PRAVOSLAVNA CRKVA U PRAGU PROGLAŠENA ZA KOMUNALNI PROBLEM! Zašto i kome smeta hram čiji je ktitor bio i kralj Aleksandar, u čijoj kripti su i kosti 130 srpskih vojnika
Gradska vlast Praga tražila je od sveštenstva da im sutra vrati ključeve ove crkve, koju su 1924. godine podigli ruski emigranti, izbegli posle Oktobarske revolucije, uz pomoć kralja Aleksandra I i koja je sve do 1947. godine bila pod jurisdikcijom SPC, kako bi je navodno "renovirali", ali u svom dopisu nisu naveli ni rok početka niti završetka radova.
Pravoslavna Crkva Uspenja Presvete Bogorodice na Olšanskom groblju u Pragu, čiju izradnju je pomogao kralj Aleksandar Prvi Karađoređević i i poklonio hramu najveće zvono koje i danas zvoni, i.kojoj se čuva njegova košulja natopljena krvlju posle atentata u Marseju, kao i kripta s posmrtnim ostacima 130 srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata, postala je komunalni problem ovog grada.
Naime, gradska vlast Praga tražila je od sveštenstva da im vrati ključeve ove crkve, koju su 1924. godine podigli ruski emigranti izbegli posle Oktobarske revolucije uz pomoć kralja Aleksandra I i koja je sve do 1947. godine bila pod jurisdikcijom SPC kako bi je navodno "renovirali", ali u svom dopisu nisu naveli ni rok početka niti završetka radova.
Printskrin
Crkva Uspenja Presvete Bogorodice na Olšanskom groblju u Pragu
Dopis je stigao na ruke sveštenicima Srđanu Jablanoviću i ocu Romanu koji službuju u svetinji, ali se sumnja da priča o renoviranju "ima političku pozadinu".
Naime, agonija i preganjanja sa vlastima Praga oko ovo crkve počelo je otprilike kad i rat u Ukrajini, priča za Novosti protojerej Srđan Jablanović, kada im je prvi put i saopteno da su "komunalni problem" grada.
- Tačnije, u januaru 2022. ova Pravoslavna crkva je postala "problem". Ima to veze sa ratom u Ukrajini. Pre malo više od mesec dana je, na primer, na zatvorenoj sednici Odbora za bezbednost češkog Senata, Pravoslavna crkva okrakterisana kao bezbednosni problem Češke. Nismo nikom pretnja. Tačno je da se na našim službama odnedavno okuplja najveći broj izbeglih Ukrajinaca koji ne žele da se "mole" u novoproglašenim crkvama Zelenskog. Ali, oni se samo mole Bogu - kaže i nastavlja:
Printskrin
Vernici u Pravoslavnoj crkvi u Pragu
- Verujte, od kada je ova nesreća u Ukrajini, po čitav dan dolaze izbegli ljudi iz te zemlje sa svojim strašnim sudbinama da potraže utehu i reči ohrabrenja. Pomažemo koliko možemo. U petak je sa nama bio i najpoznatiji češki sportista ikad, hokejaš Jaromir Jagar, koji je kršten na Olšanima. Pa ljudi, mi ovde imamo oko 150 krštenja godišnje, tu su venčanja, opela.
Ova crkva je, kao što je rečeno, bila pod jurisdikcijom SPC do 1947. godine. Sada je ona pod upravom pomesne Pravoslavne crkve čeških zemalja i Slovačke i danas je centar okupljanja pravoslavnih vernika u Češkoj, posebno u Pragu gde se vikendom i praznicima skupi do 1000 ljudi, što je daleko više nego u crkvama rimokatolika i protestanata u centru Praga.
Do pre godinu dana, otvorena je bila svaki dan, što je retkost u ovoj zemlji, gde se obično služi liturgija nedeljom, a ostalim danima crkve su zatvorene. Međutim, prošle godine gradske vlasti su tražile da se tako ne radi pa su im iz Mitropolije udovoljili tako da se sada liturgije služe ponedeljkom, utorkom i sredom u kapelici koja može da primi do 15 ljudi.
Od sutra neće moći ni to da se radi.
- Molili smo da nam dozvole da nastavimo službu, tokom renoviranja kako je to ovde uobičajeno. Tražili smo da nam odobre službu barem subotim i nedeljom kad nema majstora. Ni to.
Iako protojerej neće o "politici", slaže se sa konstatacijom da politika opet "pobeđuje Boga". Jablanović veli da zna da je u Beogradu prošle godine Pragu vraćena renovirana zgrada Češkog doma, kao i da je Srbija Česima vratila sve njihove zgrade koje su izgradili pre Drugog rata obezbedivši i novac za restauraciju.
- Gradski inženjer sa prezimenom Červeni koji je bio na dužnosti do 31. jula ove godine nekako nam je i davao produženje dozvola za službu, a onda je došao v. d. - kaže Jablanović i ističe:
- Takođe, arhiepiskop praški i čeških zemalja Mihajlo, preko savetnika Tomaša Jarolina, nekadašnjeg političara, donedavno je uspevao da hram na Olšanima ostavi "iznad vode". I ambasador Srbije u Pragu Berislav Vekić je činio šta može, a sada se nadamo samo u lične veze našeg predsednika Vučića i njihovog bivšeg predsednika Zemana.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Iako nije verovao u Boga, žandarm je ostao zapanjen kada je shvatio da je razgovarao sa svetiteljem iz Egine, koji je preminuo tri godine pre toga. Taj čudesni događaj zauvek ga je promenio i vratio u veru.
Samoubistvo je smrtni greh i prkos Duhu Svetome. Samoubistvo je utoliko strašniji greh od ubistva, što greh ubistva čovek može još i pokajati, dok za greh samoubistva nema pokajanja., pisao je Sveti Nikolaj.
Mlada žena sa juga Afrike, koja je došla u Srbiju iz ljubavi, ponela je sa sobom i želju za duhovnim ispunjenjem. Pre dve godine preselila se u Čačak i otkrila bogatstvo pravoslavne tradicije koja je za nju postala izvor snage i inspiracije.
Gradska vlast Praga tražila je od sveštenstva da im sutra vrati ključeve ove crkve, koju su 1924. godine podigli ruski emigranti, izbegli posle Oktobarske revolucije, uz pomoć kralja Aleksandra I i koja je sve do 1947. godine bila pod jurisdikcijom SPC, kako bi je navodno "renovirali", ali u svom dopisu nisu naveli ni rok početka niti završetka radova.
Valerija je stajala na raskrsnici između izvršavanja vojnje i Božje zapovesti. Odluka da posluša Anđela promenila je, ne samo sudbinu ovog manastira i svih onih koji su u njemu bili, već i nju samu.
Mlada žena sa juga Afrike, koja je došla u Srbiju iz ljubavi, ponela je sa sobom i želju za duhovnim ispunjenjem. Pre dve godine preselila se u Čačak i otkrila bogatstvo pravoslavne tradicije koja je za nju postala izvor snage i inspiracije.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Valerija je stajala na raskrsnici između izvršavanja vojnje i Božje zapovesti. Odluka da posluša Anđela promenila je, ne samo sudbinu ovog manastira i svih onih koji su u njemu bili, već i nju samu.
Ovaj duhovni kompleks, smešten na živopisnom ostrvu, nudi jedinstvenu priliku za istraživanje bogate istorije i svetih relikvija. Vernici u ovoj svetinji otkrivaju unutrašnji mir u prostoru gde se tradicija i vera savršeno prepliću.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Vladika niški Arsenije zamonašio je aprila 2021. godine igumaniju Temačkog manastira mati Efrosiniju u treći i najviši stepen monaštva Veliku shimu. Ovaj najviši stepen monaštva sleduje nakon Čina odevanja rase i kamilavke i Čina male shime.
Ovaj duhovni kompleks, smešten na živopisnom ostrvu, nudi jedinstvenu priliku za istraživanje bogate istorije i svetih relikvija. Vernici u ovoj svetinji otkrivaju unutrašnji mir u prostoru gde se tradicija i vera savršeno prepliću.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
