pravoslavna crkva okrakterisana kao bezbednosni problem Češke. Nismo nikom pretnja. Tačno je da se na našim službama odnedavno okuplja najveći broj izbeglih Ukrajinaca koji ne žele da se "mole" u novoproglašenim crkvama Zelenskog. Ali, oni se samo mole Bogu - kaže i nastavlja:
Printskrin
Vernici u Pravoslavnoj crkvi u Pragu
- Verujte, od kada je ova nesreća u Ukrajini, po čitav dan dolaze izbegli ljudi iz te zemlje sa svojim strašnim sudbinama da potraže utehu i reči ohrabrenja. Pomažemo koliko možemo. U petak je sa nama bio i najpoznatiji češki sportista ikad, hokejaš Jaromir Jagar, koji je kršten na Olšanima. Pa ljudi, mi ovde imamo oko 150 krštenja godišnje, tu su venčanja, opela.
Ova crkva je, kao što je rečeno, bila pod jurisdikcijom SPC do 1947. godine. Sada je ona pod upravom pomesne Pravoslavne crkve čeških zemalja i Slovačke i danas je centar okupljanja pravoslavnih vernika u Češkoj, posebno u Pragu gde se vikendom i praznicima skupi do 1000 ljudi, što je daleko više nego u crkvama rimokatolika i protestanata u centru Praga.
Do pre godinu dana, otvorena je bila svaki dan, što je retkost u ovoj zemlji, gde se obično služi liturgija nedeljom, a ostalim danima crkve su zatvorene. Međutim, prošle godine gradske vlasti su tražile da se tako ne radi pa su im iz Mitropolije udovoljili tako da se sada liturgije služe ponedeljkom, utorkom i sredom u kapelici koja može da primi do 15 ljudi.
Od sutra neće moći ni to da se radi.
- Molili smo da nam dozvole da nastavimo službu, tokom renoviranja kako je to ovde uobičajeno. Tražili smo da nam odobre službu barem subotim i nedeljom kad nema majstora. Ni to.
Iako protojerej neće o "politici", slaže se sa konstatacijom da politika opet "pobeđuje Boga". Jablanović veli da zna da je u Beogradu prošle godine Pragu vraćena renovirana zgrada Češkog doma, kao i da je Srbija Česima vratila sve njihove zgrade koje su izgradili pre Drugog rata obezbedivši i novac za restauraciju.
- Gradski inženjer sa prezimenom Červeni koji je bio na dužnosti do 31. jula ove godine nekako nam je i davao produženje dozvola za službu, a onda je došao v. d. - kaže Jablanović i ističe:
- Takođe, arhiepiskop praški i čeških zemalja Mihajlo, preko savetnika Tomaša Jarolina, nekadašnjeg političara, donedavno je uspevao da hram na Olšanima ostavi "iznad vode". I ambasador Srbije u Pragu Berislav Vekić je činio šta može, a sada se nadamo samo u lične veze našeg predsednika Vučića i njihovog bivšeg predsednika Zemana.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Iako nije verovao u Boga, žandarm je ostao zapanjen kada je shvatio da je razgovarao sa svetiteljem iz Egine, koji je preminuo tri godine pre toga. Taj čudesni događaj zauvek ga je promenio i vratio u veru.
Samoubistvo je smrtni greh i prkos Duhu Svetome. Samoubistvo je utoliko strašniji greh od ubistva, što greh ubistva čovek može još i pokajati, dok za greh samoubistva nema pokajanja., pisao je Sveti Nikolaj.
Mlada žena sa juga Afrike, koja je došla u Srbiju iz ljubavi, ponela je sa sobom i želju za duhovnim ispunjenjem. Pre dve godine preselila se u Čačak i otkrila bogatstvo pravoslavne tradicije koja je za nju postala izvor snage i inspiracije.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Kada je Sveti Sava Nemanjić došao do kivota da se pokloni moštima onoga ko mu je bio duhovni uzor, igumanski štap Svetog Save Osvećenog je pao. I to se za tri dana desilo tri puta. To monasima nije bilo ništa čudno dok ikona Majke Božije Mlekopitateljice nije sišla sa trona i krenula mu u susret.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
